Приче Соломонове 15
1 Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.
Yon repons ki dous kalme kòlè; men yon mo sevè pwovoke gwo fache.
2 Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.
Lang a saj la gen pou mèt, konnesans; men bouch a sila ki manke konprann nan eksprime foli.
3 Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.
Zye a SENYÈ a tout kote; L ap veye sa ki bon ak sa ki mal.
4 Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.
Yon lang ki kalme se yon pyebwa lavi; men si l gen desepsyon, l ap kraze lespri.
5 Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
Yon moun ensanse refize disiplin a papa l; men sila ki aksepte repwòch gen sajès.
6 У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.
Gran richès twouve nan kay a moun dwat yo; men gwo twoub se salè a mechan an.
7 Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.
Lèv a moun saj yo gaye konesans; men se pa konsa ak kè moun ensansib yo.
8 Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.
Sakrifis a mechan an abominab a SENYÈ a; men lapriyè moun dwat yo se gwo plezi Li.
9 Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
Chemen mechan an abominab a SENYÈ a; men Li renmen sila ki chache ladwati a.
10 Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
Pinisyon byen di ap tann sila ki abandone chemen an; sila ki rayi korije a va mouri.
Sejou mò yo ak labim nan parèt devan zye SENYÈ a; konbyen, anplis, pou kè a lòm! (Sheol h7585)
12 Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
Sila ki moke a pa renmen sila ki fè l repwòch la; li pa janm ale kote moun saj.
13 Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
Kè ki gen lajwa fè figi moun rejwi; men lè kè a tris, lespri a vin brize.
14 Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.
Lespri a moun entèlijan an chache konesans; men bouch a moun sòt la, manje foli.
15 Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.
Tout jou aflije yo move; men yon kè kontan se yon fèt ki pa janm sispann.
16 Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
Pi bon se piti ak lakrent SENYÈ a, pase gwo richès ak gwo twoub ladann.
17 Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.
Pi bon se yon plato legim avèk lanmou, pase yon bèf gra ak rayisman.
18 Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.
Yon nonm ki kolerik pwovoke konfli; men sila ki lan nan kòlè a kalme yon kont.
19 Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.
Wout a parese a se tankou yon ran pikan; men pa a moun dwat la se yon gran chemen.
20 Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.
Yon fis ki saj fè papa l kontan; men yon gason ensanse meprize manman l.
21 Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.
Foli se gwo plezi pou sila ki manke bon konprann nan; men yon nonm ak bon konprann mache dwat.
22 Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.
San konsèy, plan yo vin jennen; men ak anpil konseyè, yo vin reyisi.
23 Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!
Yon nonm jwenn kè kontan nan yon repons ki jis, e a la bèl yon mo livre nan pwòp lè li bèl!
Wout lavi a mennen moun saj la anwo, pou l kab evite Sejou mò k ap tann li anba a. (Sheol h7585)
25 Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
SENYÈ a va demoli kay moun ògeye a; men L ap etabli lizyè vèv la.
26 Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.
Plan mechan yo abominab a SENYÈ a; men pawòl agreyab yo san tach.
27 Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
Sila ki fè pwofi ak movèz fwa a, twouble pwòp lakay li; men sila ki rayi afè anba tab la, va viv.
28 Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
Kè a moun dwat la reflechi anpil pou bay repons; men bouch a mechan an fè anpil move bagay vin parèt.
29 Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.
SENYÈ a lwen mechan an; men Li tande lapriyè a moun dwat yo.
30 Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.
Zye klè fè kè kontan; bòn nouvèl kon mete grès sou zo.
31 Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
Zòrèy k ap koute repwòch ap viv; zore ki koute koreksyon ap alèz pami saj yo.
32 Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
Sila ki neglije disiplin meprize pwòp tèt li; men sila ki koute repwòch ranmase bon konprann.
33 Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.
Lakrent SENYÈ a se enstriksyon ki bay sajès; avan onè, fòk imilite.
