Приче Соломонове 10

1 Мудар је син радост оцу свом, а луд је син жалост матери својој.

Proverbi di Salomone. Un figliuol savio rallegra suo padre, ma un figliuolo stolto è il cordoglio di sua madre.

2 Не помаже неправедно благо, него правда избавља од смрти.

I tesori d’empietà non giovano, ma la giustizia libera dalla morte.

3 Не да Господ да гладује душа праведникова, а имање безбожничко размеће.

L’Eterno non permette che il giusto soffra la fame, ma respinge insoddisfatta l’avidità degli empi.

4 Немарна рука осиромашава, а вредна рука обогаћава.

Chi lavora con mano pigra impoverisce, ma la mano dei diligenti fa arricchire.

5 Ко збира у лето, син је разуман; ко спава о жетви, син је срамотан.

Chi raccoglie nella estate è un figliuolo prudente, ma chi dorme durante la raccolta è un figliuolo che fa vergogna.

6 Благослови су над главом праведнику, а уста безбожничка покрива насиље.

Benedizioni vengono sul capo dei giusti, ma la violenza cuopre la bocca degli empi.

7 Спомен праведников остаје благословен, а име безбожничко труне.

La memoria del giusto e in benedizione, ma il nome degli empi marcisce.

8 Ко је мудра срца, прима заповести; а ко је лудих усана, пашће.

Il savio di cuore accetta i precetti, ma lo stolto di labbra va in precipizio.

9 Ко ходи безазлено, ходи поуздано; а ко је опак на путевима својим, познаће се.

Chi cammina nella integrità cammina sicuro, ma chi va per vie tortuose sarà scoperto.

10 Ко намигује оком, даје муку; и ко је лудих усана, пашће.

Chi ammicca con l’occhio cagiona dolore, e lo stolto di labbra va in precipizio.

11 Уста су праведникова извор животу, а уста безбожничка покрива насиље.

La bocca del giusto è una fonte di vita, ma la bocca degli empi nasconde violenza.

12 Мрзост замеће свађе, а љубав прикрива све преступе.

L’odio provoca liti, ma l’amore cuopre ogni fallo.

13 На уснама разумног налази се мудрост, а за леђа је безумног батина.

Sulle labbra dell’uomo intelligente si trova la sapienza, ma il bastone è per il dosso di chi è privo di senno.

14 Мудри склањају знање, а уста лудога близу су погибли.

I savi tengono in serbo la scienza, ma la bocca dello stolto e una rovina imminente.

15 Богатство је богатима тврд град, сиромаштво је сиромасима погибао.

I beni del ricco sono la sua città forte; la rovina de’ poveri è la loro povertà.

16 Рад је праведников на живот, добитак безбожников на грех.

Il lavoro del giusto serve alla vita, le entrate dell’empio servono al peccato.

17 Ко прима наставу, на путу је к животу; а ко одбацује кар, лута.

Chi tien conto della correzione, segue il cammino della vita; ma chi non fa caso della riprensione si smarrisce.

18 Ко покрива мржњу, лажљивих је усана; и ко износи срамоту безуман је.

Chi dissimula l’odio ha labbra bugiarde, e chi spande la calunnia è uno stolto.

19 У многим речима не бива без греха; али ко задржава усне своје, разуман је.

Nella moltitudine delle parole non manca la colpa, ma chi frena le sue labbra è prudente.

20 Језик је праведников сребро одабрано; срце безбожничко не вреди ништа.

La lingua del giusto è argento eletto; il cuore degli empi val poco.

21 Усне праведникове пасу многе, а безумни умиру с безумља.

Le labbra del giusto pascono molti, ma gli stolti muoiono per mancanza di senno.

22 Благослов Господњи обогаћава а без муке.

Quel che fa ricchi è la benedizione dell’Eterno e il tormento che uno si dà non le aggiunge nulla.

23 Безумнику је шала чинити зло, а разуман човек држи се мудрости.

Commettere un delitto, per lo stolto, è come uno spasso; tale è la sapienza per l’uomo accorto.

24 Чега се боји безбожник, оно ће га снаћи; а шта праведници желе Бог ће им дати.

All’empio succede quello che teme, ma ai giusti è concesso quel che desiderano.

25 Као што пролази олуја, тако безбожника нестаје; а праведник је на вечитом темељу.

Come procella che passa, l’empio non è più, ma il giusto ha un fondamento eterno.

26 Какав је оцат зубима и дим очима, такав је лењивац онима који га шаљу.

Come l’aceto ai denti e il fumo agli occhi, così è il pigro per chi lo manda.

27 Страх Господњи додаје дане, а безбожницима се године прекраћују.

Il timor dell’Eterno accresce i giorni ma gli anni degli empi saranno accorciati.

28 Чекање праведних радост је, а надање безбожних пропада.

L’aspettazione dei giusti è letizia, ma la speranza degli empi perirà.

29 Пут је Господњи крепост безазленом, а страх онима који чине безакоње.

La via dell’Eterno è una fortezza per l’uomo integro, ma una rovina per gli operatori d’iniquità.

30 Праведник се неће никада поколебати, а безбожници неће наставати на земљи.

Il giusto non sarà mai smosso, ma gli empi non abiteranno la terra.

31 Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истребиће се.

La bocca del giusto sgorga sapienza, ma la lingua perversa sarà soppressa.

32 Усне праведникове знају шта је мило, а безбожничка су уста опачина.

Le labbra del giusto conoscono ciò che è grato, ma la bocca degli empi e piena di perversità.