Приче Соломонове 15
1 Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.
La risposta dolce acqueta il cruccio; Ma la parola molesta fa montar l'ira.
2 Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.
La scienza adorna la lingua de' savi; Ma la bocca degli stolti sgorga follia.
3 Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.
Gli occhi del Signore [sono] in ogni luogo; Riguardando i malvagi ed i buoni.
4 Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.
La medicina della lingua [è] un albero di vita; Ma la sovversione [che avviene] per essa [è simile ad] un fracasso [fatto] dal vento.
5 Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
Lo stolto disdegna la correzion di suo padre; Ma chi osserva la riprensione diventerà avveduto.
6 У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.
Nella casa del giusto [vi sono] di gran facoltà; Ma [vi è] dissipazione nell'entrate dell'empio.
7 Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.
Le labbra de' savi spandono scienza; Ma non [fa già] così il cuor degli stolti.
8 Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.
Il sacrificio degli empi [è] cosa abbominevole al Signore; Ma l'orazione degli [uomini] diritti gli [è] cosa grata.
9 Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
La via dell'empio [è] cosa abbominevole al Signore; Ma egli ama chi procaccia giustizia.
10 Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
La correzione [è] spiacevole a chi lascia la [diritta] via; Chi odia la riprensione morrà.
L'inferno e il luogo della perdizione [son] davanti al Signore; Quanto più i cuori de' figliuoli degli uomini! (Sheol h7585)
12 Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
Lo schernitore non ama che altri lo riprenda, [E] non va a' savi.
13 Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
Il cuore allegro abbellisce la faccia; Ma per lo cordoglio lo spirito è abbattuto.
14 Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.
Il cuor dell'[uomo] intendente cerca la scienza; Ma la bocca degli stolti si pasce di follia.
15 Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.
Tutti i giorni dell'afflitto [son] cattivi; Ma chi è allegro di cuore [è come in] un convito perpetuo.
16 Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
Meglio [vale] poco col timor del Signore, Che gran tesoro con turbamento.
17 Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.
Meglio [vale] un pasto d'erbe, ove [sia] amore, Che di bue ingrassato, ove [sia] odio.
18 Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.
L'uomo iracondo muove contese; Ma chi è lento all'ira acqueta le risse.
19 Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.
La via del pigro [è] come una siepe di spine; Ma la via degli [uomini] diritti [è] elevata.
20 Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.
Il figliuol savio rallegra il padre; Ma l'uomo stolto sprezza sua madre.
21 Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.
La follia [è] allegrezza al[l'uomo] scemo di senno; Ma l'uomo intendente cammina dirittamente.
22 Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.
I disegni son renduti vani dove non [è] consiglio; Ma sono stabili dove [è] moltitudine di consiglieri.
23 Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!
L'uomo riceve allegrezza della risposta della sua bocca; E quant'[è] buona una parola [detta] al suo tempo!
La via della vita [va] in su all'uomo intendente, Per ritrarsi dall'inferno [che è] a basso. (Sheol h7585)
25 Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
Il Signore spianta la casa de' superbi; Ma stabilisce il confine della vedova.
26 Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.
I pensieri malvagi [son] cosa abbominevole al Signore; Ma i detti [che gli son] piacevoli [sono] i puri.
27 Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
Chi è dato a cupidigia dissipa la sua casa; Ma chi odia i presenti viverà.
28 Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
Il cuor del giusto medita [ciò che ha] da rispondere; Ma la bocca degli empi sgorga cose malvage.
29 Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.
Il Signore [è] lontano dagli empi; Ma egli esaudisce l'orazione de' giusti.
30 Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.
La luce degli occhi rallegra il cuore; La buona novella ingrassa le ossa.
31 Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
L'orecchio che ascolta la riprensione della vita Dimorerà per mezzo i savi.
32 Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
Chi schifa la correzione disdegna l'anima sua; Ma chi ascolta la riprensione acquista senno.
33 Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.
Il timor del Signore [è] ammaestramento di sapienza; E l'umiltà [va] davanti alla gloria.
