Марко 2
1 И уђе опет у Капернаум после неколико дана; и чу се да је у кући.
I uðe opet u Kapernaum poslije nekoliko dana; i èu se da je u kuæi.
2 И одмах скупише се многи тако да не могаху ни пред вратима да се збију; и казиваше им реч.
I odmah skupiše se mnogi tako da ne mogahu ni pred vratima da se sprate; i kazivaše im rijeè.
3 И дођоше к Њему с одузетим кога су носили четворо.
I doðoše k njemu s uzetijem koga nošaše èetvoro.
4 И не могући приближити се к Њему од народа открише кућу где Он беше, и прокопавши спустише одар на коме одузети лежаше.
I ne moguæi približiti se k njemu od naroda otkriše kuæu gdje on bijaše, i prokopavši spustiše odar na kome uzeti ležaše.
5 А Исус видевши веру њихову рече узетоме: Синко! Опраштају ти се греси твоји.
A Isus vidjevši vjeru njihovu reèe uzetome: sinko! opraštaju ti se grijesi tvoji.
6 А онде сеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим:
A ondje sjeðahu neki od književnika i pomišljahu u srcima svojima:
7 Шта овај тако хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога?
Šta ovaj tako huli na Boga? Ko može opraštati grijehe osim jednoga Boga?
8 И одмах разумевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: Што тако помишљате у срцима својим?
I odmah razumjevši Isus duhom svojijem da oni tako pomišljaju u sebi, reèe im: što tako pomišljate u srcima svojijem?
9 Шта је лакше? Рећи узетоме: Опраштају ти се греси, или рећи: Устани и узми одар свој, и ходи?
Što je lakše? reæi uzetome: opraštaju ti se grijesi? ili reæi: ustani i uzmi odar svoj, i hodi?
10 Но да знате да власт има Син човечји на земљи опраштати грехе, (рече узетоме: )
No da znate da vlast ima sin èovjeèij na zemlji opraštati grijehe, reèe uzetome: )
11 Теби говорим: устани и узми одар свој, и иди дома.
Tebi govorim: ustani i uzmi odar svoj, i idi doma.
12 И уста одмах, и узевши одар изађе пред свима тако да се сви дивљаху и хваљаху Бога говорећи: Никада тога видели нисмо.
I usta odmah, i uzevši odar iziðe pred svima tako da se svi divljahu i hvaljahu Boga govoreæi: nigda toga vidjeli nijesmo.
13 И изађе опет к мору; и сав народ иђаше к Њему, и учаше их.
I iziðe opet k moru; i sav narod iðaše k njemu, i uèaše ih.
14 И пролазећи виде Левију Алфејевог где седи на царини, и рече му: Хајде за мном. И уставши оде за Њим.
I prolazeæi vidje Leviju Alfejeva gdje sjedi na carini, i reèe mu: hajde za mnom. I ustavši otide za njim.
15 И кад сеђаше Исус за трпезом у кући његовој, цариници и грешници многи сеђаху с Њим и с ученицима Његовим: јер их беше много који иђаху за Њим.
I kad sjeðaše Isus za trpezom u kuæi njegovoj, i carinici i grješnici mnogi sjeðahu s njim i s uèenicima njegovijem: jer ih bijaše mnogo koji iðahu za njim.
16 А књижевници и фарисеји видевши Га где једе с цариницима и с грешницима говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима једе и пије?
A književnici i fariseji vidjevši ga gdje jede s carinicima i s grješnicima govorahu uèenicima njegovijem: zašto s carinicima i grješnicima jede i pije?
17 И чувши Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни. Ја нисам дошао да дозовем праведнике но грешнике на покајање.
I èuvši Isus reèe im: ne trebaju zdravi ljekara nego bolesni. Ja nijesam došao da dozovem pravednike no grješnike na pokajanje.
18 И беху ученици Јованови и фарисејски који пошћаху; и дођоше и рекоше Му: Зашто ученици Јованови и фарисејски посте, а твоји ученици не посте?
I bijahu uèenici Jovanovi i farisejski koji pošæahu; i doðoše i rekoše mu: zašto uèenici Jovanovi i farisejski poste a tvoji uèenici ne poste?
19 И рече им Исус: Еда ли могу сватови постити док је женик с њима? Докле год имају са собом женика не могу постити.
I reèe im Isus: eda li mogu svatovi postiti dok je ženik s njima? Dokle god imaju sa sobom ženika ne mogu postiti.
20 Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и тада ће постити, у оне дане.
Nego æe doæi dni kad æe se oteti od njih ženik, i tada æe postiti u one dne.
21 И нико не пришива нову закрпу на стару хаљину; иначе ће одадрети нова закрпа од старог, и гора ће рупа бити.
I niko ne prišiva nove zakrpe na staru haljinu; inaèe æe odadrijeti nova zakrpa od staroga, i gora æe rupa biti.
22 И нико не сипа ново вино у мехове старе; иначе ново вино продре мехове, и вино се пролије, и мехови пропадну; него ново вино у нове мехове сипати треба.
I niko ne ljeva nova vina u mjehove stare; inaèe novo vino prodre mjehove, i vino se prolije, i mjehovi propadnu; nego novo vino u nove mjehove ljevati treba.
23 И догоди Му се да су ишли у суботу кроз усеве, и ученици Његови тргаху путем класје.
I dogodi mu se da iðaše u subotu kroz usjeve, i uèenici njegovi trgahu putem klasje.
24 И фарисеји говораху Му: Гледај, зашто чине у суботу шта не ваља?
I fariseji govorahu mu: gledaj, zašto èine u subotu što ne valja?
25 А Он рече им: Нисте ли никад читали шта учини Давид кад му би до невоље и огладне с онима што беху с њим?
A on reèe im: nijeste li nikad èitali šta uèini David kad mu bi do nevolje i ogladnje s onima što bijahu s njim?
26 Како уђе у Божју кућу пред Авијатаром поглаваром свештеничким и хлебове постављене поједе којих не беше слободно никоме јести осим свештеницима, и даде их онима који беху с њим?
Kako uðe u Božiju kuæu pred Avijatarom poglavarom sveštenièkijem i hljebove postavljene pojede kojijeh ne bijaše slobodno nikome jesti osim sveštenika, i dade ih onima koji bijahu s njim?
27 И говораше им: Субота је начињена човека ради, а није човек суботе ради.
I govoraše im: subota je naèinjena èovjeka radi, a nije èovjek subote radi.
28 Дакле је Господар Син човечји и од суботе.
Dakle je gospodar sin èovjeèij i od subote.
