Матеј 25
1 Тада ће бити царство небеско као десет девојака које узеше жишке своје и изиђоше на сусрет женику.
Then shall the kingdom of heaven be likened unto ten virgins, which took their lamps, and went forth to meet the bridegroom.
2 Пет од њих беху мудре, а пет луде.
And five of them were wise, and five [were] foolish.
3 И луде узевши жишке своје не узеше са собом уља.
They that [were] foolish took their lamps, and took no oil with them:
4 А мудре узеше уље у судовима са жишцима својим.
But the wise took oil in their vessels with their lamps.
5 А будући да женик одоцни, задремаше све, и поспаше.
While the bridegroom tarried, they all slumbered and slept.
6 А у поноћи стаде вика: Ето женика где иде, излазите му на сусрет.
And at midnight there was a cry made, Behold, the bridegroom cometh; go ye out to meet him.
7 Тада усташе све девојке оне и украсише жишке своје.
Then all those virgins arose, and trimmed their lamps.
8 А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља свог, јер наши жишци хоће да се угасе.
And the foolish said unto the wise, Give us of your oil; for our lamps are gone out.
9 А мудре одговорише говорећи: Да не би недостало и нама и вама, боље је идите к трговцима и купите себи.
But the wise answered, saying, [Not so]; lest there be not enough for us and you: but go ye rather to them that sell, and buy for yourselves.
10 А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.
And while they went to buy, the bridegroom came; and they that were ready went in with him to the marriage: and the door was shut.
11 А после дођоше и оне друге девојке говорећи: Господару! Господару! Отвори нам.
Afterward came also the other virgins, saying, Lord, Lord, open to us.
12 А Он одговарајући рече им: Заиста вам кажем: не познајем вас.
But he answered and said, Verily I say unto you, I know you not.
13 Стражите дакле, јер не знате дан ни час у који ће Син човечији доћи.
Watch therefore, for ye know neither the day nor the hour wherein the Son of man cometh.
14 Јер као што човек полазећи дозва слуге своје и предаде им благо своје;
For [the kingdom of heaven is] as a man travelling into a far country, [who] called his own servants, and delivered unto them his goods.
15 И једном, дакле, даде пет таланата, а другом два, а трећем један, сваком према његовој моћи; и отиде одмах.
And unto one he gave five talents, to another two, and to another one; to every man according to his several ability; and straightway took his journey.
16 А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата.
Then he that had received the five talents went and traded with the same, and made [them] other five talents.
17 Тако и онај што прими два доби и он још два.
And likewise he that [had received] two, he also gained other two.
18 А који прими један отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свог.
But he that had received one went and digged in the earth, and hid his lord’s money.
19 А по дугом времену дође господар тих слуга, и стаде се рачунати с њима.
After a long time the lord of those servants cometh, and reckoneth with them.
20 И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару! Предао си ми пет таланата; ево још пет таланата ја сам добио с њима.
And so he that had received five talents came and brought other five talents, saying, Lord, thou deliveredst unto me five talents: behold, I have gained beside them five talents more.
21 А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.
His lord said unto him, Well done, [thou] good and faithful servant: thou hast been faithful over a few things, I will make thee ruler over many things: enter thou into the joy of thy lord.
22 А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару! Предао си ми два таланта; ево још два таланта ја сам добио с њима.
He also that had received two talents came and said, Lord, thou deliveredst unto me two talents: behold, I have gained two other talents beside them.
23 А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.
His lord said unto him, Well done, good and faithful servant; thou hast been faithful over a few things, I will make thee ruler over many things: enter thou into the joy of thy lord.
24 А приступивши и онај што је примио један таланат рече: Господару! Знао сам да си ти тврд човек: жњеш где ниси сејао, и купиш где ниси вејао;
Then he which had received the one talent came and said, Lord, I knew thee that thou art an hard man, reaping where thou hast not sown, and gathering where thou hast not strawed:
25 Па се побојах и отидох те сакрих таланат твој у земљу; и ево ти своје.
And I was afraid, and went and hid thy talent in the earth: lo, [there] thou hast [that is] thine.
26 А господар његов одговарајући рече му: Зли и лењиви слуго! Знао си да ја жњем где нисам сејао, и купим где нисам вејао:
His lord answered and said unto him, [Thou] wicked and slothful servant, thou knewest that I reap where I sowed not, and gather where I have not strawed:
27 Требало је дакле моје сребро да даш трговцима; и ја дошавши узео бих своје с добитком.
Thou oughtest therefore to have put my money to the exchangers, and [then] at my coming I should have received mine own with usury.
28 Узмите дакле од њега таланат, и подајте оном што има десет таланата.
Take therefore the talent from him, and give [it] unto him which hath ten talents.
29 Јер сваком који има, даће се, и претећи ће му; а од оног који нема, и шта има узеће се од њега.
For unto every one that hath shall be given, and he shall have abundance: but from him that hath not shall be taken away even that which he hath.
30 И неваљалог слугу баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
And cast ye the unprofitable servant into outer darkness: there shall be weeping and gnashing of teeth.
31 А кад дође Син човечији у слави својој и сви свети анђели с Њиме, онда ће сести на престолу славе своје.
When the Son of man shall come in his glory, and all the holy angels with him, then shall he sit upon the throne of his glory:
32 И сабраће се пред Њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца.
And before him shall be gathered all nations: and he shall separate them one from another, as a shepherd divideth [his] sheep from the goats:
33 И поставиће овце с десне стране себи, а јарце с леве.
And he shall set the sheep on his right hand, but the goats on the left.
34 Тада ће рећи цар онима што Му стоје с десне стране: ходите благословени Оца мог; примите царство које вам је приправљено од постања света.
Then shall the King say unto them on his right hand, Come, ye blessed of my Father, inherit the kingdom prepared for you from the foundation of the world:
35 Јер огладнех, и дасте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; гост бејах, и примисте ме;
For I was an hungred, and ye gave me meat: I was thirsty, and ye gave me drink: I was a stranger, and ye took me in:
36 Го бејах, и оденусте ме; болестан бејах, и обиђосте ме; у тамници бејах, и дођосте к мени.
Naked, and ye clothed me: I was sick, and ye visited me: I was in prison, and ye came unto me.
37 Тада ће Му одговорити праведници говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо?
Then shall the righteous answer him, saying, Lord, when saw we thee an hungred, and fed [thee]? or thirsty, and gave thee drink?
38 Кад ли Те видесмо госта, и примисмо? Или гола, и оденусмо?
When saw we thee a stranger, and took thee in? or naked, and clothed [thee]?
39 Кад ли Те видесмо болесна или у тамници, и дођосмо к Теби?
Or when saw we thee sick, or in prison, and came unto thee?
40 И одговарајући цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте.
And the King shall answer and say unto them, Verily I say unto you, Inasmuch as ye have done [it] unto one of the least of these my brethren, ye have done [it] unto me.
41 Тада ће рећи и онима што Му стоје с леве стране: Идите од мене проклети у огањ вечни приправљен ђаволу и анђелима његовим. (aiōnios g166)
Then shall he say also unto them on the left hand, Depart from me, ye cursed, into everlasting fire, prepared for the devil and his angels: (aiōnios g166)
42 Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме;
For I was an hungred, and ye gave me no meat: I was thirsty, and ye gave me no drink:
43 Гост бејах, и не примисте ме; го бејах, и не оденусте ме; болестан и у тамници бејах, и не обиђосте ме.
I was a stranger, and ye took me not in: naked, and ye clothed me not: sick, and in prison, and ye visited me not.
44 Тада ће Му одговорити и они говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна или жедна, или госта или гола, или болесна или у тамници, и не послужисмо Те?
Then shall they also answer him, saying, Lord, when saw we thee an hungred, or athirst, or a stranger, or naked, or sick, or in prison, and did not minister unto thee?
45 Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једном од ове моје мале браће, ни мени не учинисте.
Then shall he answer them, saying, Verily I say unto you, Inasmuch as ye did [it] not to one of the least of these, ye did [it] not to me.
