Приче Соломонове 10

1 Мудар је син радост оцу свом, а луд је син жалост матери својој.

Filius sapiens laetificat patrem: filius vero stultus moestitia est matris suae.

2 Не помаже неправедно благо, него правда избавља од смрти.

Nil proderunt thesauri impietatis: iustitia vero liberabit a morte.

3 Не да Господ да гладује душа праведникова, а имање безбожничко размеће.

Non affliget Dominus fame animam iusti, et insidias impiorum subvertet.

4 Немарна рука осиромашава, а вредна рука обогаћава.

Egestatem operata est manus remissa: manus autem fortium divitias parat. Qui nititur mendaciis, hic pascit ventos: idem autem ipse sequitur aves volantes.

5 Ко збира у лето, син је разуман; ко спава о жетви, син је срамотан.

Qui congregat in messe, filius sapiens est: qui autem stertit aestate, filius confusionis.

6 Благослови су над главом праведнику, а уста безбожничка покрива насиље.

Benedictio Domini super caput iusti: os autem impiorum operit iniquitas.

7 Спомен праведников остаје благословен, а име безбожничко труне.

Memoria iusti cum laudibus: et nomen impiorum putrescet.

8 Ко је мудра срца, прима заповести; а ко је лудих усана, пашће.

Sapiens corde praecepta suscipit: stultus caeditur labiis.

9 Ко ходи безазлено, ходи поуздано; а ко је опак на путевима својим, познаће се.

Qui ambulat simpliciter, ambulat confidenter: qui autem depravat vias suas, manifestus erit.

10 Ко намигује оком, даје муку; и ко је лудих усана, пашће.

Qui annuit oculo, dabit dolorem: et stultus labiis verberabitur.

11 Уста су праведникова извор животу, а уста безбожничка покрива насиље.

Vena vitae, os iusti: et os impiorum operit iniquitatem.

12 Мрзост замеће свађе, а љубав прикрива све преступе.

Odium suscitat rixas: et universa delicta operit charitas.

13 На уснама разумног налази се мудрост, а за леђа је безумног батина.

In labiis sapientis invenitur sapientia: et virga in dorso eius qui indiget corde.

14 Мудри склањају знање, а уста лудога близу су погибли.

Sapientes abscondunt scientiam: os autem stulti confusioni proximum est.

15 Богатство је богатима тврд град, сиромаштво је сиромасима погибао.

Substantia divitis, urbs fortitudinis eius: pavor pauperum, egestas eorum.

16 Рад је праведников на живот, добитак безбожников на грех.

Opus iusti ad vitam: fructus autem impii ad peccatum.

17 Ко прима наставу, на путу је к животу; а ко одбацује кар, лута.

Via vitae, custodienti disciplinam: qui autem increpationes relinquit, errat.

18 Ко покрива мржњу, лажљивих је усана; и ко износи срамоту безуман је.

Abscondunt odium labia mendacia: qui profert contumeliam, insipiens est.

19 У многим речима не бива без греха; али ко задржава усне своје, разуман је.

In multiloquio non deerit peccatum: qui autem moderatur labia sua prudentissimus est.

20 Језик је праведников сребро одабрано; срце безбожничко не вреди ништа.

Argentum electum, lingua iusti: cor autem impiorum pro nihilo.

21 Усне праведникове пасу многе, а безумни умиру с безумља.

Labia iusti erudiunt plurimos: qui autem indocti sunt, in cordis egestate morientur.

22 Благослов Господњи обогаћава а без муке.

Benedictio Domini divites facit, nec sociabitur eis afflictio.

23 Безумнику је шала чинити зло, а разуман човек држи се мудрости.

Quasi per risum stultus operatur scelus: sapientia autem est viro prudentia.

24 Чега се боји безбожник, оно ће га снаћи; а шта праведници желе Бог ће им дати.

Quod timet impius, veniet super eum: desiderium suum iustus dabitur.

25 Као што пролази олуја, тако безбожника нестаје; а праведник је на вечитом темељу.

Quasi tempestas transiens non erit impius: iustus autem quasi fundamentum sempiternum.

26 Какав је оцат зубима и дим очима, такав је лењивац онима који га шаљу.

Sicut acetum dentibus, et fumus oculis, sic piger his, qui miserunt eum.

27 Страх Господњи додаје дане, а безбожницима се године прекраћују.

Timor Domini apponet dies: et anni impiorum breviabuntur.

28 Чекање праведних радост је, а надање безбожних пропада.

Expectatio iustorum laetitia: spes autem impiorum peribit.

29 Пут је Господњи крепост безазленом, а страх онима који чине безакоње.

Fortitudo simplicis via Domini: et pavor his, qui operantur malum.

30 Праведник се неће никада поколебати, а безбожници неће наставати на земљи.

Iustus in aeternum non commovebitur: impii autem non habitabunt super terram.

31 Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истребиће се.

Os iusti parturiet sapientiam: lingua pravorum peribit.

32 Усне праведникове знају шта је мило, а безбожничка су уста опачина.

Labia iusti considerant placita: et os impiorum perversa.