Матеј 17
1 И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована брата његовог, и изведе их на гору високу саме.
ଅନନ୍ତରଂ ଷଡ୍ଦିନେଭ୍ୟଃ ପରଂ ଯୀଶୁଃ ପିତରଂ ଯାକୂବଂ ତତ୍ସହଜଂ ଯୋହନଞ୍ଚ ଗୃହ୍ଲନ୍ ଉଚ୍ଚାଦ୍ରେ ର୍ୱିୱିକ୍ତସ୍ଥାନମ୍ ଆଗତ୍ୟ ତେଷାଂ ସମକ୍ଷଂ ରୂପମନ୍ୟତ୍ ଦଧାର|
2 И преобрази се пред њима, и засја се лице Његово као сунце а хаљине Његове постадоше беле као светлост.
ତେନ ତଦାସ୍ୟଂ ତେଜସ୍ୱି, ତଦାଭରଣମ୍ ଆଲୋକୱତ୍ ପାଣ୍ଡରମଭୱତ୍|
3 И гле, указаше им се Мојсије и Илија, који с Њим говораху.
ଅନ୍ୟଚ୍ଚ ତେନ ସାକଂ ସଂଲପନ୍ତୌ ମୂସା ଏଲିଯଶ୍ଚ ତେଭ୍ୟୋ ଦର୍ଶନଂ ଦଦତୁଃ|
4 А Петар одговарајући рече Исусу: Господе! Добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сенице: Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији.
ତଦାନୀଂ ପିତରୋ ଯୀଶୁଂ ଜଗାଦ, ହେ ପ୍ରଭୋ ସ୍ଥିତିରତ୍ରାସ୍ମାକଂ ଶୁଭା, ଯଦି ଭୱତାନୁମନ୍ୟତେ, ତର୍ହି ଭୱଦର୍ଥମେକଂ ମୂସାର୍ଥମେକମ୍ ଏଲିଯାର୍ଥଞ୍ଚୈକମ୍ ଇତି ତ୍ରୀଣି ଦୂଷ୍ୟାଣି ନିର୍ମ୍ମମ|
5 Док он још говораше, гле, облак сјајан заклони их; и гле, глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи; Њега послушајте.
ଏତତ୍କଥନକାଲ ଏକ ଉଜ୍ଜୱଲଃ ପଯୋଦସ୍ତେଷାମୁପରି ଛାଯାଂ କୃତୱାନ୍, ୱାରିଦାଦ୍ ଏଷା ନଭସୀଯା ୱାଗ୍ ବଭୂୱ, ମମାଯଂ ପ୍ରିଯଃ ପୁତ୍ରଃ, ଅସ୍ମିନ୍ ମମ ମହାସନ୍ତୋଷ ଏତସ୍ୟ ୱାକ୍ୟଂ ଯୂଯଂ ନିଶାମଯତ|
6 И чувши ученици падоше ничице, и уплашише се врло.
କିନ୍ତୁ ୱାଚମେତାଂ ଶୃଣ୍ୱନ୍ତଏୱ ଶିଷ୍ୟା ମୃଶଂ ଶଙ୍କମାନା ନ୍ୟୁବ୍ଜା ନ୍ୟପତନ୍|
7 И приступивши Исус дохвати их се, и рече: Устаните, и не бојте се.
ତଦା ଯୀଶୁରାଗତ୍ୟ ତେଷାଂ ଗାତ୍ରାଣି ସ୍ପୃଶନ୍ ଉୱାଚ, ଉତ୍ତିଷ୍ଠତ, ମା ଭୈଷ୍ଟ|
8 А они подигнувши очи своје никога не видеше до Исуса самог.
ତଦାନୀଂ ନେତ୍ରାଣ୍ୟୁନ୍ମୀଲ୍ୟ ଯୀଶୁଂ ୱିନା କମପି ନ ଦଦୃଶୁଃ|
9 И силазећи с горе заповеди им Исус говорећи: Ником не казујте шта сте видели док Син човечији из мртвих не устане.
ତତଃ ପରମ୍ ଅଦ୍ରେରୱରୋହଣକାଲେ ଯୀଶୁସ୍ତାନ୍ ଇତ୍ୟାଦିଦେଶ, ମନୁଜସୁତସ୍ୟ ମୃତାନାଂ ମଧ୍ୟାଦୁତ୍ଥାନଂ ଯାୱନ୍ନ ଜାଯତେ, ତାୱତ୍ ଯୁଷ୍ମାଭିରେତଦ୍ଦର୍ଶନଂ କସ୍ମୈଚିଦପି ନ କଥଯିତୱ୍ୟଂ|
10 И запиташе Га ученици Његови говорећи: Зашто дакле књижевници кажу да Илија најпре треба да дође?
ତଦା ଶିଷ୍ୟାସ୍ତଂ ପପ୍ରଚ୍ଛୁଃ, ପ୍ରଥମମ୍ ଏଲିଯ ଆଯାସ୍ୟତୀତି କୁତ ଉପାଧ୍ୟାଯୈରୁଚ୍ୟତେ?
11 А Исус одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре и уредити све.
ତତୋ ଯୀଶୁଃ ପ୍ରତ୍ୟୱାଦୀତ୍, ଏଲିଯଃ ପ୍ରାଗେତ୍ୟ ସର୍ୱ୍ୱାଣି ସାଧଯିଷ୍ୟତୀତି ସତ୍ୟଂ,
12 Али вам кажем да је Илија већ дошао, и не познаше га; него учинише с њиме шта хтеше: тако и Син човечији треба да пострада од њих.
କିନ୍ତ୍ୱହଂ ଯୁଷ୍ମାନ୍ ୱଚ୍ମି, ଏଲିଯ ଏତ୍ୟ ଗତଃ, ତେ ତମପରିଚିତ୍ୟ ତସ୍ମିନ୍ ଯଥେଚ୍ଛଂ ୱ୍ୟୱଜହୁଃ; ମନୁଜସୁତେନାପି ତେଷାମନ୍ତିକେ ତାଦୃଗ୍ ଦୁଃଖଂ ଭୋକ୍ତୱ୍ୟଂ|
13 Тада разумеше ученици да им говори за Јована крститеља.
ତଦାନୀଂ ସ ମଜ୍ଜଯିତାରଂ ଯୋହନମଧି କଥାମେତାଂ ୱ୍ୟାହୃତୱାନ୍, ଇତ୍ଥଂ ତଚ୍ଛିଷ୍ୟା ବୁବୁଧିରେ|
14 И кад дођоше к народу, приступи к Њему човек клањајући Му се,
ପଶ୍ଚାତ୍ ତେଷୁ ଜନନିୱହସ୍ୟାନ୍ତିକମାଗତେଷୁ କଶ୍ଚିତ୍ ମନୁଜସ୍ତଦନ୍ତିକମେତ୍ୟ ଜାନୂନୀ ପାତଯିତ୍ୱା କଥିତୱାନ୍,
15 И говорећи: Господе! Помилуј сина мог; јер о мени бесни и мучи се врло; јер много пута пада у ватру, и много пута у воду.
ହେ ପ୍ରଭୋ, ମତ୍ପୁତ୍ରଂ ପ୍ରତି କୃପାଂ ୱିଦଧାତୁ, ସୋପସ୍ମାରାମଯେନ ଭୃଶଂ ୱ୍ୟଥିତଃ ସନ୍ ପୁନଃ ପୁନ ର୍ୱହ୍ନୌ ମୁହୁ ର୍ଜଲମଧ୍ୟେ ପତତି|
16 И доведох га ученицима Твојим, и не могоше га исцелити.
ତସ୍ମାଦ୍ ଭୱତଃ ଶିଷ୍ୟାଣାଂ ସମୀପେ ତମାନଯଂ କିନ୍ତୁ ତେ ତଂ ସ୍ୱାସ୍ଥଂ କର୍ତ୍ତୁଂ ନ ଶକ୍ତାଃ|
17 А Исус одговарајући рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпети? Доведите ми га амо.
ତଦା ଯୀଶୁଃ କଥିତୱାନ୍ ରେ ଅୱିଶ୍ୱାସିନଃ, ରେ ୱିପଥଗାମିନଃ, ପୁନଃ କତିକାଲାନ୍ ଅହଂ ଯୁଷ୍ମାକଂ ସନ୍ନିଧୌ ସ୍ଥାସ୍ୟାମି? କତିକାଲାନ୍ ୱା ଯୁଷ୍ମାନ୍ ସହିଷ୍ୟେ? ତମତ୍ର ମମାନ୍ତିକମାନଯତ|
18 И запрети му Исус; и ђаво изиђе из њега, и оздрави момче од оног часа.
ପଶ୍ଚାଦ୍ ଯୀଶୁନା ତର୍ଜତଏୱ ସ ଭୂତସ୍ତଂ ୱିହାଯ ଗତୱାନ୍, ତଦ୍ଦଣ୍ଡଏୱ ସ ବାଲକୋ ନିରାମଯୋଽଭୂତ୍|
19 Тада приступише ученици к Исусу и насамо рекоше Му: Зашто га ми не могасмо изгнати?
ତତଃ ଶିଷ୍ୟା ଗୁପ୍ତଂ ଯୀଶୁମୁପାଗତ୍ୟ ବଭାଷିରେ, କୁତୋ ୱଯଂ ତଂ ଭୂତଂ ତ୍ୟାଜଯିତୁଂ ନ ଶକ୍ତାଃ?
20 А Исус рече им: За неверство ваше. Јер вам кажем заиста: ако имате вере колико зрно горушичино, рећи ћете гори овој: Пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа неће вам бити немогуће.
ଯୀଶୁନା ତେ ପ୍ରୋକ୍ତାଃ, ଯୁଷ୍ମାକମପ୍ରତ୍ୟଯାତ୍;
21 А овај се род изгони само молитвом и постом.
ଯୁଷ୍ମାନହଂ ତଥ୍ୟଂ ୱଚ୍ମି ଯଦି ଯୁଷ୍ମାକଂ ସର୍ଷପୈକମାତ୍ରୋପି ୱିଶ୍ୱାସୋ ଜାଯତେ, ତର୍ହି ଯୁଷ୍ମାଭିରସ୍ମିନ୍ ଶୈଲେ ତ୍ୱମିତଃ ସ୍ଥାନାତ୍ ତତ୍ ସ୍ଥାନଂ ଯାହୀତି ବ୍ରୂତେ ସ ତଦୈୱ ଚଲିଷ୍ୟତି, ଯୁଷ୍ମାକଂ କିମପ୍ୟସାଧ୍ୟଞ୍ଚ କର୍ମ୍ମ ନ ସ୍ଥାସ୍ୟାତି| କିନ୍ତୁ ପ୍ରାର୍ଥନୋପୱାସୌ ୱିନୈତାଦୃଶୋ ଭୂତୋ ନ ତ୍ୟାଜ୍ୟେତ|
22 А кад су ходили по Галилеји, рече им Исус: Предаће се Син човечији у руке људске;
ଅପରଂ ତେଷାଂ ଗାଲୀଲ୍ପ୍ରଦେଶେ ଭ୍ରମଣକାଲେ ଯୀଶୁନା ତେ ଗଦିତାଃ, ମନୁଜସୁତୋ ଜନାନାଂ କରେଷୁ ସମର୍ପଯିଷ୍ୟତେ ତୈ ର୍ହନିଷ୍ୟତେ ଚ,
23 И убиће Га, и трећи дан устаће. И невесели беху врло.
କିନ୍ତୁ ତୃତୀଯେଽହିନ ମ ଉତ୍ଥାପିଷ୍ୟତେ, ତେନ ତେ ଭୃଶଂ ଦୁଃଖିତା ବଭୂୱଃ|
24 А кад дођоше у Капернаум, приступише к Петру они што купе дидрахме, и рекоше: Зар ваш учитељ неће дати дидрахме?
ତଦନନ୍ତରଂ ତେଷୁ କଫର୍ନାହୂମ୍ନଗରମାଗତେଷୁ କରସଂଗ୍ରାହିଣଃ ପିତରାନ୍ତିକମାଗତ୍ୟ ପପ୍ରଚ୍ଛୁଃ, ଯୁଷ୍ମାକଂ ଗୁରୁଃ କିଂ ମନ୍ଦିରାର୍ଥଂ କରଂ ନ ଦଦାତି? ତତଃ ପିତରଃ କଥିତୱାନ୍ ଦଦାତି|
25 Петар рече: Хоће. И кад уђе у кућу, претече га Исус говорећи: Шта мислиш Симоне? Цареви земаљски од кога узимају порезе и хараче, или од својих синова или од туђих?
ତତସ୍ତସ୍ମିନ୍ ଗୃହମଧ୍ୟମାଗତେ ତସ୍ୟ କଥାକଥନାତ୍ ପୂର୍ୱ୍ୱମେୱ ଯୀଶୁରୁୱାଚ, ହେ ଶିମୋନ୍, ମେଦିନ୍ୟା ରାଜାନଃ ସ୍ୱସ୍ୱାପତ୍ୟେଭ୍ୟଃ କିଂ ୱିଦେଶିଭ୍ୟଃ କେଭ୍ୟଃ କରଂ ଗୃହ୍ଲନ୍ତି? ଅତ୍ର ତ୍ୱଂ କିଂ ବୁଧ୍ୟସେ? ତତଃ ପିତର ଉକ୍ତୱାନ୍, ୱିଦେଶିଭ୍ୟଃ|
26 Рече Њему Петар: Од туђих. Рече му Исус: Дакле не плаћају синови.
ତଦା ଯୀଶୁରୁକ୍ତୱାନ୍, ତର୍ହି ସନ୍ତାନା ମୁକ୍ତାଃ ସନ୍ତି|
27 Али да их не саблазнимо, иди на море, и баци удицу, и коју прво ухватиш рибу, узми је; и кад јој отвориш уста наћи ћеш статир; узми га те им подај за ме и за се.
ତଥାପି ଯଥାସ୍ମାଭିସ୍ତେଷାମନ୍ତରାଯୋ ନ ଜନ୍ୟତେ, ତତ୍କୃତେ ଜଲଧେସ୍ତୀରଂ ଗତ୍ୱା ୱଡିଶଂ କ୍ଷିପ, ତେନାଦୌ ଯୋ ମୀନ ଉତ୍ଥାସ୍ୟତି, ତଂ ଘୃତ୍ୱା ତନ୍ମୁଖେ ମୋଚିତେ ତୋଲକୈକଂ ରୂପ୍ୟଂ ପ୍ରାପ୍ସ୍ୟସି, ତଦ୍ ଗୃହୀତ୍ୱା ତୱ ମମ ଚ କୃତେ ତେଭ୍ୟୋ ଦେହି|
