Приче Соломонове 15
1 Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.
Une réplique pleine de douceur détourne le courroux; une parole blessante surexcite la colère.
2 Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.
Le langage des sages rend la science aimable; la bouche des sots n’épanche que folie.
3 Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.
Les regards de l’Eternel se portent partout, observant méchants et bons.
4 Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.
Une langue bienveillante est comme un arbre de vie; mais perfide, elle brise le cœur.
5 Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
L’Insensé méprise les leçons de son père; qui tient compte des réprimandes, est bien avisé.
6 У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.
La maison du juste est un grenier d’abondance; la récolte du méchant est menacée de ruine.
7 Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.
Les lèvres des sages propagent la science; le cœur des sots n’est qu’insanité.
8 Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.
Le sacrifice des impies est en horreur à l’Eternel; mais il prend plaisir à la prière des gens de bien.
9 Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
L’Eternel a horreur de la conduite du méchant; mais il aime celui qui s’attache passionnément à la justice.
10 Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
Un sévère châtiment menace celui qui abandonne la bonne voie; qui hait les remontrances périt.
Le Cheol et l’empire du néant sont sous les regards de l’Eternel; combien plus le cœur des humains! (Sheol h7585)
12 Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
Le persifleur n’aime pas qu’on le réprimande; il ne fréquente pas les sages.
13 Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
Un cœur joyeux rend le visage serein; le cœur souffre-t-il, l’esprit est abattu.
14 Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.
Le cœur de l’homme intelligent recherche le savoir; la bouche des sots se repaît de folie.
15 Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.
Les jours du pauvre sont tous mauvais; mais qui a le cœur content est perpétuellement en fête.
16 Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
Mieux vaut une fortune médiocre avec la crainte de l’Eternel qu’une grande richesse, accompagnée de trouble.
17 Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.
Mieux vaut un plat de choux, quand on s’aime, qu’un bœuf gras quand on se hait.
18 Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.
L’Homme irascible excite des disputes; un tempérament paisible apaise les querelles.
19 Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.
Le chemin du paresseux est comme un fouillis d’épines; la voie des hommes de bien est toute frayée.
20 Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.
Un fils sage réjouit son père, mais un homme sot méprise sa mère.
21 Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.
La sottise fait la joie de l’homme inintelligent; l’homme raisonnable dirige bien sa marche.
22 Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.
Faute de délibération, les projets échouent; ils réussissent, si les conseillers sont nombreux.
23 Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!
C’Est une joie pour l’homme de trouver des répliques: combien précieuse une parole dite à propos!
Pour l’homme intelligent, le chemin de la vie se dirige vers les hauteurs; ainsi il évite les bas-fonds du Cheol. (Sheol h7585)
25 Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
L’Eternel démolit la maison orgueilleuse; mais il consolide la borne de la veuve.
26 Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.
L’Eternel a horreur des pensées mauvaises; pures à ses yeux sont les paroles bienveillantes.
27 Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
Qui poursuit le lucre ruine sa maison; qui hait les présents vivra.
28 Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
Le cœur du juste réfléchit avant de répondre; la bouche des pervers répand à flots les mauvaises paroles.
29 Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.
L’Eternel est loin des méchants, mais il entend la prière des justes.
30 Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.
La lumière qui éclaire les yeux réjouit le cœur; une bonne nouvelle est une sève bienfaisante au corps.
31 Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
Prêter une oreille attentive aux instructions salutaires, c’est mériter de vivre parmi les sages.
32 Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
Qui délaisse la morale fait bon marché de sa personne; qui écoute les réprimandes acquiert de l’intelligence.
33 Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.
La leçon de la sagesse, c’est la crainte de l’Eternel; l’honneur a pour avant-garde la modestie.
