Приче Соломонове 10

1 Мудар је син радост оцу свом, а луд је син жалост матери својој.

Salamana sakāmie vārdi. Gudrs dēls ir tēva prieks, bet ģeķīgs mātes sirdēsti.

2 Не помаже неправедно благо, него правда избавља од смрти.

Netaisnas mantas nelīdz nenieka, bet taisnība izpestī no nāves.

3 Не да Господ да гладује душа праведникова, а имање безбожничко размеће.

Tas Kungs taisnai dvēselei neliek bada ciest; bet bezdievīga negausību viņš izšķiež.

4 Немарна рука осиромашава, а вредна рука обогаћава.

Kas slinku roku strādā, top nabags; bet čakla roka dara bagātu.

5 Ко збира у лето, син је разуман; ко спава о жетви, син је срамотан.

Kas vasarā sakrāj, ir prātīgs; bet kas pļaujamā laikā guļ, paliek kaunā.

6 Благослови су над главом праведнику, а уста безбожничка покрива насиље.

Svētība pār taisna galvu, bet bēdas aizbāzīs bezdievīgiem muti.

7 Спомен праведников остаје благословен, а име безбожничко труне.

Taisnam piemiņa paliek svētīta, bet bezdievīgiem slava iznīks.

8 Ко је мудра срца, прима заповести; а ко је лудих усана, пашће.

Kam gudra sirds, tas pieņem mācību, bet kas muti palaiž, ies bojā.

9 Ко ходи безазлено, ходи поуздано; а ко је опак на путевима својим, познаће се.

Kas skaidrībā staigā, tas staigā ar mieru; bet kas savus ceļus groza, to pienāks.

10 Ко намигује оком, даје муку; и ко је лудих усана, пашће.

Kas ar acīm met, tas pieved bēdas; un kas muti palaiž, ies bojā.

11 Уста су праведникова извор животу, а уста безбожничка покрива насиље.

Taisnam mute ir dzīvības avots; bet bēdas aizbāzīs bezdievīgiem muti.

12 Мрзост замеће свађе, а љубав прикрива све преступе.

Ienaids ceļ bāršanos; bet mīlestība apklāj visus pārkāpumus.

13 На уснама разумног налази се мудрост, а за леђа је безумног батина.

Uz prātīga lūpām rodas gudrība, bet pār ģeķa muguru nāk rīkste.

14 Мудри склањају знање, а уста лудога близу су погибли.

Prātīgie pietur savu padomu, bet ģeķu mute ir briesmas tuvumā.

15 Богатство је богатима тврд град, сиромаштво је сиромасима погибао.

Bagātam manta ir viņa stiprā pils, bet tukšinieku briesmas ir viņu nabadzība.

16 Рад је праведников на живот, добитак безбожников на грех.

Taisna krājumiņš ir uz dzīvību, bet bezdievīga ienākums uz grēku.

17 Ко прима наставу, на путу је к животу; а ко одбацује кар, лута.

Pārmācīšanu pieņemt ir ceļš uz dzīvību, bet kas par mācību nebēdā, tas maldās.

18 Ко покрива мржњу, лажљивих је усана; и ко износи срамоту безуман је.

Viltīgas lūpas slēpj ienaidu, un kas niknu slavu ceļ, ir nelga.

19 У многим речима не бива без греха; али ко задржава усне своје, разуман је.

Vārdu pulkā netrūkst grēku, bet kas savas lūpas valda, ir gudrs.

20 Језик је праведников сребро одабрано; срце безбожничко не вреди ништа.

Taisnam mēle ir tīrs sudrabs, bezdievīgā sirds neder nekam.

21 Усне праведникове пасу многе, а безумни умиру с безумља.

Taisna lūpas daudziem ganība, bet ģeķi nomirs savā sirds ģeķībā.

22 Благослов Господњи обогаћава а без муке.

Tā Kunga svētība dara bagātu, un rūpes tur nekā nepieliek.

23 Безумнику је шала чинити зло, а разуман човек држи се мудрости.

Ģeķim prieks, blēņas darīt, bet prātīgam vīram gudrība.

24 Чега се боји безбожник, оно ће га снаћи; а шта праведници желе Бог ће им дати.

No kā bezdievīgais bīstas, tas viņam uziet, un ko taisnie vēlās, to Viņš tiem dod.

25 Као што пролази олуја, тако безбожника нестаје; а праведник је на вечитом темељу.

Tā kā vētra pārskrien, tāpat bezdievīgā vairs nebūs, bet taisnais pastāv mūžīgi.

26 Какав је оцат зубима и дим очима, такав је лењивац онима који га шаљу.

Kā skābums zobiem un dūmi acīm, tā sliņķis tiem, kas to sūta.

27 Страх Господњи додаје дане, а безбожницима се године прекраћују.

Tā Kunga bijāšana vairo dienas, bet bezdievīgo gadi top paīsināti.

28 Чекање праведних радост је, а надање безбожних пропада.

Ko taisnie gaida, būs līksmība, bet bezdievīgo cerība zudīs.

29 Пут је Господњи крепост безазленом, а страх онима који чине безакоње.

Tā Kunga ceļš sirdsskaidriem ir par stiprumu, bet ļauna darītājiem par izbailēm.

30 Праведник се неће никада поколебати, а безбожници неће наставати на земљи.

Taisnais nešaubīsies ne mūžam, bet bezdievīgie nepaliks zemes virsū.

31 Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истребиће се.

No taisnā mutes zaļo gudrība, bet netikla mēle taps izdeldēta.

32 Усне праведникове знају шта је мило, а безбожничка су уста опачина.

Taisnā lūpas zin, kas pieklājās, bet bezdievīgo mute ir netikla.