Приче Соломонове 10

1 Мудар је син радост оцу свом, а луд је син жалост матери својој.

Filius sapiens lætificat patrem, filius vero stultus mœstitia est matris suæ.

2 Не помаже неправедно благо, него правда избавља од смрти.

Nil proderunt thesauri impietatis, justitia vero liberabit a morte.

3 Не да Господ да гладује душа праведникова, а имање безбожничко размеће.

Non affliget Dominus fame animam justi, et insidias impiorum subvertet.

4 Немарна рука осиромашава, а вредна рука обогаћава.

Egestatem operata est manus remissa; manus autem fortium divitias parat. Qui nititur mendaciis, hic pascit ventos; idem autem ipse sequitur aves volantes.

5 Ко збира у лето, син је разуман; ко спава о жетви, син је срамотан.

Qui congregat in messe, filius sapiens est; qui autem stertit æstate, filius confusionis.

6 Благослови су над главом праведнику, а уста безбожничка покрива насиље.

Benedictio Domini super caput justi; os autem impiorum operit iniquitas.

7 Спомен праведников остаје благословен, а име безбожничко труне.

Memoria justi cum laudibus, et nomen impiorum putrescet.

8 Ко је мудра срца, прима заповести; а ко је лудих усана, пашће.

Sapiens corde præcepta suscipit; stultus cæditur labiis.

9 Ко ходи безазлено, ходи поуздано; а ко је опак на путевима својим, познаће се.

Qui ambulat simpliciter ambulat confidenter; qui autem depravat vias suas manifestus erit.

10 Ко намигује оком, даје муку; и ко је лудих усана, пашће.

Qui annuit oculo dabit dolorem; et stultus labiis verberabitur.

11 Уста су праведникова извор животу, а уста безбожничка покрива насиље.

Vena vitæ os justi, et os impiorum operit iniquitatem.

12 Мрзост замеће свађе, а љубав прикрива све преступе.

Odium suscitat rixas, et universa delicta operit caritas.

13 На уснама разумног налази се мудрост, а за леђа је безумног батина.

In labiis sapientis invenitur sapientia, et virga in dorso ejus qui indiget corde.

14 Мудри склањају знање, а уста лудога близу су погибли.

Sapientes abscondunt scientiam; os autem stulti confusioni proximum est.

15 Богатство је богатима тврд град, сиромаштво је сиромасима погибао.

Substantia divitis, urbs fortitudinis ejus; pavor pauperum egestas eorum.

16 Рад је праведников на живот, добитак безбожников на грех.

Opus justi ad vitam, fructus autem impii ad peccatum.

17 Ко прима наставу, на путу је к животу; а ко одбацује кар, лута.

Via vitæ custodienti disciplinam; qui autem increpationes relinquit, errat.

18 Ко покрива мржњу, лажљивих је усана; и ко износи срамоту безуман је.

Abscondunt odium labia mendacia; qui profert contumeliam, insipiens est.

19 У многим речима не бива без греха; али ко задржава усне своје, разуман је.

In multiloquio non deerit peccatum, qui autem moderatur labia sua prudentissimus est.

20 Језик је праведников сребро одабрано; срце безбожничко не вреди ништа.

Argentum electum lingua justi; cor autem impiorum pro nihilo.

21 Усне праведникове пасу многе, а безумни умиру с безумља.

Labia justi erudiunt plurimos; qui autem indocti sunt in cordis egestate morientur.

22 Благослов Господњи обогаћава а без муке.

Benedictio Domini divites facit, nec sociabitur eis afflictio.

23 Безумнику је шала чинити зло, а разуман човек држи се мудрости.

Quasi per risum stultus operatur scelus, sapientia autem est viro prudentia.

24 Чега се боји безбожник, оно ће га снаћи; а шта праведници желе Бог ће им дати.

Quod timet impius veniet super eum; desiderium suum justus dabitur.

25 Као што пролази олуја, тако безбожника нестаје; а праведник је на вечитом темељу.

Quasi tempestas transiens non erit impius; justus autem quasi fundamentum sempiternum.

26 Какав је оцат зубима и дим очима, такав је лењивац онима који га шаљу.

Sicut acetum dentibus, et fumus oculis, sic piger his qui miserunt eum.

27 Страх Господњи додаје дане, а безбожницима се године прекраћују.

Timor Domini apponet dies, et anni impiorum breviabuntur.

28 Чекање праведних радост је, а надање безбожних пропада.

Exspectatio justorum lætitia, spes autem impiorum peribit.

29 Пут је Господњи крепост безазленом, а страх онима који чине безакоње.

Fortitudo simplicis via Domini, et pavor his qui operantur malum.

30 Праведник се неће никада поколебати, а безбожници неће наставати на земљи.

Justus in æternum non commovebitur, impii autem non habitabunt super terram.

31 Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истребиће се.

Os justi parturiet sapientiam; lingua pravorum peribit.

32 Усне праведникове знају шта је мило, а безбожничка су уста опачина.

Labia justi considerant placita, et os impiorum perversa.