Приче Соломонове 15
1 Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.
Una respuesta blanda calma el furor, una palabra áspera excita la ira.
2 Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.
La lengua de los sabios hace amable la sabiduría, la boca de los fatuos profiere sandeces.
3 Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.
En todo lugar están los ojos de Yahvé, observando a malos y buenos.
4 Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.
Mansedumbre de lengua, árbol de vida; lengua perversa, quebranto del corazón.
5 Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
El necio desprecia la corrección de su padre; mas quien acepta la amonestación se hace más sabio.
6 У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.
En la casa del justo abunda la hacienda; en tanto que en las empresas del impío hay pérdidas.
7 Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.
La lengua de los sabios difunde la sabiduría; no así el corazón del insensato.
8 Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.
Yahvé detesta el sacrificio de los malos, y le agrada la oración de los buenos.
9 Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
El camino del malvado es abominación para Yahvé, el cual ama a aquel que sigue la justicia.
10 Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
Lección dura recibe el que abandona el camino; halla la muerte, quien aborrece la corrección.
El scheol y el abismo están (patentes) ante Yahvé, ¡cuánto más los corazones de los hombres! (Sheol h7585)
12 Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
El burlador no ama al que le reprende, ni se junta con sabios.
13 Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
El corazón alegre hace el rostro amable; mas la tristeza del corazón quebranta el espíritu.
14 Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.
El corazón inteligente busca la sabiduría, la boca del necio se pace con sandeces.
15 Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.
Los días del pobre son todos malos; pero la alegría del corazón es un banquete sin fin.
16 Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
Más vale poco con temor de Yahvé, que grandes tesoros con inquietud.
17 Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.
Mejor un plato de legumbres con amor, que buey cebado y odio a la mesa.
18 Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.
La ira del hombre provoca contiendas, la mansedumbre apacigua las rencillas.
19 Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.
El camino del perezoso es como un seto de espinas, la senda de los rectos es llana.
20 Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.
El hijo sabio es la alegría de su padre, el necio desprecia a su propia madre.
21 Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.
Le gusta al fatuo la necedad, al prudente el marchar por el recto camino.
22 Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.
Fracasan los planes si no hay consejo, pero prosperan con numerosos consejeros.
23 Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!
Alegrase uno de la (buena) respuesta de su boca; ¡cuán buena una palabra dicha a tiempo!
El sabio va hacia arriba siguiendo la senda de la vida, para apartarse del scheol que está abajo. (Sheol h7585)
25 Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
Yahvé derriba la casa de los soberbios, y afirma la heredad de la viuda.
26 Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.
Son abominables a Yahvé los pensamientos de los malos, pero son puras (ante Él) las palabras amables.
27 Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
Perturbador de su casa es el codicioso; el que aborrece las dádivas vivirá.
28 Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
El corazón del justo medita para responder, la boca de los impíos rebosa de maldades.
29 Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.
Lejos está Yahvé de los malvados, mas oye la oración de los justos.
30 Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.
La luz de los ojos alegra el corazón, y una buena nueva da fuerza a los huesos.
31 Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
Quien escucha la amonestación saludable, morará entre los sabios.
32 Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
El que rechaza la corrección desprecia su propia alma, quien escucha la amonestación adquiere entendimiento.
33 Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.
El temor de Dios es escuela de sabiduría, y a la gloria precede la humildad.
