< Приче Соломонове 13 >

1 Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
Saĝa filo lernas de la patro; Sed mokanto ne aŭskultas moralinstruon.
2 Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
La frukto de la buŝo donas al homo bonan manĝon; Sed la deziro de krimuloj estas perforto.
3 Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
Kiu gardas sian buŝon, tiu gardas sian animon; Kiu tro malfermas sian buŝon, tiu pereas.
4 Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
La animo de maldiligentulo deziras, kaj ne ricevas; Sed la animo de diligentuloj satiĝas.
5 На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
Vorton malveran virtulo malamas; Sed malvirtulo agas abomene kaj venas al honto.
6 Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
La virto gardas tiun, kiu iras ĝustan vojon; Sed la malvirto pereigas pekulon.
7 Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
Unu ŝajnigas sin riĉa, havante nenion; Alia ŝajnigas sin malriĉa, havante grandan riĉecon.
8 Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
Per sia riĉeco homo savas sian animon; Sed malriĉulo ne aŭskultas atentigon.
9 Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
La lumo de virtuloj brilegas; Sed la lumilo de malvirtuloj estingiĝos.
10 Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
Nur de malhumileco venas malpaco; Sed la akceptantaj konsilojn havas saĝon.
11 Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
Riĉeco rapide akirita malgrandiĝas; Sed kion oni kolektas per laboro, tio multiĝas.
12 Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
Espero prokrastata dolorigas la koron; Sed plenumita deziro estas arbo de vivo.
13 Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
Kiu malŝatas diron, tiu malutilas al si mem; Sed respektanta ordonon estos rekompencita.
14 Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
Instruo de saĝulo estas fonto de vivo, Por evitigi la retojn de la morto.
15 Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
Bona prudento plaĉigas; Sed la vojo de perfiduloj estas malglata.
16 Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
Ĉiu prudentulo agas konscie; Sed malsaĝulo elmontras malsaĝecon.
17 Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
Malbona sendito falas en malfeliĉon; Sed sendito fidela sanigas.
18 Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
Malriĉa kaj hontigata estos tiu, kiu forpuŝas instruon; Sed kiu observas instruon, tiu estos estimata.
19 Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
Deziro plenumita estas agrabla por la animo; Sed malagrable por la malsaĝuloj estas deturni sin de malbono.
20 Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
Kiu iras kun saĝuloj, tiu estos saĝa; Sed kamarado de malsaĝuloj suferos doloron.
21 Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
Pekulojn persekutas malbono; Sed virtulojn rekompencas bono.
22 Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
Bonulo heredigas la nepojn; Kaj por virtulo konserviĝas la havo de pekulo.
23 Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
Multe da manĝaĵo estas sur la kampo de malriĉuloj; Sed multaj pereas pro manko de justeco.
24 Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
Kiu ŝparas sian vergon, tiu malamas sian filon; Sed kiu lin amas, tiu baldaŭ lin punas.
25 Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
Virtulo manĝas, por satigi sian animon; Sed la ventro de malvirtuloj havas mankon.

< Приче Соломонове 13 >