Приче Соломонове 15
1 Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.
Mildt svar døyver harm, men eit kvast ord vekkjer vreide.
2 Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.
Tunga åt vismenner gjev god kunnskap, men narreskap gøyser or munnen på dårar.
3 Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.
Allstad hev Herren augo sine, dei ser etter vonde og gode.
4 Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.
Linnmælt tunga er livsens tre, men range tunga gjev hjartesår.
5 Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
Ein uviting vanvyrder far sin’s age, men den som agtar på refsing, vert klok.
6 У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.
Rettferdig manns hus eig stor rikdom, men d’er ugreida med ugudleg manns inntekt.
7 Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.
Vismanns-lippor strår ut kunnskap, men so er ei med dårehjarta.
8 Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.
Gudløysings offer er ei gruv for Herren, men bøn frå ærlege han likar godt.
9 Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
Gudløysings veg er ei gruv for Herren, men han elskar den som renner etter rettferd.
10 Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
Hard refsing fær den som gjeng ut av vegen, den som hatar age, skal døy.
Helheim og avgrunn ligg i dagen for Herren, kor mykje meir då menneskje-hjarto. (Sheol h7585)
12 Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
Spottaren likar ikkje at ein lastar honom, til vismenner gjeng han ikkje.
13 Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
Gladværugt hjarta gjer andlitet ljost, men modet vert brote i hjartesorg.
14 Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.
Vitug manns hjarta søkjer kunnskap, men dåremunn fer berre med narreskap.
15 Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.
Alle ein armings dagar er vonde, men den glade i hjarta hev gjestebod alltid.
16 Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
Betre er lite med otte for Herren enn eigedom stor med uro attåt.
17 Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.
Betre ei nista av kål med kjærleik til enn gjødde uksen med hat attåt.
18 Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.
Brålyndt mann valdar trætta, men den toluge stiller kiv.
19 Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.
Vegen for letingen er som eit klungergjerde, men stigen er brøytt for dei ærlege.
20 Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.
Ein vis son gjer far sin gleda, men eit dårlegt menneskje vanvyrder mor si.
21 Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.
Dårskap er gleda for vitlaus mann, men ein vitug mann gjeng beint fram.
22 Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.
Råder vert til inkjes utan rådleggjing, men med mange rådgjevarar kjem dei i stand.
23 Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!
Mannen gled seg når munnen kann svara, og eit ord i rette tid, kor godt det er!
Den vituge gjeng livsens veg uppetter, for han vil sleppa burt frå helheimen der nede. (Sheol h7585)
25 Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
Herren riv huset ned for dei ovmodige, men for enkja let han merkesteinen standa.
26 Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.
Vonde tankar er ei gruv for Herren, men milde ord er reine.
27 Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
Den vinnekjære fær sitt hus i ulag, men den som hatar mutor, han skal liva.
28 Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
Rettferdig tenkjer i sitt hjarta korleis han skal svara, men gudlause let vondskap gøysa ut or munnen.
29 Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.
Langt er Herren burte frå dei gudlause, men bøni frå rettferdige han høyrer.
30 Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.
Ljos i augo hjarta gled, tidend god gjev merg i beini.
31 Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
Det øyra som høyrer på rettleiding til livet, held seg gjerne med vismenn i lag.
32 Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
Den som vandar age, vanvyrder si sjæl, den som høyrer på rettleiding, vinn seg vit.
33 Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.
Otte for Herren er age til visdom, og fyre æra gjeng andmykt.
