< Марко 8 >
1 У то време, кад беше врло много народа и не имаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:
2 Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.
3 И ако их отпустим гладне кућама њиховим, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека.
4 И одговорише Му ученици Његови: Откуда ћемо узети хлеба овде у пустињи да их нахранимо?
5 И запита их: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам.
6 И заповеди народу да поседају по земљи; и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својим да раздаду; и раздадоше народу.
7 И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду.
8 И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.
9 А оних што су јели беше око четири хиљаде. И отпусти их.
10 И одмах уђе у лађу с ученицима својим, и дође у околине далманутске.
11 И изађоше фарисеји, и почеше се препирати с Њим, и кушајући Га искаху од Њега знак с неба.
12 И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак.
13 И оставивши их уђе опет у лађу, и оде на оне стране.
14 И заборавише ученици Његови узети хлеба, и немаху са собом у лађи до један хлеб.
15 И заповедаше им говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог.
16 И мишљаху, један другом говорећи: То је што хлеба немамо.
17 И разумевши Исус рече им: Шта мислите што хлеба немате? Зар још не осећате, нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше?
18 Очи имате и не видите? Уши имате и не чујете? И не памтите ли
19 Кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше Му: Дванаест.
20 А сад седам на четири хиљаде, колико пуних котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам.
21 И рече им: Како не разумете?
22 И дође у Витсаиду; и доведоше к Њему слепога, и мољаху Га да га се дотакне.
23 И узевши за руку слепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли шта.
24 И погледавши рече: Видим људе где иду као дрва.
25 И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцели се, и виде све лепо.
26 И посла га кући његовој говорећи: Не улази у село, нити казуј коме у селу.
27 И изађе Исус и ученици Његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Ко говоре људи да сам ја?
28 А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: Који од пророка.
29 А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече Му: Ти си Христос.
30 И запрети им да никоме не казују за Њега.
31 И поче их учити да Сину човечјем ваља много пострадати, и да ће Га окривити старешине и главари свештенички и књижевници, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.
32 И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе Га и поче Га одвраћати.
33 А Он обрнувши се и погледавши на ученике своје запрети Петру говорећи: Иди од мене сотоно; јер ти не мислиш шта је Божје него шта је људско.
34 И дозвавши народ с ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.
35 Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља онај ће је сачувати.
36 Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди?
37 Или какав ће откуп дати човек за душу своју?
38 Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечји постидети њега кад дође у слави Оца свог с анђелима светима.
