Марко 5
1 И дођоше преко мора у околину гадаринску.
かくて海の彼方なるゲラセネ人の地に到る。
2 И кад изиђе из лађе, одмах Га срете човек с духом нечистим,
イエスの舟より上り給ふとき、穢れし靈に憑かれたる人、墓より出でて直ちに遇ふ。
3 Који живљаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама;
この人、墓を住處とす、鏈にてすら今は誰も繋ぎ得ず。
4 Јер је много пута био метнут у пута и у вериге, па је искидао вериге и пута изломио; и нико га не могаше укротити.
彼はしばしば足械と鏈とにて繋がれたれど、鏈をちぎり、足械をくだきたり、誰も之を制する力なかりしなり。
5 И једнако дан и ноћ бављаше се у гробовима и у горама вичући и бијући се камењем.
夜も晝も、絶えず墓あるひは山にて叫び、己が身を石にて傷つけゐたり。
6 А кад виде Исуса из далека, потече и поклони Му се.
かれ遙にイエスを見て、走りきたり、御前に平伏し、
7 И повикавши гласно рече: Шта је Теби до мене, Исусе Сине Бога Вишњег? Заклињем Те Богом, не мучи ме.
大聲に叫びて言ふ『いと高き神の子イエスよ、我は汝と何の關係あらん、神によりて願ふ、我を苦しめ給ふな』
8 Јер му говораше: Изађи, душе нечисти, из човека.
これはイエス『穢れし靈よ、この人より出で往け』と言ひ給ひしに因るなり。
9 И питаше га: Како ти је име? И одговори Му: Легеон ми је име; јер нас је много.
イエスまた『なんぢの名は何か』と問ひ給へば『わが名はレギオン、我ら多きが故なり』と答へ、
10 И молише Га веома да их не шаље из оне околине.
また己らを此の地の外に逐ひやり給はざらんことを切に求む。
11 А онде по брегу пасло је велико крдо свиња.
彼處の山邊に豚の大なる群、食しゐたり。
12 И молише Га сви ђаволи говорећи: Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо.
惡鬼どもイエスに求めて言ふ『われらを遣して豚に入らしめ給へ』
13 И допусти им Исус одмах. И изашавши духови нечисти уђоше у свиње; и навали крдо с брега у море; а беше их око две хиљаде: и потопише се у мору.
イエス許したまふ。穢れし靈いでて、豚に入りたれば、二千 匹ばかりの群、海に向ひて崖を駈けくだり、海に溺れたり。
14 А свињари побегоше, и јавише у граду и по селима. И изађоше људи да виде шта је било.
飼ふ者ども逃げ往きて、町にも里にも告げたれば、人々 何事の起りしかを見んとて出づ。
15 И дођоше к Исусу, и видеше беснога у коме је био легеон где седи обучен и паметан; и уплашише се.
かくてイエスに來り、惡鬼に憑かれたりし者、即ちレギオンをもちたりし者の、衣服をつけ、慥なる心にて坐しをるを見て、懼れあへり。
16 А они што су видели казаше им шта би од беснога и од свиња.
かの惡鬼に憑かれたる者の上にありし事と、豚の事とを見し者ども、之を具に告げたれば、
17 И почеше Га молити да иде из њихових крајева.
人々イエスにその境を去り給はん事を求む。
18 И кад уђе у лађу, мољаше Га онај што је био бесан да буде с Њим.
イエス舟に乘らんとし給ふとき、惡鬼に憑かれたりしもの偕に在らん事を願ひたれど、
19 А Исус не даде му, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти Господ учини, и како те помилова.
許さずして言ひ給ふ『なんぢの家に、親しき者に歸りて、主がいかに大なる事を汝に爲し、いかに汝を憫み給ひしかを告げよ』
20 И оде и поче приповедати у Десет градова шта му учини Исус; и сви се дивљаху.
彼ゆきて、イエスの如何に大なる事を己になし給ひしかを、デカポリスに言ひ弘めたれば、人々みな怪しめり。
21 И кад пређе Исус у лађи опет на оне стране, скупи се народ многи око Њега; и беше крај мора.
イエス舟にて復かなたに渡り給ひしに、大なる群衆みもとに集る、イエス海邊に在せり。
22 И гле, дође један од старешина зборничких по имену Јаир; и видевши Га паде пред ноге Његове.
會堂 司の一人、ヤイロという者きたり、イエスを見て、その足下に伏し、
23 И мољаше Га врло говорећи: Кћи је моја на самрти; да дођеш и да метнеш на њу руке да оздрави и живи.
切に願ひて言ふ『わが稚なき娘、いまはの際なり、來りて手をおき給へ、さらば救はれて活くべし』
24 И пође с њим; и за Њим иђаше народа много и туркаху Га.
イエス彼と共にゆき給へば、大なる群衆したがひつつ御許に押迫る。
25 И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви
ここに十 二年 血漏を患ひたる女あり。
26 И велику муку поднела од многих лекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нису помогли, него још горе начинили,
多くの醫者に多く苦しめられ、有てる物をことごとく費したれど、何の效なく、反つて増々 惡しくなりたり。
27 Кад је чула за Исуса, дође у народу састраг, и дотаче се хаљине Његове.
イエスの事をききて、群衆にまじり、後に來りて、御衣にさはる、
28 Јер говораше: Ако се само дотакнем хаљина Његових оздравићу.
『その衣にだに觸らば救はれん』と自ら謂へり。
29 И одмах пресахну извор крви њене, и осети у телу да оздрави од болести.
かくて血の泉ただちに乾き、病のいえたるを身に覺えたり。
30 И одмах Исус осети у себи силу што изађе из Њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина?
イエス直ちに能力の己より出でたるを自ら知り、群衆の中にて、振反り言ひたまふ『誰が我の衣に觸りしぞ』
31 И рекоше Му ученици Његови: Видиш народ где Те турка, па питаш: Ко се дотаче мене?
弟子たち言ふ『群衆の押迫るを見て、誰が我に觸りしぞと言ひ給ふか』
32 И Он се обазираше да види ону која то учини.
イエスこの事を爲しし者を見んとて見囘し給ふ。
33 А жена уплашивши се дрхташе, и знајући шта јој се догоди, дође и клече пред Њим, и каза Му сву истину.
女おそれ戰き、己が身になりし事を知り、來りて御前に平伏し、ありしままを告ぐ。
34 А Он рече јој: Кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром, и буди здрава од болести своје.
イエス言ひ給ふ『娘よ、なんぢの信仰なんぢを救へり、安らかに往け、病いえて健かになれ』
35 Још Он говораше, а дођоше од старешине зборничког говорећи: Кћи твоја умре; што већ трудиш учитеља?
かく語り給ふほどに、會堂 司の家より人々きたりて言ふ『なんぢの娘は早や死にたり、爭でなほ師を煩はすべき』
36 А Исус одмах чувши реч што рекоше рече старешини: Не бој се, само веруј.
イエス其の告ぐる言を傍より聞きて、會堂 司に言ひたまふ『懼るな、ただ信ぜよ』
37 И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљевог.
かくてペテロ、ヤコブその兄弟ヨハネの他は、ともに往く事を誰にも許し給はず。
38 И дође у кућу старешине зборничког, и виде вреву и плач и јаук велики.
彼ら會堂 司の家に來る。イエス多くの人の、甚く泣きつ叫びつする騷を見、
39 И ушавши рече им: Шта сте узаврели те плачете? Девојка није умрла, него спава.
入りて言ひ給ふ『なんぞ騷ぎかつ泣くか、幼兒は死にたるにあらず、寐ねたるなり』
40 И подсмеваху Му се. А Он истеравши све узе оца девојчиног и матер и који беху с Њим, и уђе где лежаше девојка.
人々イエスを嘲笑ふ。イエス彼 等をみな外に出し、幼兒の父と母と己に伴へる者とを率きつれて、幼兒のをる處に入り、
41 И узевши девојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: Девојко, теби говорим, устани.
幼兒の手を執りて『タリタ、クミ』と言ひたまふ。少女よ、我なんぢに言ふ、起きよ、との意なり。
42 И одмах уста девојка и хођаше; а беше од дванаест година. И зачудише се чудом великим.
直ちに少女たちて歩む、その歳 十二なりければなり。彼ら直ちに甚く驚きおどろけり。
43 И запрети им врло да нико не дозна за то, и рече: Подајте јој нек једе.
イエス此の事を誰にも知れぬやうにせよと、堅く彼らを戒め、また食物を娘に與ふることを命じ給ふ。
