Књига Немијина 13

1 У то време чита се књига Мојсијева народу, и у њој се нађе написано да не улази Амонац ни Моавац у сабор Божји до века; 2 Јер не сретоше синове израиљеве с хлебом и водом, него најмише на њих Валама да их прокуне, али Бог наш обрати ону клетву у благослов. 3 А кад чуше тај закон одлучише од Израиља све туђинце. 4 А пре тога Елијасив свештеник, који беше над клетима дома Бога нашег, опријатељи се с Товијом, 5 И начини му велику клет, где се пре остављаху дари и кад и судови и десетак од жита, вина и уља, одређени Левитима и певачима и вратарима, и приноси за свештенике. 6 А кад то све биваше, не бејах у Јерусалиму, јер тридесет друге године Артаксеркса, цара вавилонског, вратих се к цару, и после неколико година измолих се опет у цара. 7 И кад дођох у Јерусалим, видех зло што учини Елијасив ради Товије начинивши му клет у трему дома Божјег. 8 И би ми врло мрско, те избацих све покућство Товијино напоље из клети. 9 И заповедих, те очистише клети; и унесох у њих опет посуђе дома Божјег, даре и кад. 10 Потом дознах да се Левитима нису давали делови, те су се разбегли сваки на своју њиву и Левити и певачи, који рађаху посао. 11 И укорих старешине и рекох: Зашто је остављен дом Божји? И сабрах их опет и поставих на њихово место. 12 И сви Јудејци доносише десетке од жита и вина и уља у спреме. 13 И поставих настојнике над спремама, Селмију свештеника и Садока књижевника, и између Левита Федају, и уз њих Анана, сина Захура сина Матанијиног, јер се за верне држаху; и беше им посао делити браћи својој. 14 Помени ме, Боже мој, зато, и немој избрисати добра мојих која учиних дому Бога свог и служби његовој. 15 У то време видех у Јудеји где газе у кацама у суботу и носе снопове натоваривши на магарце, и вино, грожђе и смокве и свакојаке товаре, и носе у Јерусалим у суботу, и прекорих их онај дан кад продаваху житак. 16 И Тирци који живљаху у Јерусалиму доношаху рибу и свакојаки трг и продаваху у суботу синовима Јудиним у Јерусалиму. 17 Зато прекорих главаре јудејске и рекох им: Какво је то зло што чините те скврните суботу? 18 Нису ли тако чинили оци ваши, те Бог наш пусти на нас и на овај град све ово зло? И ви још умножавате гнев на Израиља скврнећи суботу. 19 И кад дође сен на врата јерусалимска уочи суботе, заповедих те затворише врата, и заповедих да их не отварају до после суботе; и поставих неколико својих момака на вратима да се не уноси никакав товар у суботу. 20 И преноћише трговци и који продаваху свакојаки трг иза Јерусалима једном и другом. 21 И опоменух их и рекох им: Зашто ноћујете око зида? Ако још једном то учините, уложићу на вас. Од тада не долазише у суботу. 22 А Левитима заповедих да се очисте и да дођу и чувају врата да буде свет дан суботни. И за ово помени ме, Боже мој, и опрости ми по великој милости својој. 23 Још видех у то време Јудејце који се беху оженили Азоћанкама, Амонкама и Моавкама. 24 И синови њихови говораху пола азотски, и не умеху говорити јудејски него језиком и једног и другог народа. 25 Зато их карах и псовах, и неке између њих бих и чупах, и заклех их Богом да не дају кћери своје синовима њиховим нити да узимају кћери њихове за синове своје или за себе. 26 Није ли тим згрешио Соломун, цар Израиљев, ако и не беше у многим народима цара њему равног и мио беше Богу свом и Бог га беше поставио царем над свим Израиљем? Па опет га навратише на грех жене туђинке. 27 А вама ли ћемо допустити да чините то све велико зло и грешите Богу нашем узимајући жене туђинке? 28 И од синова Јојаде, сина Елијасива поглавара свештеничког, један беше зет Санавалату Ороњанину, ког отерах од себе. 29 Помени их, Боже мој, што оскрвнише свештенство и завет свештенички и левитски. 30 И тако их очистих од свих туђинаца, и опет поставих редове свештеничке и левитске, сваког на посао његов, 31 И да се доносе дрва за жртве на рокове, и првине. Помени ме, Боже мој, на добро.