< Приче Соломонове 15 >

1 Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу. 2 Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље. 3 Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре. 4 Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра. 5 Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан. 6 У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап. 7 Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако. 8 Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је. 9 Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби. 10 Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће. 11 Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих. (Sheol h7585) 12 Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима. 13 Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух. 14 Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем. 15 Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако. 16 Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром. 17 Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња. 18 Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу. 19 Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута. 20 Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју. 21 Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право. 22 Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника. 23 Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра! 24 Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо. (Sheol h7585) 25 Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује. 26 Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су. 27 Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити. 28 Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло. 29 Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује. 30 Вид очни весели срце, добар глас гоји кости. 31 Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима. 32 Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман. 33 Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.

< Приче Соломонове 15 >