Марко 9
1 И рече им: Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје да дође у сили.
I reèe im: zaista vam kažem: imaju neki meðu ovima što stoje ovdje koji neæe okusiti smrti dok ne vide carstvo Božije da doðe u sili.
2 И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на високу гору саме; и преобрази се пред њима.
I poslije šest dana uze Isus Petra i Jakova i Jovana i izvede ih na goru visoku same; i preobrazi se pred njima.
3 И хаљине Његове постадоше сјајне и врло беле као снег, као што не може белиља убелити на земљи.
I haljine njegove postadoše sjajne i vrlo bijele kao snijeg, kao što ne može bjelilja ubijeliti na zemlji.
4 И указа им се Илија с Мојсијем где се разговараху с Исусом.
I ukaza im se Ilija s Mojsijem gdje se razgovarahu s Isusom.
5 И Петар одговарајући рече Исусу: Рави! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: Теби једну и Мојсију једну и Илији једну.
I Petar odgovarajuæi reèe Isusu: Ravi! dobro nam je ovdje biti; i da naèinimo tri sjenice: tebi jednu i Mojsiju jednu i Iliji jednu.
6 Јер не знаше шта говори; јер беху врло уплашени.
Jer ne znadijaše šta govori; jer bijahu vrlo uplašeni.
7 И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни; Њега послушајте.
I postade oblak te ih zakloni; i doðe glas iz oblaka govoreæi: ovo je sin moj ljubazni; njega poslušajte.
8 И уједанпут погледавши, никога не видеше осим Исуса самог са собом.
I ujedanput pogledavši nikoga ne vidješe osim Isusa sama sa sobom.
9 А кад силажаху с горе запрети им да ником не казују шта су видели, док Син човечји не устане из мртвих.
A kad silažahu s gore zaprijeti im da nikom ne kazuju šta su vidjeli, dok sin èovjeèij ne ustane iz mrtvijeh.
10 И реч задржаше у себи питајући један другог: Шта то значи устати из мртвих?
I rijeè zadržaše u sebi pitajuæi jedan drugoga: šta to znaèi ustati iz mrtvijeh?
11 И питаху Га говорећи: Како говоре књижевници да Илија треба најпре да дође?
I pitahu ga govoreæi: kako govore književnici da Ilija treba najprije da doðe?
12 А Он одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре, и уредити све; али и Син човечји треба да много пострада и да се понизи, као што је писано.
A on odgovarajuæi reèe im: Ilija æe doæi najprije, i urediti sve; ali i sin èovjeèij treba da mnogo postrada i da se ponizi, kao što je pisano.
13 Али вам кажем да је и Илија дошао и учинише с њим шта хтедоше као што је писано за њега.
Ali vam kažem da je i Ilija došao i uèiniše s njim šta htjedoše kao što je pisano za njega.
14 И дошавши к ученицима својим виде народ многи око њих и књижевнике где се препиру с њима.
I došavši k uèenicima svojijem vidje narod mnogi oko njih i književnike gdje se prepiru s njima.
15 И одмах видевши Га сав народ уплаши се и притрчавши поздрављаху Га.
I odmah vidjevši ga sav narod uplaši se i pritrèavši pozdravljahu ga.
16 И упита књижевнике: Шта се препирете с њима?
I upita književnike: šta se prepirete s njima?
17 И одговарајући један од народа рече: Учитељу! Доведох к Теби сина свог у коме је дух неми.
I odgovarajuæi jedan od naroda reèe: uèitelju! dovedoh k tebi sina svojega u kome je duh nijem.
18 И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пену баца и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима Твојим да га истерају; и не могоше.
I svaki put kad ga uhvati lomi ga, i pjenu baca i škrguæe zubima; i suši se. I rekoh uèenicima tvojijem da ga istjeraju; i ne mogoše.
19 А Он одговарајући му рече: О роде неверни! Докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.
A on odgovarajuæi mu reèe: o rode nevjerni! dokle æu s vama biti? dokle æu vas trpljeti? Dovedite ga k meni.
20 И доведоше га к Њему; и кад Га виде одмах га дух стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.
I dovedoše ga k njemu; i kad ga vidje odmah ga duh stade lomiti; i panuvši na zemlju valjaše se bacajuæi pjenu.
21 И упита оца његовог: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства.
I upita oca njegova: koliko ima vremena kako mu se to dogodilo? A on reèe: iz djetinjstva.
22 И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас.
I mnogo puta baca ga u vatru i u vodu da ga pogubi; nego ako što možeš pomozi nam, smiluj se na nas.
23 А Исус рече му: Ако можеш веровати: све је могуће ономе који верује.
A Isus reèe mu: ako možeš vjerovati: sve je moguæe onome koji vjeruje.
24 И одмах повикавши отац детињи са сузама говораше: Верујем, Господе! Помози мом неверју.
I odmah povikavši otac djetinji sa suzama govoraše: vjerujem, Gospode! pomozi mojemu nevjerju.
25 А Исус видећи да се стиче народ, запрети духу нечистом говорећи му: Душе неми и глуви! Ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега.
A Isus videæi da se stjeèe narod zaprijeti duhu neèistome govoreæi mu: duše nijemi i gluhi! ja ti zapovijedam, iziði iz njega i više ne ulazi u njega.
26 И повикавши и изломивши га врло изађе; и учини се као мртав тако да многи говораху: Умре.
I povikavši i izlomivši ga vrlo iziðe; i uèini se kao mrtav tako da mnogi govorahu: umrije.
27 А Исус узевши га за руку подиже га: и уста.
A Isus uzevši ga za ruku podiže ga; i usta.
28 И кад уђе у кућу, питаху Га ученици Његови насамо: Зашто га ми нисмо могли истерати?
I kad uðe u kuæu pitahu ga uèenici njegovi nasamo: zašto ga mi ne mogosmo istjerati?
29 И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.
I reèe im: ovaj se rod nièim ne može istjerati do molitvom i postom.
30 И изашавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеше да ко дозна.
I izišavši odande iðahu kroz Galileju; i ne šæadijaše da ko dozna.
31 Јер учаше ученике своје, и говораше им да ће се Син човечји предати у руке људске, и убиће Га, и пошто Га убију устаће трећи дан.
Jer uèaše uèenike svoje, i govoraše im da æe se sin èovjeèij predati u ruke ljudske, i ubiæe ga, i pošto ga ubiju ustaæe treæi dan.
32 А они не разумеваху реч, и не смеху да Га запитају.
A oni ne razumijevahu rijeèi, i ne smedijahu da ga zapitaju.
33 И дође у Капернаум, и кад беше у кући запита их: Шта се препирасте путем међу собом?
I doðe u Kapernaum, i kad bješe u kuæi zapita ih: šta se prepiraste putem meðu sobom?
34 А они ћутаху; јер се путем препираше међу собом ко је највећи.
A oni muèahu; jer se putem prepiraše meðu sobom ko je najveæi.
35 И седавши дозва дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први нека буде од свих најзадњи и свима слуга.
I sjedavši dozva dvanaestoricu i reèe im: koji hoæe da bude prvi neka bude od sviju najzadnji i svima sluga.
36 И узевши дете метну га међу њих и загрливши га рече им:
I uzevši dijete metnu ga meðu njih i zagrlivši ga reèe im:
37 Ко једно овакво дете прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него Оног који је мене послао.
Ko jedno ovakovo dijete primi u ime moje, mene prima; a ko mene primi, ne prima mene nego onoga koji je mene poslao.
38 Одговори Му Јован говорећи: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе који не иде за нама: и забранисмо му, јер не иде за нама.
Odgovori mu Jovan govoreæi: uèitelju! vidjesmo jednoga gdje imenom tvojijem izgoni ðavole koji ne ide za nama: i zabranismo mu, jer ne ide za nama.
39 А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио да може брзо зло говорити за мном.
A Isus reèe: ne branite mu; jer nema nikoga koji bi imenom mojijem èudo èinio da može brzo zlo govoriti za mnom.
40 Јер ко није против вас с вама је.
Jer ko nije protiv vas s vama je.
41 Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће му пропасти плата.
Jer ko vas napoji èašom vode u ime moje, zato što ste Hristovi, zaista vam kažem: neæe mu propasti plata.
42 А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да обеси камен воденични о врат свој и да се баци у море.
A koji sablazni jednoga od ovijeh malijeh koji vjeruju mene, bolje bi mu bilo da se objesi kamen vodenièni o vratu njegovu i da se baci u more.
43 И ако те рука твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обе руке ући у пакао, у огањ вечни, (Geenna g1067)
I ako te ruka tvoja sablažnjava, otsijeci je: bolje ti je bez ruke u život uæi, negoli s obje ruke uæi u pakao, u oganj vjeèni, (Geenna g1067)
44 Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
Gdje crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.
45 И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је ући у живот хром, неголи с две ноге да те баце у пакао, у огањ вечни, (Geenna g1067)
I ako te noga tvoja sablažnjava, otsijeci je: bolje ti je uæi u život hromu, negoli s dvije noge da te bace u pakao, u oganj vjeèni, (Geenna g1067)
46 Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
Gdje crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.
47 Ако те и око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у царство Божје, неголи с два ока да те баце у пакао огњени, (Geenna g1067)
Ako te i oko tvoje sablažnjava, iskopaj ga: bolje ti je s jednijem okom uæi u carstvo Božije, negoli s dva oka da te bace u pakao ognjeni, (Geenna g1067)
48 Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
Gdje crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.
49 Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.
Jer æe se svaki ognjem posoliti, i svaka æe se žrtva solju posoliti.
50 Добра је со; али ако со буде неслана, чим ће се осолити? Имајте со у себи, и мир имајте међу собом.
Dobra je so; ali ako so bude neslana, èim æe se osoliti? Imajte so u sebi, i mir imajte meðu sobom.
