4 Мојсијева 32
1 А синови Рувимови и синови Гадови имаху врло много стоке, и видеше земљу јазирску и земљу галадску да је добра за стоку.
Now the Reubenites and Gadites, who had very large herds and flocks, surveyed the lands of Jazer and Gilead, and they saw that the region was suitable for livestock.
2 И дошавши синови Гадови и синови Рувимови рекоше Мојсију и Елеазару свештенику и кнезовима од збора говорећи:
So the Gadites and Reubenites came to Moses, Eleazar the priest, and the leaders of the congregation, and said,
3 Атарот и Девон и Јазир и Намра и Есевон и Елеалија и Севама и Навав и Веан,
“Ataroth, Dibon, Jazer, Nimrah, Heshbon, Elealeh, Sebam, Nebo, and Beon,
4 Та је земља, коју Господ покори збору израиљском, добра за стоку, а слуге твоје имају стоке.
which the LORD conquered before the congregation of Israel, are suitable for livestock—and your servants have livestock.”
5 Ако смо, рекоше, нашли милост пред тобом, нека се та земља даде слугама твојим у наследство, немој нас водити преко Јордана.
“If we have found favor in your sight,” they said, “let this land be given to your servants as a possession. Do not make us cross the Jordan.”
6 А Мојсије рече синовима Гадовим и синовима Рувимовим: Браћа ће ваша ићи на војску, а ви хоћете овде да останете?
But Moses asked the Gadites and Reubenites, “Shall your brothers go to war while you sit here?
7 Зашто обарате срце синовима Израиљевим да не пређу у земљу коју им је дао Господ?
Why are you discouraging the Israelites from crossing into the land that the LORD has given them?
8 Тако су учинили оци ваши, кад их послах из Кадис-Варније да уходе земљу;
This is what your fathers did when I sent them from Kadesh-barnea to inspect the land.
9 И отидоше до потока Есхола, и уходише земљу; и оборише срце синовима Израиљевим да не иду у земљу коју им даде Господ;
For when your fathers went up to the Valley of Eshcol and saw the land, they discouraged the Israelites from entering the land that the LORD had given them.
10 И разгневи се онда Господ, и закле се говорећи:
So the anger of the LORD was kindled that day, and He swore an oath, saying,
11 Неће ти људи који изађоше из Мисира, од двадесет година и више, видети земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову, јер се не држаше мене сасвим,
‘Because they did not follow Me wholeheartedly, not one of the men twenty years of age or older who came out of Egypt will see the land that I swore to give Abraham, Isaac, and Jacob—
12 Осим Халева, сина Јефонијиног Кенезеја и Исуса сина Навиног, јер се сасвим држаше Господа.
not one except Caleb son of Jephunneh the Kenizzite and Joshua son of Nun—because they did follow the LORD wholeheartedly.’
13 И разгневи се Господ на Израиља, и учини те се потуцаше по пустињи четрдесет година, докле не помре сав онај нараштај који чињаше зло пред Господом.
The anger of the LORD burned against Israel, and He made them wander in the wilderness forty years, until the whole generation who had done evil in His sight was gone.
14 А ви сада изађосте на место отаца својих, род грешних људи, да умножавате жестину гнева Господњег на Израиља.
Now behold, you, a brood of sinners, have risen up in place of your fathers to further stoke the burning anger of the LORD against Israel.
15 Ако се одвратите од њега, Он ће га још оставити у пустињи, и тако ћете упропастити сав онај народ.
For if you turn away from following Him, He will once again leave this people in the wilderness, and you will be the cause of their destruction.”
16 А они приступише опет к њему, и рекоше му: Ми смо ради само торове начинити овде за стада своја и градове за децу своју.
Then the Gadites and Reubenites approached Moses and said, “We want to build sheepfolds here for our livestock and cities for our little ones.
17 А сами ћемо наоружани јуначки поћи пред синовима Израиљевим, докле их не одведемо на њихово место; а наша деца нека стоје у градовима тврдим ради становника те земље.
But we will arm ourselves and be ready to go ahead of the Israelites until we have brought them into their place. Meanwhile, our little ones will remain in the fortified cities for protection from the inhabitants of the land.
18 Нећемо се вратити кућама својим докле синови Израиљеви не приме сваки своје наследство.
We will not return to our homes until every Israelite has taken possession of his inheritance.
19 Нити ћемо узети наследство с њима с оне стране Јордана ни даље, ако нам допадне наследство с ове стране Јордана према истоку.
Yet we will not have an inheritance with them across the Jordan and beyond, because our inheritance has come to us on the east side of the Jordan.”
20 Тада им рече Мојсије; ако ћете учинити тако и ићи под оружјем пред Господом на војску,
Moses replied, “If you will do this—if you will arm yourselves before the LORD for battle,
21 Ако сваки од вас под оружјем пређе преко Јордана пред Господом, докле не отера испред себе непријатеља својих,
and if every one of your armed men crosses the Jordan before the LORD, until He has driven His enemies out before Him,
22 И докле се не покори земља пред Господом, па се онда вратите и не згрешите Господу ни Израиљу, онда ће ова земља припасти вама у наследство пред Господом.
then when the land is subdued before the LORD, you may return and be free of obligation to the LORD and to Israel. And this land will belong to you as a possession before the LORD.
23 Ако ли не учините тако, гле, згрешићете Господу, и знајте да ће вас грех ваш стићи.
But if you do not do this, you will certainly sin against the LORD—and be assured that your sin will find you out.
24 Градите себи градове за децу своју и торове за стоку своју; и шта је изашло из уста ваших, учините.
Build cities for your little ones and folds for your flocks, but do what you have promised.”
25 И рекоше Мојсију синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Слуге ће твоје учинити како господар наш заповеда.
The Gadites and Reubenites said to Moses, “Your servants will do just as our lord commands.
26 Деца наша и жене наше, стада наша и сва стока наша овде ће остати у градовима галадским;
Our children, our wives, our livestock, and all our animals will remain here in the cities of Gilead.
27 А слуге ће твоје прећи сваки наоружан, да се бије пред Господом, као што говори господар наш.
But your servants are equipped for war, and every man will cross over to the battle before the LORD, just as our lord says.”
28 Тада Мојсије заповеди за њих Елеазару свештенику и Исусу сину Навином и главарима од домова отачких међу синовима Израиљевим,
So Moses gave orders about them to Eleazar the priest, to Joshua son of Nun, and to the family leaders of the tribes of Israel.
29 И рече им: Ако пређу синови Гадови и синови Рувимови с вама преко Јордана, сви оружани, да се бију пред Господом, и кад вам буде земља покорена, онда подајте њима земљу галадску у наследство.
And Moses said to them, “If the Gadites and Reubenites cross the Jordan with you, with every man armed for battle before the LORD, and the land is subdued before you, then you are to give them the land of Gilead as a possession.
30 Ако ли не пређу с вама под оружјем, онда нека им буде наследство међу вама у земљи хананској.
But if they do not arm themselves and go across with you, then they must accept their possession among you in the land of Canaan.”
31 И одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Како је Господ казао слугама твојим тако ћемо учинити.
The Gadites and Reubenites replied, “As the LORD has spoken to your servants, so we will do.
32 Прећи ћемо под оружјем пред Господом у земљу хананску, а наше наследство да буде с ове стране Јордана.
We will cross over into the land of Canaan armed before the LORD, that we may have our inheritance on this side of the Jordan.”
33 И даде Мојсије синовима Гадовим и синовима Рувимовим и половини племена Манасије сина Јосифовог царство Сиона, цара аморејског и царство Ога, цара васанског, земљу и градове по међама њеним, градове оне земље унаоколо.
So Moses gave to the Gadites, to the Reubenites, and to the half-tribe of Manasseh son of Joseph the kingdom of Sihon king of the Amorites and the kingdom of Og king of Bashan—the land including its cities and the territory surrounding them.
34 И саградише синови Гадови Девон и Атарот и Ароир.
And the Gadites built up Dibon, Ataroth, Aroer,
35 И Атрот-Софан и Јазир и Јогвеју,
Atroth-shophan, Jazer, Jogbehah,
36 И Вет-Нимру и Вет-Аран, градове тврде, и торове за стоку.
Beth-nimrah, and Beth-haran as fortified cities, and they built folds for their flocks.
37 А синови Рувимови саградише Есевон и Елеалију и Киријатајим,
The Reubenites built up Heshbon, Elealeh, Kiriathaim,
38 И Навон и Валмеон преденувши им имена, и Сивму; и надеше друга имена градовима које саградише.
as well as Nebo and Baal-meon (whose names were changed), and Sibmah. And they renamed the cities they rebuilt.
39 А синови Махира, сина Манасијиног отидоше у Галад, и узеше га, и изагнаше Амореје који беху онде.
The descendants of Machir son of Manasseh went to Gilead, captured it, and drove out the Amorites who were there.
40 И Мојсије даде Галад Махиру сину Манасијином, који се онде насели.
So Moses gave Gilead to the clan of Machir son of Manasseh, and they settled there.
41 И Јаир, син Манасијин отиде и узе села њихова и прозва их села Јаирова.
Jair, a descendant of Manasseh, went and captured their villages and called them Havvoth-jair.
42 И Навав отиде и узе Кенат са селима његовим, и прозва га Навав по имену свом.
And Nobah went and captured Kenath and its villages and called it Nobah, after his own name.
