Приче Соломонове 14
1 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
Every wise woman buildeth her house: but the foolish plucketh it down with her hands.
2 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
He that walketh in his uprightness feareth YHWH: but he that is perverse in his ways despiseth him.
3 У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
In the mouth of the foolish is a rod of pride: but the lips of the wise shall preserve them.
4 Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
Where no oxen are, the crib is clean: but much increase is by the strength of the ox.
5 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
A faithful witness will not lie: but a false witness will utter lies.
6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
A scorner seeketh wisdom, and findeth it not: but knowledge is easy unto him that understandeth.
7 Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
Go from the presence of a foolish man, when thou perceivest not in him the lips of knowledge.
8 Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
The wisdom of the prudent is to understand his way: but the folly of fools is deceit.
9 Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
Fools make a mock at sin: but among the righteous there is favour.
10 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
The heart knoweth his own bitterness; and a stranger doth not intermeddle with his joy.
11 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
The house of the wicked shall be overthrown: but the tabernacle of the upright shall flourish.
12 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
There is a way which seemeth right unto a man, but the end thereof are the ways of death.
13 И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
Even in laughter the heart is sorrowful; and the end of that mirth is heaviness.
14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
The backslider in heart shall be filled with his own ways: and a good man shall be satisfied from himself.
15 Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
The simple believeth every word: but the prudent man looketh well to his going.
16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
A wise man feareth, and departeth from evil: but the fool rageth, and is confident.
17 Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
He that is soon angry dealeth foolishly: and a man of wicked devices is hated.
18 Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
The simple inherit folly: but the prudent are crowned with knowledge.
19 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
The evil bow before the good; and the wicked at the gates of the righteous.
20 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
The poor is hated even of his own neighbour: but the rich hath many friends.
21 Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
He that despiseth his neighbour sinneth: but he that hath mercy on the poor, happy is he.
22 Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
Do they not err that devise evil? but mercy and truth shall be to them that devise good.
23 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
In all labour there is profit: but the talk of the lips tendeth only to penury.
24 Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
The crown of the wise is their riches: but the foolishness of fools is folly.
25 Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
A true witness delivereth souls: but a deceitful witness speaketh lies.
26 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
In the fear of YHWH is strong confidence: and his children shall have a place of refuge.
27 Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
The fear of YHWH is a fountain of life, to depart from the snares of death.
28 У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
In the multitude of people is the king's honour: but in the want of people is the destruction of the prince.
29 Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
He that is slow to wrath is of great understanding: but he that is hasty of spirit exalteth folly.
30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
A sound heart is the life of the flesh: but envy the rottenness of the bones.
31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
He that oppresseth the poor reproacheth his Maker: but he that honoureth him hath mercy on the poor.
32 За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
The wicked is driven away in his wickedness: but the righteous hath hope in his death.
33 Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
Wisdom resteth in the heart of him that hath understanding: but that which is in the midst of fools is made known.
34 Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
Righteousness exalteth a nation: but sin is a reproach to any people.
35 Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
The king's favour is toward a wise servant: but his wrath is against him that causeth shame.
