Матеј 13
1 И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.
On that day Jesus went out of the house and sat beside the sea.
2 И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.
A very large crowd gathered around him, so he got into a boat and sat in it, while the whole crowd stood on the beach.
3 И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.
Then Jesus said many things to them in parables. He said, “Behold, a farmer went out to sow seed.
4 И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;
As he sowed, some seeds fell beside the road, and the birds came and devoured them.
5 А друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.
Other seeds fell on rocky ground, where they did not have much soil. Immediately they sprang up, because the soil had no depth.
6 И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
But when the sun had risen, they were scorched because they had no root, and they withered away.
7 А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
Other seeds fell among the thorn plants. The thorn plants grew up and choked them.
8 А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
Other seeds fell on good soil and produced a crop, some one hundred times as much, some sixty, and some thirty.
9 Ко има уши да чује нека чује.
He who has ears, let him listen.”
10 И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?
The disciples came and said to Jesus, “Why do you talk to the crowd in parables?”
11 А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.
Jesus answered and said to them, “You have been given the privilege of understanding mysteries of the kingdom of heaven, but to them it is not given.
12 Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.
For whoever has will be given more, and he will have an abundance. But whoever does not have, even what he has will be taken away from him.
13 Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.
This is why I talk to them in parables: Though they are seeing, they do not see; and though they are hearing, they do not hear, or understand.
14 И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.
To them the prophecy of Isaiah is fulfilled, that which says, 'While hearing you will hear, but you will in no way understand; while seeing you will see, but you will in no way perceive.
15 Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.
For this people's heart has become dull, and they are hard of hearing, and they have closed their eyes, so they should not see with their eyes, or hear with their ears, or understand with their hearts, so they would turn again, and I would heal them.'
16 А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.
But blessed are your eyes, for they see; and your ears, for they hear.
17 Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
Truly I say to you that many prophets and righteous men desired to see the things that you see, and did not see them. They desired to hear the things that you hear, and did not hear them.
18 Ви пак чујте причу о сејачу:
Listen then to the parable of the farmer who sowed his seed.
19 Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.
When anyone hears the word of the kingdom but does not understand it, the evil one comes and snatches away what has been sown in his heart. This is the seed that was sown beside the road.
20 А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,
What was sown on rocky ground is the person who hears the word and immediately receives it with joy,
21 Али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.
yet he has no root in himself and he endures for a while. When tribulation or persecution arises because of the word, he quickly falls away.
22 А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане. (aiōn g165)
What was sown among the thorn plants, this is the person who hears the word, but the cares of the world and the deceitfulness of riches choke the word, and he becomes unfruitful. (aiōn g165)
23 А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
What was sown on the good soil, this is the person who hears the word and understands it. He bears fruit and makes a crop, some yielding one hundred times as much as was planted, some sixty, and some thirty times as much.”
24 Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,
Jesus presented another parable to them. He said, “The kingdom of heaven is like a man who sowed good seed in his field.
25 А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.
But while people slept, his enemy came and also sowed weeds among the wheat and then went away.
26 А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.
When the blades sprouted and then produced their crop, then the weeds appeared also.
27 Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?
The servants of the landowner came and said to him, 'Sir, did you not sow good seed in your field? How does it now have weeds?'
28 А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?
He said to them, 'An enemy has done this.' The servants said to him, 'So do you want us to go and pull them out?'
29 А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.
The landowner said, 'No. Because while you are pulling out the weeds, you might uproot the wheat with them.
30 Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.
Let both grow together until the harvest. At the time of the harvest I will say to the reapers, “First pull out the weeds and tie them in bundles to burn them, but gather the wheat into my barn.”'”
31 Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,
Then Jesus presented another parable to them. He said, “The kingdom of heaven is like a mustard seed which a man took and sowed in his field.
32 Које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.
This seed is indeed the smallest of all seeds. But when it has grown, it is greater than the garden plants. It becomes a tree, so that the birds of the air come and nest in its branches.”
33 Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
Jesus then told them another parable. “The kingdom of heaven is like yeast that a woman took and mixed with three measures of flour until all the dough had risen.”
34 Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:
All these things Jesus said to the crowds in parables; and he said nothing to them without a parable.
35 Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.
This was in order that what had been said through the prophet might come true, when he said, “I will open my mouth in parables. I will say things that were hidden from the foundation of the world.”
36 Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.
Then Jesus left the crowds and went into the house. His disciples came to him and said, “Explain to us the parable of the weeds of the field.”
37 А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;
Jesus answered and said, “He who sows the good seed is the Son of Man.
38 А њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;
The field is the world; and the good seed, these are the sons of the kingdom. The weeds are the sons of the evil one,
39 А непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели. (aiōn g165)
and the enemy who sowed them is the devil. The harvest is the end of the age, and the reapers are angels. (aiōn g165)
Therefore, as the weeds are gathered up and burned with fire, so will it be at the end of the age. (aiōn g165)
41 Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.
The Son of Man will send out his angels, and they will gather out of his kingdom all the things that cause sin and those who commit iniquity.
42 И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
They will throw them into the furnace of fire, where there will be weeping and grinding of teeth.
43 Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.
Then will the righteous people shine like the sun in the kingdom of their Father. He who has ears, let him listen.
44 Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.
The kingdom of heaven is like a treasure hidden in a field. A man found it and hid it. In his joy he goes, sells everything he possesses, and buys that field.
45 Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,
Again, the kingdom of heaven is like a man who is a merchant looking for valuable pearls.
46 Па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.
When he found one pearl of very great value, he went and sold everything that he possessed and bought it.
47 Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;
Again, the kingdom of heaven is like a net that was cast into the sea, and that gathered creatures of every kind.
48 Која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.
When it was filled, the fishermen drew it up on the beach. Then they sat down and gathered the good things into containers, but the worthless things they threw away.
It will be this way at the end of the age. The angels will come and separate the wicked from among the righteous. (aiōn g165)
50 И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
They will throw them into the furnace of fire, where there will be weeping and grinding of teeth.
51 Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.
Have you understood all these things?” The disciples said to him, “Yes.”
52 А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.
Then Jesus said to them, “Therefore every scribe who has become a disciple to the kingdom of heaven is like a man who is the owner of a house, who draws out old and new things from his treasure.”
53 И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.
Then it came about that when Jesus had finished these parables, he departed from that place.
54 И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
Then Jesus entered his own region and taught the people in their synagogue. The result was that they were astonished and said, “Where does this man get his wisdom and these miracles from?
55 Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?
Is not this man the carpenter's son? Is not his mother called Mary? Are not his brothers James, Joseph, Simon, and Judas?
56 И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?
Are not all his sisters with us? Where did he get all these things?”
57 И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.
They were offended by him. But Jesus said to them, “A prophet is not without honor except in his own country and in his own family.”
58 И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.
He did not do many miracles there because of their unbelief.
