Приче Соломонове 14
1 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
The wisdom of women buildeth their house; but folly plucketh it down with her hands.
2 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
He that walketh in his uprightness feareth Jehovah; but he that is perverted in his ways despiseth him.
3 У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
In the fool's mouth is a rod of pride; but the lips of the wise shall preserve them.
4 Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
Where no oxen are, the crib is clean; but much increase is by the strength of the ox.
5 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
A faithful witness will not lie; but a false witness uttereth lies.
6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
A scorner seeketh wisdom, and there is none [for him]; but knowledge is easy unto the intelligent.
7 Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
Go from the presence of a foolish man, in whom thou perceivest not the lips of knowledge.
8 Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
The wisdom of the prudent is to discern his way; but the folly of the foolish is deceit.
9 Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
Fools make a mock at trespass; but for the upright there is favour.
10 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
The heart knoweth its own bitterness, and a stranger doth not intermeddle with its joy.
11 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
The house of the wicked shall be overthrown; but the tent of the upright shall flourish.
12 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
There is a way that seemeth right unto a man, but the end thereof is the ways of death.
13 И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
Even in laughter the heart is sorrowful, and the end of mirth is sadness.
14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
The backslider in heart shall be filled with his own ways, and the good man from what is in himself.
15 Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
The simple believeth every word; but the prudent [man] heedeth his going.
16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
A wise [man] feareth and departeth from evil; but the foolish is overbearing and confident.
17 Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
He that is soon angry dealeth foolishly, and a man of mischievous devices is hated.
18 Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
The simple inherit folly; but the prudent are crowned with knowledge.
19 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
The evil bow before the good, and the wicked at the gates of the righteous [man].
20 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
He that is poor is hated even of his own neighbour; but the rich hath many friends.
21 Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
He that despiseth his neighbour sinneth; but he that is gracious to the afflicted, happy is he.
22 Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
Do they not err that devise evil? but loving-kindness and truth are for those that devise good.
23 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
In all labour there is profit; but the talk of the lips [tendeth] only to want.
24 Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
The crown of the wise is their riches; the folly of the foolish is folly.
25 Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
A true witness delivereth souls; but deceit uttereth lies.
26 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
In the fear of Jehovah is strong confidence, and his children shall have a place of refuge.
27 Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
The fear of Jehovah is a fountain of life, to turn away from the snares of death.
28 У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
In the multitude of people is the king's glory; but in the lack of people is the ruin of a prince.
29 Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
He that is slow to anger is of great understanding; but he that is hasty of spirit exalteth folly.
30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
A sound heart is the life of the flesh; but envy the rottenness of the bones.
31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
He that oppresseth the poor reproacheth his Maker; but he that honoureth Him is gracious to the needy.
32 За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
The wicked is driven away by his evil-doing; but the righteous trusteth, [even] in his death.
33 Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
Wisdom resteth in the heart of the intelligent [man]; but that which is in the foolish maketh itself known.
34 Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
Righteousness exalteth a nation; but sin is a reproach to peoples.
35 Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
The king's favour is toward a wise servant; but his wrath is [against] him that causeth shame.
