Приче Соломонове 14
1 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
Every wise woman buildeth her house: but the foolish plucketh it down with her hands.
2 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
He that walketh in his uprightness feareth the LORD: but [he that is] perverse in his ways despiseth him.
3 У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
In the mouth of the foolish [is] a rod of pride: but the lips of the wise shall preserve them.
4 Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
Where no oxen [are], the crib [is] clean: but much increase [is] by the strength of the ox.
5 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
A faithful witness will not lie: but a false witness will utter lies.
6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
A scorner seeketh wisdom, and [findeth it] not: but knowledge [is] easy unto him that understandeth.
7 Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
Go from the presence of a foolish man, when thou perceivest not [in him] the lips of knowledge.
8 Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
The wisdom of the prudent [is] to understand his way: but the folly of fools [is] deceit.
9 Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
Fools make a mock at sin: but among the righteous [there is] favour.
10 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
The heart knoweth his own bitterness; and a stranger doth not intermeddle with his joy.
11 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
The house of the wicked shall be overthrown: but the tabernacle of the upright shall flourish.
12 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
There is a way which seemeth right unto a man, but the end thereof [are] the ways of death.
13 И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
Even in laughter the heart is sorrowful; and the end of that mirth [is] heaviness.
14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
The backslider in heart shall be filled with his own ways: and a good man [shall be satisfied] from himself.
15 Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
The simple believeth every word: but the prudent [man] looketh well to his going.
16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
A wise [man] feareth, and departeth from evil: but the fool rageth, and is confident.
17 Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
[He that is] soon angry dealeth foolishly: and a man of wicked devices is hated.
18 Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
The simple inherit folly: but the prudent are crowned with knowledge.
19 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
The evil bow before the good; and the wicked at the gates of the righteous.
20 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
The poor is hated even of his own neighbour: but the rich [hath] many friends.
21 Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
He that despiseth his neighbour sinneth: but he that hath mercy on the poor, happy [is] he.
22 Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
Do they not err that devise evil? but mercy and truth [shall be] to them that devise good.
23 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
In all labour there is profit: but the talk of the lips [tendeth] only to penury.
24 Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
The crown of the wise [is] their riches: [but] the foolishness of fools [is] folly.
25 Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
A true witness delivereth souls: but a deceitful [witness] speaketh lies.
26 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
In the fear of the LORD [is] strong confidence: and his children shall have a place of refuge.
27 Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
The fear of the LORD [is] a fountain of life, to depart from the snares of death.
28 У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
In the multitude of people [is] the king’s honour: but in the want of people [is] the destruction of the prince.
29 Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
[He that is] slow to wrath [is] of great understanding: but [he that is] hasty of spirit exalteth folly.
30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
A sound heart [is] the life of the flesh: but envy the rottenness of the bones.
31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
He that oppresseth the poor reproacheth his Maker: but he that honoureth him hath mercy on the poor.
32 За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
The wicked is driven away in his wickedness: but the righteous hath hope in his death.
33 Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
Wisdom resteth in the heart of him that hath understanding: but [that which is] in the midst of fools is made known.
34 Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
Righteousness exalteth a nation: but sin [is] a reproach to any people.
35 Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
The king’s favour [is] toward a wise servant: but his wrath is [against] him that causeth shame.
