< Филипљанима 2 >

1 Ако има дакле које поучење у Христу, или ако има која утеха љубави, ако има која заједница духа, ако има које срце жалостиво и милост,
そこで、あなたがたに、キリストによる勧め、愛の励まし、御霊の交わり、熱愛とあわれみとが、いくらかでもあるなら、
2 Испуните моју радост, да једно мислите, једну љубав имате, једнодушни и једномислени:
どうか同じ思いとなり、同じ愛の心を持ち、心を合わせ、一つ思いになって、わたしの喜びを満たしてほしい。
3 Ништа не чините успркос или за празну славу; него понизношћу чините један другог већег од себе.
何事も党派心や虚栄からするのでなく、へりくだった心をもって互に人を自分よりすぐれた者としなさい。
4 Не гледајте сваки за своје, него и за других.
おのおの、自分のことばかりでなく、他人のことも考えなさい。
5 Јер ово да се мисли међу вама шта је и у Христу Исусу,
キリスト・イエスにあっていだいているのと同じ思いを、あなたがたの間でも互に生かしなさい。
6 Који, ако је и био у обличју Божијем, није се отимао да се упореди с Богом;
キリストは、神のかたちであられたが、神と等しくあることを固守すべき事とは思わず、
7 Него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човек.
かえって、おのれをむなしうして僕のかたちをとり、人間の姿になられた。その有様は人と異ならず、
8 Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове.
おのれを低くして、死に至るまで、しかも十字架の死に至るまで従順であられた。
9 Зато и Бог Њега повиси, и дарова Му име које је веће од сваког имена.
それゆえに、神は彼を高く引き上げ、すべての名にまさる名を彼に賜わった。
10 Да се у име Исусово поклони свако колено оних који су на небу и на земљи и под земљом;
それは、イエスの御名によって、天上のもの、地上のもの、地下のものなど、あらゆるものがひざをかがめ、
11 И сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога Оца.
また、あらゆる舌が、「イエス・キリストは主である」と告白して、栄光を父なる神に帰するためである。
12 Тако, љубазни моји, као што ме свагда слушасте, не само кад сам код вас, него и сад много већма кад нисам код вас, градите спасење своје са страхом и дрхтањем.
わたしの愛する者たちよ。そういうわけだから、あなたがたがいつも従順であったように、わたしが一緒にいる時だけでなく、いない今は、いっそう従順でいて、恐れおののいて自分の救の達成に努めなさい。
13 Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините као што Му је угодно.
あなたがたのうちに働きかけて、その願いを起させ、かつ実現に至らせるのは神であって、それは神のよしとされるところだからである。
14 Све чините без вике и премишљања.
すべてのことを、つぶやかず疑わないでしなさい。
15 Да будете прави и цели, деца Божја без мане усред рода неваљалог и поквареног, у коме светлите као видела на свету,
それは、あなたがたが責められるところのない純真な者となり、曲った邪悪な時代のただ中にあって、傷のない神の子となるためである。あなたがたは、いのちの言葉を堅く持って、彼らの間で星のようにこの世に輝いている。
16 Придржавајући реч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд.
このようにして、キリストの日に、わたしは自分の走ったことがむだでなく、労したこともむだではなかったと誇ることができる。
17 Но ако и жртвован будем на жртву и службу вере ваше, радујем се, и радујем се с вама свима.
そして、たとい、あなたがたの信仰の供え物をささげる祭壇に、わたしの血をそそぐことがあっても、わたしは喜ぼう。あなたがた一同と共に喜ぼう。
18 Тако и ви радујте се и будите са мном радосни.
同じように、あなたがたも喜びなさい。わたしと共に喜びなさい。
19 А надам се у Господа Исуса да ћу скоро послати к вама Тимотија, да се и ја развеселим разабравши како сте ви.
さて、わたしは、まもなくテモテをあなたがたのところに送りたいと、主イエスにあって願っている。それは、あなたがたの様子を知って、わたしも力づけられたいからである。
20 Јер ниједног немам једнаке мисли са собом који се управо брине за вас.
テモテのような心で、親身になってあなたがたのことを心配している者は、ほかにひとりもない。
21 Јер сви траже шта је њихово, а не шта је Христа Исуса.
人はみな、自分のことを求めるだけで、キリスト・イエスのことは求めていない。
22 А његово поштење познајете, јер као дете оцу са мном је послужио у јеванђељу.
しかし、テモテの錬達ぶりは、あなたがたの知っているとおりである。すなわち、子が父に対するようにして、わたしと一緒に福音に仕えてきたのである。
23 Њега, дакле, надам се да ћу послати одмах како разберем шта је за мене.
そこで、この人を、わたしの成行きがわかりしだい、すぐにでも、そちらへ送りたいと願っている。
24 А надам се у Господу да ћу и сам скоро доћи к вама.
わたし自身もまもなく行けるものと、主にあって確信している。
25 Али нађох за потребно да пошаљем к вама брата Епафродита, свог помагача и другара у војевању, а вашег посланика и слугу моје потребе;
しかし、さしあたり、わたしの同労者で戦友である兄弟、また、あなたがたの使者としてわたしの窮乏を補ってくれたエパフロデトを、あなたがたのもとに送り返すことが必要だと思っている。
26 Јер жељаше од срца вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао.
彼は、あなたがた一同にしきりに会いたがっているからである。その上、自分の病気のことがあなたがたに聞えたので、彼は心苦しく思っている。
27 Јер беше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост.
彼は実に、ひん死の病気にかかったが、神は彼をあわれんで下さった。彼ばかりではなく、わたしをもあわれんで下さったので、わたしは悲しみに悲しみを重ねないですんだのである。
28 Зато га послах скорије, да се обрадујете кад га опет видите, и мени да олакша мало.
そこで、大急ぎで彼を送り返す。これで、あなたがたは彼と再び会って喜び、わたしもまた、心配を和らげることができよう。
29 Примите га, дакле, у Господу са сваком радости, и такве поштујте;
こういうわけだから、大いに喜んで、主にあって彼を迎えてほしい。また、こうした人々は尊重せねばならない。
30 Јер за дело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот да накнади у служби мојој што вас немам.
彼は、わたしに対してあなたがたが奉仕のできなかった分を補おうとして、キリストのわざのために命をかけ、死ぬばかりになったのである。

< Филипљанима 2 >