Лука 9
1 Сазвавши, пак, дванаесторицу даде им силу и власт над свим ђаволима, и да исцељују од болести.
Ayant réuni les douze, il leur donna force et puissance sur tous, les démons et le pouvoir de guérir des maladies.
2 И посла их да проповедају царство Божије, и да исцељују болеснике.
Puis il les envoya en mission pour prêcher le Royaume de Dieu et faire des guérisons.
3 И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хлеба ни новаца, нити по две хаљине да имате.
Voici ce qu'il leur dit: «N'emportez rien pour la route, ni bâton, ni sac, ni pain, ni argent, n'ayez pas même deux vêtements.
4 У коју кућу уђете онде будите и оданде полазите.
En quelque maison que vous entriez, demeurez-y, et que, ce soit de là que vous partiez.
5 И где вас не приме излазећи из града оног отресите и прах с ногу својих, за сведочанство на њих.
Quant à ceux qui ne vous recevront pas, sortez de leur ville en secouant, en témoignage contre eux, la poussière de vos pieds.»
6 А кад изиђоше, иђаху по селима проповедајући јеванђеље и исцељујући свуда.
Ils partirent et c'est de village en village qu'ils allaient, partout évangélisant et partout guérissant.
7 А кад чу Ирод четворовласник шта Он чини, не могаше се начудити, јер неки говораху да је Јован устао из мртвих,
Le tétrarque Hérode apprit tout ce qui se passait, et il était rendu fort perplexe par ce qu'on disait de Jésus. Pour les uns, Jean était ressuscité d'entre les morts;
8 А једни да се Илија појавио, а једни да је устао који од старих пророка.
pour les autres, Élie était apparu; pour ceux-ci, un des anciens prophètes était revenu à la vie.
9 И рече Ирод: Јована ја посекох; али ко је то о коме ја таква чудеса слушам? И жељаше Га видети.
«J'ai fait couper la tête à Jean, disait Hérode; qui est donc cet homme dont j'entends dire de pareilles choses?» Et il était désireux de le voir.
10 И вративши се апостоли казаше Му шта су починили. И узевши их отиде насамо у пустињу код града који се зваше Витсаида.
A leur retour, les apôtres racontèrent à Jésus tout ce qu'ils avaient fait. Il les prit avec lui et il se retira à l'écart dans une ville appelée Bethsaïda. Mais les multitudes l'apprirent et le suivirent.
11 А народ разумевши пође за Њим, и примивши их говораше им о царству Божијем и исцељиваше који требаху исцељивања.
Il les accueillit en leur parlant du Royaume de Dieu et en rendant la santé à ceux qui avaient besoin d'être guéris.
12 А дан стаде нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше Му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и паланке, и нек нађу јела, јер смо овде у пустињи.
Le jour cependant commençait à baisser, et les douze, s'approchant, lui dirent: «Congédie les foules, afin qu'elles aillent dans les villages d'alentour et dans les maisons de la campagne trouver logement et nourriture; nous sommes ici dans un désert.»
13 А Он им рече: Подајте им ви нека једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хлебова и две рибе; већ ако да идемо ми да купимо на све ове људе јела?
Mais Jésus leur répondit: «Donnez-leur vous-mêmes à manger.» — Nous n'avons ici, répliquèrent-ils, que cinq pains et deux poissons, à moins que nous n'allions acheter de quoi nourrir tout ce peuple!»
14 Јер беше људи око пет хиљада. Али Он рече ученицима својим: Посадите их на гомиле по педесет.
Or il y avait là à peu près cinq mille hommes. Jésus dit alors à ses disciples: «Faites-les asseoir par rangées de cinquante.»
15 И учинише тако, и посадише их све.
Ainsi firent-ils; et tout le monde s'assit.
16 А Он узе оних пет хлебова и обе рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да раздаду народу.
Puis Jésus, prenant les cinq pains et les deux poissons, leva les yeux au ciel, prononça sur eux la bénédiction, les rompit et les donna aux disciples pour qu'ils les servissent à la foule.
17 И једоше и наситише се сви, и накупише комада дванаест котарица што им претече.
Tous mangèrent, tous furent rassasiés; et on emporta les morceaux qui restaient; il y en avait douze paniers.
18 И кад се једанпут мољаше Богу насамо, с Њим беху ученици, и запита их говорећи: Ко говоре људи да сам ја?
Comme il était un jour à prier dans un lieu solitaire, les disciples le rejoignirent et il leur fit cette question: «Parmi ces foules, qui dit-on que je suis?»
19 А они одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован крститељ, а други да си Илија; а други да је који устао од старих пророка.
Ils lui répondirent ainsi: «Jean-Baptiste; d'autres: Élie; d'autres encore: un des anciens prophètes revenu à la vie.» —
20 А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божји.
«Et vous, continua-t-il, qui dites-vous que je suis?» Pierre répondit par ces mots: «Le Christ de Dieu.»
21 А Он им запрети и заповеди да никоме не казују то,
Il leur défendit avec les plus rigoureuses recommandations de le dire à personne,
22 Говорећи да Син човечији треба много пострадати, и да ће Га старешине и главари свештенички и књижевници окривити, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.
ajoutant qu'il lui fallait, lui, le Fils de l'homme: — beaucoup souffrir; — être rejeté par les Anciens, les chefs des prêtres et les Scribes; — être mis à mort; — ressusciter le troisième jour.»
23 А свима говораше: Ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и узме крст свој и иде за мном.
A tous il disait: «Si quelqu'un veut venir à ma suite, qu'il renonce à lui-même, que chaque jour il porte sa croix, et qu'il me suive.
24 Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати.
Celui qui voudra sauver sa vie, la perdra; et il sauvera sa vie, celui qui l'aura perdue à cause de moi.
25 Јер какву ће корист имати човек ако сав свет придобије, а себе изгуби или себи науди?
A quoi servirait-il à un homme de gagner le monde entier, si c'est en se perdant lui-même et en consommant sa ruine?
26 Јер ко се постиди мене и мојих речи, њега ће се Син човечији постидети кад дође у слави својој и Очевој и светих анђела.
De celui qui aura eu honte de moi et de mes paroles, le Fils de l'homme aura honte à son tour quand il viendra dans sa gloire et dans celle du Père et des saints anges.
27 А заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје.
Je vous dis la vérité: Quelques-uns sont ici présents qui ne goûteront point la mort, avant d'avoir vu le Royaume de Dieu.»
28 А кад прође осам дана после оних речи, узе Петра и Јована и Јакова и изиђе на гору да се помоли Богу.
Huit jours environ après avoir ainsi parlé, Jésus emmena avec lui Pierre, Jean et Jacques, et s'en alla prier sur la montagne.
29 И кад се мољаше постаде лице Његово другачије, и одело Његово бело и сјајно.
Tandis qu'il priait, l'aspect de son visage changea et ses vêtements devinrent d'une blancheur resplendissante.
30 И гле, два човека говораху с Њим, који беху Мојсије и Илија.
Deux hommes étaient là qui s'entretenaient avec lui; c'étaient Moïse et Élie
31 Показаше се у слави, и говораху о изласку Његовом који Му је требало свршити у Јерусалиму.
apparaissant en grande gloire; ils parlaient de sa sortie du monde qu'il devait accomplir à Jérusalem.
32 А Петар и који беху с њим беху заспали; али пробудивши се видеше славу Његову и два човека који с Њим стајаху.
Cependant Pierre et ses compagnons avaient succombé au sommeil. C'est à leur réveil qu'ils virent sa gloire et les deux hommes qui se tenaient près de lui.
33 И кад се одвојише од Њега рече Петар Исусу: Учитељу! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: једну Теби, и једну Мојсију, и једну Илији: не знајући шта говораше.
Au moment où ceux-ci se séparaient de Jésus, Pierre lui dit: «Maître, qu'il nous est bon d'être ici! dressons trois tentes, une pour toi, une pour Moïse, une pour Élie!» Il ne savait ce qu'il disait.
34 А док Он то говораше дође облак и заклони их; и уплашише се кад зађоше у облак.
Pendant qu'il parlait, survint une nuée qui les enveloppa. Les disciples furent frappés de terreur quand ils les virent entrer dans la nuée.
35 И чу се глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, Њега послушајте.
Or, de cette nuée sortit une voix disant: «Celui-ci est mon Fils, l'élu, écoutez-le!»
36 И кад се чујаше глас нађе се Исус сам. И они ућуташе, и ником не јавише ништа у оне дане од оног шта видеше.
Quand la voix se tut, Jésus se trouva seul. Ses disciples gardèrent le silence sur ce qu'ils avaient vu, et, à ce moment-là, n'en racontèrent rien à personne.
37 А догоди се други дан кад сиђоше с горе срете Га мноштво народа.
Lorsque le lendemain ils descendirent de la montagne, une nombreuse multitude vint à la rencontre de Jésus
38 И гле, човек из народа повика говорећи: Учитељу! Молим Ти се, погледај на сина мог, јер ми је јединац:
et voilà que du sein de la foule un homme s'écria: «Maître, je t'en supplie, jette un regard sur mon fils; c'est mon seul enfant;
39 И гле, хвата га дух, и уједанпут виче, и ломи га с пеном, и једва отиде од њега кад га изломи;
et il y a un Esprit qui s'empare de lui: tout à coup il lui arrache un cri, lui donne des convulsions, le fait écumer et quand il se décide à le quitter, c'est pour le laisser tout brisé.
40 И молих ученике Твоје да га истерају, па не могоше.
J'ai prié tes disciples de le chasser, cela leur a été impossible.» —
41 И одговарајући Исус рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи ми сина свог амо:
«Ô génération incrédule et perverse, dit Jésus en lui répondant, jusqu'à quand serai-je au milieu de vous et vous supporterai-je? Amène ici ton fils.»
42 А док још иђаше к Њему обори га ђаво, и стаде га ломити. А Исус запрети духу нечистом, и исцели момче, и даде га оцу његовом.
L'enfant s'approchait, quand le démon le jeta contre terre et lui donna des convulsions. Mais Jésus, menaçant l'Esprit impur, guérit l'enfant et le rendit à son père.
43 И сви се дивљаху величини Божијој. А кад се сви чуђаху свему што чињаше Исус, рече ученицима својим:
Tous furent confondus de la grandeur de Dieu. Comme tout le monde s'émerveillait de tout ce que Jésus faisait, il dit à ses disciples:
44 Метните ви у уши своје ове речи: јер Син човечији треба да се преда у руке човечије.
«Pour vous, mettez bien dans votre mémoire les paroles que voici: «Le Fils de l'homme va être livré entre les mains des hommes.»
45 А они не разумеше реч ову; јер беше сакривена од њих да је не могоше разумети; и бојаху се да Га запитају за ову реч.
Les disciples ne comprirent pas ce langage; il était voilé pour eux, afin qu'ils n'en sentissent pas la portée, et c'était un sujet sur lequel ils avaient peur de l'interroger.
46 А уђе мисао у њих ко би био највећи међу њима.
Entre eux une discussion s'éleva: lequel était le plus grand,
47 А Исус знајући помисли срца њихових узе дете и метну га преда се,
Jésus, qui connaissait les pensées de leur coeur, prit un enfant, le plaça près de lui,
48 И рече им: Који прими ово дете у име моје, мене прима; и који мене прима, прима Оног који ме је послао; јер који је најмањи међу вама он је велики.
et leur dit: «Qui reçoit en mon nom cet enfant-là, me reçoit; et qui me reçoit, reçoit Celui qui m'a envoyé. Car celui qui est le plus petit parmi vous tous, c'est celui-là qui est grand!»
49 А Јован одговарајући рече: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе, и забранисмо му, јер не иде с нама за Тобом.
Jean prit la parole: «Maître, dit-il, nous avons vu un homme chasser des démons en ton nom, et nous l’en avons empêché, parce qu'il ne te suit pas avec nous.» —
50 И рече му Исус: Не браните; јер ко није против вас с вама је.
«Ne l'en empêchez point! répondit Jésus; car celui qui n'est pas contre vous est pour vous.»
51 А кад се навршише дани узећа Његовог, Он намери да иде право у Јерусалим.
Cependant les jours où il devait être enlevé de ce monde approchaient et, d'un visage ferme, il partit pour Jérusalem,
52 И посла гласнике пред лицем својим; и они отидоше и дођоше у село самарјанско да Му уготове где ће ноћити.
envoyant devant lui des messagers. Ceux-ci étant entrés, en s'en allant, dans un village de la Samarie pour lui préparer un logement,
53 И не примише Га; јер видеше да иде у Јерусалим.
on refusa de le recevoir, parce que c'était vers Jérusalem qu'il tournait ses pas.
54 А кад видеше ученици Његови, Јаков и Јован, рекоше: Господе! Хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе с неба и да их истреби као и Илија што учини?
«Seigneur, dirent les disciples présents, Jacques et Jean, veux-tu que nous disions au feu du ciel de descendre et de réduire en cendres ces gens-là!»
55 А Он окренувши се запрети им и рече: Не знате каквог сте ви духа;
Jésus se tourna vers eux et les réprimanda;
56 Јер Син човечији није дошао да погуби душе човечије него да сачува. И отидоше у друго село.
et ils allèrent dans un autre village.
57 А кад иђаху путем рече Му неко: Господе! Ја идем за Тобом куд год Ти пођеш.
Pendant qu'ils étaient en chemin, quelqu'un lui dit: «Je te suivrai partout où tu iras.»
58 И рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда: а Син човечији нема где заклонити главе.
Jésus lui répondit: «Les renards ont des tanières et les oiseaux du ciel ont des nids; mais le Fils de l'homme n'a pas où reposer sa tête.»
59 А другом рече: Хајде за мном. А он рече: Господе! Допусти ми да идем најпре да укопам оца свог.
A un autre il dit: «Suis-moi.» Celui-ci lui répondit: «Permets-moi d'aller d'abord ensevelir mon père; »
60 А Исус рече му: Остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије.
mais Jésus reprit: «Laisse les morts ensevelir leurs morts. Pour toi, va annoncer le Règne de Dieu.»
61 А други рече: Господе! Ја идем за Тобом; али допусти ми најпре да идем да се опростим с домашњима својим.
Un autre encore lui dit: «Je te suivrai, Seigneur; mais permets-moi d'abord de prendre congé de ma famille.»
62 А Исус рече му: Ниједан није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг.
A celui-là Jésus répondit: «Quiconque en posant la main sur la charrue regarde en arrière, n'est pas propre au Royaume de Dieu.»
