Марко 13
1 И кад излажаше из цркве рече Му један од ученика Његових: Учитељу! Гле какво је камење, и каква грађевина!
У ибадәтханидин чиқиватқанда, мухлислиридин бири униңға: — Устаз, қара, бу немидегән һәйвәтлик ташлар вә имарәтләр-һә! — деди.
2 И одговарајући Исус рече му: Видиш ли ову велику грађевину? Ни камен на камену неће овде остати који се неће разметнути.
Әйса униңға җававән: — Сән бу һәйвәтлик имарәтләрни көрдүңму? Бир тал ташму таш үстидә қалмайду, һәммиси қалдурулмай гумран қилиниду, — деди.
3 И кад сеђаше на гори Маслинској према цркви, питаху Га самог Петар и Јаков и Јован и Андрија:
У Зәйтун теғида, йәни ибадәтханиниң удулида олтарғанда, Петрус, Яқуп, Юһанна вә Андрияслар униңдин астиғина:
4 Кажи нам кад ће то бити? И какав ће знак бити кад ће се то све свршити?
— Бизгә ейтқинчу, бу ишлар қачан йүз бериду? Бу барлиқ вақиәләрниң йүз беридиғанлиғини көрситидиған немә аламәт болиду? — дәп сорашти.
5 А Исус одговарајући им поче говорити: Чувајте се да вас ко не превари.
Әйса уларға җававән сөз башлап мундақ деди: — Һези болуңларки, һеч ким силәрни аздуруп кәтмисун.
6 Јер ће многи доћи у моје име говорећи: Ја сам; и многе ће преварити.
Чүнки нурғун кишиләр мениң намимда келип: «Мана өзүм шудурмән!» дәп, көп адәмләрни аздуриду.
7 А кад чујете ратове и гласове о ратовима, не плашите се; јер треба да то буде; али то још није последак.
Силәр уруш хәвәрлири вә уруш шәпилирини аңлиғиниңларда, булардин алақзадә болуп кәтмәңлар; чүнки бу ишларниң йүз бериши муқәррәр. Лекин бу заман ахири йетип кәлгәнлиги әмәс.
8 Устаће народ на народ и царство на царство; и земља ће се трести по свету; и биће глади и буне. То је почетак страдања.
Чүнки бир милләт йәнә бир милләт билән урушқа чиқиду, бир падишалиқ йәнә бир падишалиқ билән урушқа чиқиду. Җай-җайларда йәр тәврәшләр йүз бериду, ачарчилиқлар вә қалаймиқанчилиқлар болиду. Мана бу ишларниң йүз бериши «туғутниң толғиғиниң башлиниши» болиду, халас.
9 А ви се чувајте; јер ће вас предавати у судове и по зборницама биће вас, и пред краљеве и цареве изводиће вас мене ради за сведочанство њима.
Силәр болсаңлар, өзүңларға пәхәс болуңлар; чүнки кишиләр силәрни тутқун қилип сот мәһкимилиригә тапшуруп бериду, синагогларда қамчилинисиләр. Силәр мениң сәвәвимдин әмирләр вә падишалар алдиға елип берилип, улар үчүн бир гувалиқ болсун дәп сораққа тартилисиләр.
10 И у свим народима треба да се најпре проповеди јеванђеље.
Лекин булардин авал хуш хәвәр пүткүл әлләргә җакалиниши керәк.
11 А кад вас поведу да предају, не брините се унапред шта ћете говорити, нити мислите; него шта вам се да у онај час оно говорите; јер ви нећете говорити него Дух Свети.
Әнди улар силәрни апирип [сораққа] тапшурғанда, немә дейиш һәққидә нә әндишә нә мулаһизә қилмаңлар, бәлки шу вақит-саитидә силәргә қайси гәп берилсә, шуни ейтиңлар; чүнки сөзлигүчи силәр әмәс, Муқәддәс Роһтур.
12 И предаће брат брата на смрт и отац сина, и устаће деца на родитеље и побиће их.
Қериндаш қериндишиға, ата балисиға хаинлиқ қилип өлүмгә тутуп бериду. Балиларму ата-аниси билән зитлишип, уларни өлүмгә мәһкүм қилдуриду.
13 И сви ће омрзнути на вас имена мог ради. Али који претрпи до краја благо њему.
Шундақла силәр мениң намим түпәйлидин һәммә адәмниң нәпритигә учрайсиләр, лекин ахирғичә бәрдашлиқ бәргәнләр қутқузулиду.
14 А кад видите мрзост опустошења, за коју говори пророк Данило, да стоји где не треба (који чита да разуме): тада који буду у Јудеји нека беже у горе;
«Вәйран қилғучи жиркиничлик номуссизлиқ»ниң өзи турушқа тегишлик болмиған йәрдә турғинини көргиниңларда, (китапхан бу сөзниң мәнасини чүшәнгәй) Йәһудийә өлкисидә туруватқанлар тағларға қачсун.
15 И који буде на крову да не силази у кућу, нити да улази да узме шта из куће своје;
Өгүздә турған киши өйигә чүшмәй яки өйидики бирәр немини алғили ичигә кирмәй [қачсун].
16 И који буде у пољу да се не враћа натраг да узме хаљину своју.
Етизларда туруватқан киши болса чапинини алғили өйигә янмисун.
17 Али тешко труднима и дојиљама у те дане!
У күнләрдә һамилдар аяллар вә бала емитиватқанларниң һалиға вай!
18 Него се молите Богу да не буде бежање ваше у зиму.
[Қачидиған] вақтиңларниң қишқа тоғра келип қалмаслиғи үчүн дуа қилиңлар.
19 Јер ће у дане те бити невоља каква није била од почетка створења које је Бог створио до сад, и неће ни бити.
Чүнки у чағда Худа яратқан дунияниң апиридә қилинғандин буян мошу чаққичә көрүлүп бақмиған һәм кәлгүсидиму көрүлмәйдиған зор азап-оқубәт болиду.
20 И да Господ не скрати дане нико не би остао; али изабраних ради, које изабра, скратио је дане.
Әгәр Пәрвәрдигар у күнләрни азайтмиса, һеч қандақ әт егиси қутулалмайду. Лекин У Өз таллиғанлири үчүн у күнләрни азайтиду.
21 Тада ако вам ко рече: Ево овде је Христос, или: Ено онде, не верујте.
Әгәр у чағда бириси силәргә: «Қараңлар, бу йәрдә Мәсиһ бар!» яки «Қараңлар, у әнә у йәрдә!» десә, ишәнмәңлар.
22 Јер ће изаћи лажни Христоси и лажни пророци, и показаће знаке и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране.
Чүнки сахта мәсиһләр вә сахта пәйғәмбәрләр мәйданға чиқиду, мөҗизилик аламәтләр вә карамәтләрни көрситиду; шуниң билән әгәр мүмкин болидиған болса, улар һәтта [Худа] таллиғанларни һәм аздуриду.
23 Али ви се чувајте: ето вам све казах напред.
Шуниң үчүн, силәр һошияр болуңлар. Мана, мән бу ишларниң һәммисини силәргә алдин-ала уқтуруп қойдум.
24 Али у те дане, после те невоље, сунце ће помрчати, и месец своју светлост изгубити.
Әнди шу күнләрдә, шу азап-оқубәт өтүп кәткән һаман, қуяш қарийиду, ай йоруқлуғини бәрмәйду,
25 И звезде ће спадати с неба и силе небеске покренути се.
юлтузлар асмандин төкүлүп чүшиду, асмандики күчләр ләрзигә келиду.
26 И тада ће угледати Сина човечјег где иде на облацима са силом и славом великом.
Андин кишиләр Инсаноғлиниң улуқ күч-қудрәт вә шан-шәрәп билән булутлар ичидә келиватқанлиғини көриду.
27 И тада ће послати анђеле своје и сабраће изабране своје од четири ветра, од краја земље до краја неба.
У өз пәриштилирини әвәтиду, улар униң таллиғанлирини дунияниң төрт тәрипидин, зиминниң чәтлиридин асманниң чәтлиригичә жиғип җәм қилиду.
28 А од смокве научите се причи: кад се већ њена грана помлади и стане листати, знате да је близу лето.
— Әнҗир дәриғидин мундақ тәмсилни биливелиңлар: — Униң шахлири көкирип йопурмақ чиқарғанда, язниң йеқинлап қалғанлиғини билисиләр.
29 Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је близу код врата.
Худди шуниңдәк, [мән бая дегәнлиримниң] йүз бериватқанлиғини көргиниңларда, униң йеқинлап қалғанлиғини, һәтта ишик алдида туруватқанлиғини биливелиңлар.
30 Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.
Мән силәргә бәрһәқ шуни ейтип қояйки, бу аламәтләрниң һәммиси әмәлгә ашурулмай туруп, бу дәвир өтмәйду.
31 Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи.
Асман-зимин йоқилиду, бирақ мениң сөзлирим һәргиз йоқалмайду.
32 А о дану том или о часу нико не зна, ни анђели који су на небесима, ни Син, до Отац.
Лекин шу күни яки вақит-саити тоғрилиқ хәвәрни һеч ким билмәйду — һәтта нә әрштики пәриштиләрму билмәйду, нә оғул билмәйду, уни пәқәт Атила билиду.
33 Пазите, стражите и молите се Богу; јер не знате кад ће време настати.
Һошияр болуңлар, сәгәк болуп дуа қилиңлар, чүнки у вақит-саатниң қачан келидиғанлиғини билмәйсиләр.
34 Као што човек одлазећи остави кућу своју, и да слугама својим власт, и свакоме свој посао; и вратару заповеди да стражи.
Бу худди яқа жутқа чиқмақчи болған адәмниң әһвалиға охшайду. Йолға чиқидиған чағда, у қуллириға өз һоқуқини беқитип, һәр биригә өз вәзиписини тапшуриду вә дәрвазивәнниңму сәгәк болушини тапилайду.
35 Стражите дакле; јер не знате кад ће доћи господар од куће, или увече или у по ноћи, или у петле, или ујутру;
Шуниңдәк, силәрму сәгәк болуңлар; чүнки өйниң егисиниң [қайтип] келидиған вақтиниң — кәчқурунму, түн йеримиму, ғораз чиллиған вақитму яки сәһәр вақтиму — уни биләлмәйсиләр;
36 Да не дође изненада и да вас не нађе, а ви спавате.
у туюқсиз кәлгәндә, силәрниң ухлаватқиниңларниң үстигә чүшмисун!
37 А шта вам кажем, свима кажем: стражите.
Силәргә ейтқинимни мән һәммәйләнгә ейтимән: Сәгәк туруңлар!
