Приче Соломонове 15
1 Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.
Amsa da tattausar harshe kan kwantar da fushi, amma magana da kakkausan harshe kan kuta fushi.
2 Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.
Harshen mai hikima kan yi zance mai kyau a kan sani, amma bakin wawa kan fitar da wauta.
3 Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.
Idanun Ubangiji suna a ko’ina, suna lura da masu aikata mugunta da masu aikata alheri.
4 Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.
Harshen da ya kawo warkarwa shi ne itacen rai, amma harshe mai ƙarya kan ragargaza zuciya.
5 Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
Wawa yakan ƙi kulawa da horon da mahaifinsa yake masa, amma duk wanda ya yarda da gyara kan nuna azanci.
6 У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.
Gidan adali yana da dukiya mai yawa, amma albashin mugaye kan kawo musu wahala.
7 Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.
Leɓunan masu hikima sukan baza sani; ba haka zukatan wawaye suke ba.
8 Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.
Ubangiji yana ƙyamar hadayar mugaye, amma addu’ar masu aikata gaskiya kan sa ya ji daɗi.
9 Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
Ubangiji yana ƙin hanyar mugaye amma yana ƙaunar waɗanda suke neman adalci.
10 Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
Horo mai tsanani yana jiran duk wanda ya bar hanya; wanda ya ƙi gyara zai mutu.
Mutuwa da Hallaka suna nan a fili a gaban Ubangiji, balle fa zukatan mutane! (Sheol h7585)
12 Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
Mai yin ba’a yakan ƙi gyara; ba zai nemi shawara mai hikima ba.
13 Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
Zuciya mai farin ciki kan sa fuska tă yi haske, amma ciwon zuciya kan ragargaza rai.
14 Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.
Zuciya mai la’akari kan nemi sani, amma bakin wawa wauta ce ke ciyar da shi.
15 Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.
Dukan kwanakin mutumin da ake danniya fama yake yi, amma zuciya mai farin ciki yana yin biki kullum.
16 Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
Gara a kasance da kaɗan da tsoron Ubangiji da a kasance da arziki mai yawa game da wahala.
17 Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.
Gara a ci abincin kayan ganye inda akwai ƙauna da a ci kiwotaccen saniya inda ƙiyayya take.
18 Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.
Mutum mai zafin rai kan kawo faɗa, amma mutum mai haƙuri kan kwantar da faɗa.
19 Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.
An tare hanyar rago da ƙayayyuwa, amma hanyar mai aikata gaskiya buɗaɗɗiyar hanya ce.
20 Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.
Ɗa mai hikima kan kawo farin ciki wa mahaifinsa, amma wawa yakan rena mahaifiyarsa.
21 Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.
Wauta kan sa mutum marar azanci ya yi farin ciki, amma mai basira kan kiyaye abin da yake yi daidai.
22 Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.
Shirye-shirye sukan lalace saboda rashin neman shawara, amma tare da mashawarta masu yawa za su yi nasara.
23 Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!
Mutum yakan yi farin ciki a ba da amsar da take daidai, kuma ina misali a yi magana a lokacin da ya dace!
Hanyar rai na yin jagora ya haura wa masu hikima don ta kiyaye shi daga gangarawa zuwa kabari. (Sheol h7585)
25 Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
Ubangiji yakan rushe gidan mai girman kai amma yakan kiyaye iyakokin gwauruwa daidai.
26 Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.
Ubangiji yana ƙyamar tunanin mugaye, amma waɗanda suke da tunani masu tsabta yakan ji daɗinsu.
27 Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
Mutum mai haɗama kan kawo wahala ga iyalinsa, amma wanda yake ƙin cin hanci zai rayu.
28 Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
Zuciyar mai adalci takan auna amsoshinta, amma bakin mugu yakan fitar da mugunta.
29 Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.
Ubangiji yana nesa da mugaye amma yakan ji addu’ar adalai.
30 Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.
Fuska mai fara’a takan kawo farin ciki ga zuciya, kuma labari mai daɗi na kawo lafiya ga ƙasusuwa.
31 Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
Duk wanda ya mai da hankali sa’ad da ake tsawata masa ba zai kasance dabam a cikin masu hikima ba.
32 Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
Duk waɗanda suka ƙi horon sun rena kansu ke nan, amma duk waɗanda sun yarda da gyara sukan ƙara basira.
33 Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.
Tsoron Ubangiji yakan koya wa mutum hikima, kuma sauƙinkai kan zo kafin girmamawa.
