Марко 11
1 И кад се приближи к Јерусалиму, к Витфази и Витанији, код горе Маслинске, посла двојицу од ученика својих
Cuando se acercaban a Jerusalén, estando cerca de Betfagé y Betania, Jesús envió a dos discípulos para que se adelantaran.
2 И рече им: Идите у село што је пред вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није уседао; одрешите га и доведите.
Y les dijo: “Vayan a la aldea que sigue, y tan pronto como entren allí, encontrarán un pollino atado, el cual ninguno ha montado todavía. Desátenlo y tráiganlo aquí.
3 И ако вам ко рече: Шта то чините? Кажите: Треба Господу; и одмах ће га послати овамо.
Si alguno les pregunta qué están haciendo, díganles: ‘El Señor lo necesita y lo devolverá pronto’”.
4 А они одоше, и нађоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одрешише га.
Entonces ellos partieron de allí, y encontraron un pollino atado a una puerta, afuera en la calle, y lo desataron.
5 И неко од оних што стајаху онде рекоше им: Зашто дрешите магаре?
Y algunos de los que estaban allí cerca de ellos les preguntaron: “¿Qué hacen desatando a ese potro”?
6 А они рекоше им као што им заповеди Исус; и оставише их.
Entonces los discípulos respondieron tal como Jesús les había dicho, y las personas los dejaron ir.
7 И доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њ хаљине своје; и уседе на њ.
Entonces le trajeron a Jesús el pollino, le pusieron sus abrigos encima y Jesús se sentó sobre él.
8 А многи простреше хаљине своје по путу; а једни резаху грање од дрвета, и простираху по путу.
Y muchas personas extendían sus abrigos por el camino, mientras otros colocaban ramas que habían cortado en los campos.
9 А који иђаху пред Њим и за Њим, викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње!
Los que iban al frente y los que seguían atrás, todos gritaban: “¡Hosanna! Bendito el que viene en el nombre del Señor.
10 Благословено царство оца нашег Давида који иде у име Господње! Осана на висини!
¡Bendito el reino de nuestro padre David que ya se acerca! ¡Hosanna en las alturas!”
11 И уђе Исус у Јерусалим, и у цркву; и промотривши све, кад би увече, изађе у Витанију с дванаесторицом.
Jesús llegó a Jerusalén y entró al Templo. Allí comenzó a mirar a su alrededor, observando cada cosa, y entonces, como se hacía tarde, regresó a Betania con los doce discípulos.
12 И сутрадан кад изађоше из Витаније, огладне.
Al día siguiente, después de salir de Betania, Jesús tuvo hambre.
13 И видевши издалека смокву с лишћем дође не би ли шта нашао на њој; и дошавши к њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не беше време смоквама.
Y desde cierta distancia, vio una higuera con hojas, así que fue hacia ella para ver si tenía algún fruto. Pero cuando llegó allí, se dio cuenta de que solo tenía hojas, porque no era la temporada de higos.
14 И одговарајући Исус рече јој: Да одсад од тебе нико не једе рода довека. И слушаху ученици Његови. (aiōn g165)
Entonces le dijo a la higuera: “Que de ti no vuelva a salir más fruto”. Y sus discípulos escucharon sus palabras. (aiōn g165)
15 И дођоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.
Llegaron nuevamente a Jerusalén, y Jesús entró al Templo. Y comenzó a sacar a las personas que estaban comprando y vendiendo dentro del Templo. Volteó las mesas de los cambistas y las sillas de los que vendían palomas.
16 И не даде да ко пронесе суда кроз цркву.
Entonces detuvo a todos los que llevaban cosas para el Templo.
17 И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој нека се зове дом молитве свим народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину.
Y les explicó: “¿Acaso no dice la Escritura: ‘Mi casa será llamada casa de oración para todas las naciones’? ¡Pero ustedes la han convertido en una guarida de ladrones!”
18 И чуше књижевници и главари свештенички, и тражаху како би Га погубили; плашили су Га се, јер Га је народ слушао.
Los jefes de los sacerdotes y maestros religiosos escucharon lo que había ocurrido, y trataban de encontrar la manera de matar a Jesús. Pero le tenían miedo, porque todos estaban muy impresionados por sus enseñanzas.
19 И кад би увече изађе напоље из града.
Cuando llegó la noche, Jesús y sus discípulos se marcharon de la ciudad.
20 И у јутру пролазећи видеше смокву где се посушила из корена.
A la mañana siguiente regresaron, vieron la higuera, y se había marchitado toda desde la raíz.
21 И опоменувши се Петар рече Му: Рави! Гле, смоква што си је проклео, посушила се.
Y Pedro recordó lo que Jesús había hecho, y le dijo: “Maestro, mira, la higuera que maldijiste se ha marchitado”.
22 И одговарајући Исус рече им:
“Crean en Dios”, respondió Jesús.
23 Имајте веру Божју; јер вам заиста кажем: ако ко рече гори овој: Дигни се и баци се у море, и не посумња у срцу свом, него узверује да ће бити као што говори: биће му шта год рече.
“Créanme cuando les digo que si ustedes le dijeran a esta montaña: ‘Vete de aquí y lánzate al mar,’ y no dudan en sus corazones, sino que están convencidos de lo que están pidiendo, ¡entonces así pasará!
24 Зато вам кажем: све што иштете у својој молитви верујте да ћете примити; и биће вам.
Les estoy diciendo que todo aquello por lo que oren, todo lo que pidan, crean que lo han recibido, y así será.
25 И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате на кога: да и Отац ваш који је на небесима опрости вама погрешке ваше.
Pero cuando estén orando, si tienen algo contra alguien, perdónenle, para que así el Padre, que está en el cielo, también pueda perdonar los pecados de ustedes”.
26 Ако ли, пак, ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама погрешке ваше.
27 И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по цркви дођоше к Њему главари свештенички и књижевници и старешине,
Entonces regresaron a Jerusalén, y mientras caminaba en el Templo, los jefes de los sacerdotes, los maestros religiosos y los líderes se acercaron a él.
28 И рекоше Му: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту, да то чиниш?
“¿Con qué autoridad estás haciendo todo esto?” le reclamaron. “¿Quién te dio ese derecho?”
29 А Исус одговарајући рече им: и ја ћу вас да упитам једну реч, и одговорите ми; па ћу вам казати каквом власти ово чиним.
“Déjenme hacerles una pregunta”, les dijo Jesús. “Si me responden, yo les diré con qué autoridad hago estas cosas.
30 Крштење Јованово или би с неба или од људи? Одговорите ми.
El bautismo de Juan, ¿provenía del cielo, o de los hombres?”
31 И мишљаху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
Entonces ellos debatían entre sí. Y decían: “Si decimos que venía del cielo, el responderá ‘¿Por qué no creyeron en él?’
32 Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк беше.
Pero si decimos que era de origen humano, pues…” Y tenían miedo de la multitud, porque todos creían que Juan era un verdadero profeta.
33 И одговарајући рекоше Исусу: Не знамо. И Исус одговарајући рече њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
Entonces le respondieron a Jesús: “No sabemos”. “Entonces yo no les diré quién me dio la autoridad de hacer estas cosas”, respondió Jesús.
