Књига пророка Малахије 2

1 И тако сада вама је ова заповест, свештеници.

Vaihiah Aw qaimanawk, hae kaalok loe nangcae han ih ni.

2 Ако не послушате и не ставите у срце да дате славу имену мом, вели Господ над војскама, тада ћу пустити на вас проклетство и проклећу благослове ваше; и проклех их, јер не стављате у срце.

Na tahngai o ai moe, ka hmin pakoehhaih palungthin na tawn o ai nahaeloe, nangcae nuiah sethaih ka phaksak moe, nangcae tahamhoihaih to kasae ah kang coengsak han: palung thungah na suem o ai pongah, ue, kasae kang tongh o sak boeh, tiah misatuh kaminawk ih Angraeng mah thuih.

3 Ево ја ћу вам покварити усев, и бацићу вам балегу у лице, балегу празника ваших, да вас однесе са собом.

Khenah, na caanawk to ka thuitaek han; poihsakhaih moi ih aek to nangcae mikhmai ah ka haeh han; minawk mah nangcae to moi ih aek hoi nawnto na la o ving tih.

4 И познаћете да сам ја вама послао ову заповест да би био мој завет с Левијем, вели Господ над војскама.

Levi hoi ka sak ih lokmaihaih caksak poe hanah, hae kaalok hae nangcae khaeah kang patoeh, tito na panoek o tih, tiah misatuh kaminawk ih Angraeng mah thuih.

5 Завет мој за живот и мир беше с њим, и дадох му то за страх, јер ме се бојаше и имена се мог страшаше.

Anih hoi lokmaihaih ka sak baktih toengah, anih khaeah hinghaih hoi monghaih to oh; anih mah kai zit thai hanah, lokmaihaih anih khaeah ka paek, to naah anih mah kai to zit moe, ka hmin saiqathaih a paek.

6 Закон истинити беше у устима његовим, и безакоње се не нађе на уснама његовим; у миру и право иде са мном и многе одврати од безакоња.

Anih loe loktang lok to thuih, anih ih pahni hoiah amsoem ai lok tidoeh thui ai; anih loe kai hoi nawnto kamongah oh moe, katoeng ah khosak, anih mah pop parai kaminawk to zaehaih thung hoiah angqoisak.

7 Јер усне свештеникове треба да чувају знање и закон да се тражи из његових уста, јер је анђео Господа над војскама.

Qaima ih pahni mah loe palunghahaih lok to thuih han angaih, kaminawk loe anih ih pakha hoiah palunghahaih lok to pakrong o han oh: anih loe misatuh kaminawk ih Angraeng, anih ih tamthang sinkung ah oh.

8 Али ви зађосте с пута, и учинисте те се многи спотакоше о закон, покваристе завет Левијев, вели Господ над војскама.

Toe nangcae loe loklam nam khraeng o ving moe, patukhaih kaalok pongah kami pop parai nam timh o sak boeh; Levi hoi sak ih lokmaihaih to na phraek o, tiah misatuh kaminawk ih angraeng mah thuih.

9 Зато и ја вас учиних презреним и поништеним у свега народа, као што се ви не држите мојих путева и у закону гледате ко је ко.

To pongah kai ih loklam to na pazui o ai moe, patuk ih lok baktih na ai ah, kami ih mikhmai na khet o pongah, kai mah doeh panuet thok ah kang ohsak moe, kami boih hma ah azat thok ah kang sak o han, tiah thuih.

10 Није ли нам свима један Отац? Није ли нас један Бог створио? Зашто неверу чинимо један другом скврнећи завет отаца својих?

Aicae loe ampa maeto khue na ai maw a tawnh o? Sithaw maeto mah na ai maw aicae hae sak? Tipongah aicae mah ampanawk ih lokmaihaih to amhnong o sak moe, nawkamya maeto hoi maeto aling o loe?

11 Јуда чини неверу, и гад се чини у Израиљу и у Јерусалиму; јер скврни Јуда светињу Господњу, коју би му ваљало љубити, женећи се кћерју туђег бога.

Judah kaminawk loe oep om o ai boeh moe, Israel kaminawk mah doeh panuet thok hmuen to sak o boeh; Angraeng mah palung ih hmuenciim to Judah mah amhnongsak boeh: acaeng kalah sithaw canu to anih mah zu ah lak boeh.

12 Господ ће истребити из шатора Јаковљевих човека који чини тако, који стражи и који одговара, и који приноси принос Господу над војскама.

To tiah sak han patuk kami hoi amtuk kami loe, misatuh kaminawk ih Angraeng khaeah hmuenpaek han sin cadoeh, Angraeng mah anih to Jakob ih imthung hoi takhoe ving tih.

13 Још и ово чините: покривате сузама олтар Господњи, плачем и уздасима; зато не гледа више на принос, нити Му је драго примити шта из ваших руку.

To pacoengah na sak o let ih hmuen loe hae tiah oh; na paek o ih hmuen to Angraeng mah tiah doeh sah ai boeh moe, oephaih hoiah talawk pae ai boeh pongah, nangcae mah Angraeng ih hmaicam to na qah o haih moe, mikkhraetui hoiah na suih o sak.

14 А ви говорите: Зашто? Зато што је Господ сведок између тебе и жене младости твоје, којој ти чиниш неверу, а она ти је другарица и жена, с којом си у вери.

Tipongah maw Sithaw palung anghoe ai? tiah lok na dueng o; tipongah tih nahaeloe saning na nawk nathuem ah na lak ih nongpata nuiah oep kaom ah kho na sah o ai, tito anih mah panoek pongah ni: nongpata loe nang hoi nawnto angkom kami, lokmaihaih hoi lak ih na zu ah oh. Angraeng loe nang hoi na zu salakah hnukung ah oh.

15 Јер није ли учинио једно, ако и имаше још више духа? А зашто једно? Да тражи семе Божије; зато чувајте дух свој, и жени младости своје не чините неверу.

Anih mah nang hnik to maeto ah oh han ih na ai maw a sak? Toe na muithla loe anih khaeah oh. Tipongah maeto ah ohsak loe? Sithaw panoek kaminawk ih caa pungsak han ih ni to tiah a sak. To pongah na poekhaih palungthin to angsum ah, saning na nawk nathuem ah na lak ih zu to tapraek hmah.

16 Јер Господ Бог Израиљев вели да мрзи на пуштање, јер такав покрива насиље плаштем својим, говори Господ над војскама; зато чувајте дух свој да не чините неверу.

Israel Angraeng mah, Zu pakhrah kami to ka hnukma; sethaih kahni baktiah khuk kami doeh ka hnukma, tiah misatuh kaminawk ih Angraeng mah thuih. To pongah na poekhaih palungthin to angsum ah, oep kaom ai ah khosah hmah.

17 Досађујете Господу речима својим, и говорите: У чем Му досађујемо? У том што говорите: Ко год чини зло, по вољи је Господу, и такви су Му мили; или: Где је Бог који суди?

Na thuih o ih lok mah Angraeng tha na zok o sak; toe kawbang maw anih to tha ka zok o sak? tiah na thuih o. Angraeng mikhnuk ah loe kahoih ai hmuen sah kaminawk doeh kahoih kami ah oh o, nihcae nuiah Angraeng palung anghoe, tiah na thuih o; to tih ai boeh loe katoeng Sithaw loe naa ah maw oh? tiah na thuih o.