Приче Соломонове 15

1 Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.

responsio mollis frangit iram sermo durus suscitat furorem

2 Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.

lingua sapientium ornat scientiam os fatuorum ebullit stultitiam

3 Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.

in omni loco oculi Domini contemplantur malos et bonos

4 Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.

lingua placabilis lignum vitae quae inmoderata est conteret spiritum

5 Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.

stultus inridet disciplinam patris sui qui autem custodit increpationes astutior fiet

6 У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.

domus iusti plurima fortitudo et in fructibus impii conturbatur

7 Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.

labia sapientium disseminabunt scientiam cor stultorum dissimile erit

8 Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.

victimae impiorum abominabiles Domino vota iustorum placabilia

9 Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.

abominatio est Domino via impii qui sequitur iustitiam diligetur ab eo

10 Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.

doctrina mala deserenti viam qui increpationes odit morietur

11 Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих. (Sheol h7585)

infernus et perditio coram Domino quanto magis corda filiorum hominum (Sheol h7585)

12 Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.

non amat pestilens eum qui se corripit nec ad sapientes graditur

13 Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.

cor gaudens exhilarat faciem in maerore animi deicitur spiritus

14 Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.

cor sapientis quaerit doctrinam et os stultorum pascetur inperitia

15 Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.

omnes dies pauperis mali secura mens quasi iuge convivium

16 Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.

melius est parum cum timore Domini quam thesauri magni et insatiabiles

17 Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.

melius est vocare ad holera cum caritate quam ad vitulum saginatum cum odio

18 Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.

vir iracundus provocat rixas qui patiens est mitigat suscitatas

19 Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.

iter pigrorum quasi sepes spinarum via iustorum absque offendiculo

20 Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.

filius sapiens laetificat patrem et stultus homo despicit matrem suam

21 Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.

stultitia gaudium stulto et vir prudens dirigit gressus

22 Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.

dissipantur cogitationes ubi non est consilium ubi vero plures sunt consiliarii confirmantur

23 Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!

laetatur homo in sententia oris sui et sermo oportunus est optimus

24 Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо. (Sheol h7585)

semita vitae super eruditum ut declinet de inferno novissimo (Sheol h7585)

25 Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.

domum superborum demolietur Dominus et firmos facit terminos viduae

26 Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.

abominatio Domini cogitationes malae et purus sermo pulcherrimus

27 Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.

conturbat domum suam qui sectatur avaritiam qui autem odit munera vivet

28 Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.

mens iusti meditatur oboedientiam os impiorum redundat malis

29 Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.

longe est Dominus ab impiis et orationes iustorum exaudiet

30 Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.

lux oculorum laetificat animam fama bona inpinguat ossa

31 Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.

auris quae audit increpationes vitae in medio sapientium commorabitur

32 Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.

qui abicit disciplinam despicit animam suam qui adquiescit increpationibus possessor est cordis

33 Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.

timor Domini disciplina sapientiae et gloriam praecedit humilitas