Лука 9
1 Сазвавши, пак, дванаесторицу даде им силу и власт над свим ђаволима, и да исцељују од болести.
And he called the twelve together, and gave them power and authority over all devils, and to cure diseases.
2 И посла их да проповедају царство Божије, и да исцељују болеснике.
And he sent them forth to preach the kingdom of God, and to heal the sick.
3 И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хлеба ни новаца, нити по две хаљине да имате.
And he said unto them, Take nothing for your journey, neither staff, nor wallet, nor bread, nor money; neither have two coats.
4 У коју кућу уђете онде будите и оданде полазите.
And into whatsoever house ye enter, there abide, and thence depart.
5 И где вас не приме излазећи из града оног отресите и прах с ногу својих, за сведочанство на њих.
And as many as receive you not, when ye depart from that city, shake off the dust from your feet for a testimony against them.
6 А кад изиђоше, иђаху по селима проповедајући јеванђеље и исцељујући свуда.
And they departed, and went throughout the villages, preaching the gospel, and healing everywhere.
7 А кад чу Ирод четворовласник шта Он чини, не могаше се начудити, јер неки говораху да је Јован устао из мртвих,
Now Herod the tetrarch heard of all that was done: and he was much perplexed, because that it was said by some, that John was risen from the dead;
8 А једни да се Илија појавио, а једни да је устао који од старих пророка.
and by some, that Elijah had appeared; and by others, that one of the old prophets was risen again.
9 И рече Ирод: Јована ја посекох; али ко је то о коме ја таква чудеса слушам? И жељаше Га видети.
And Herod said, John I beheaded: but who is this, about whom I hear such things? And he sought to see him.
10 И вративши се апостоли казаше Му шта су починили. И узевши их отиде насамо у пустињу код града који се зваше Витсаида.
And the apostles, when they were returned, declared unto him what things they had done. And he took them, and withdrew apart to a city called Bethsaida.
11 А народ разумевши пође за Њим, и примивши их говораше им о царству Божијем и исцељиваше који требаху исцељивања.
But the multitudes perceiving it followed him: and he welcomed them, and spake to them of the kingdom of God, and them that had need of healing he healed.
12 А дан стаде нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше Му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и паланке, и нек нађу јела, јер смо овде у пустињи.
And the day began to wear away; and the twelve came, and said unto him, Send the multitude away, that they may go into the villages and country round about, and lodge, and get victuals: for we are here in a desert place.
13 А Он им рече: Подајте им ви нека једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хлебова и две рибе; већ ако да идемо ми да купимо на све ове људе јела?
But he said unto them, Give ye them to eat. And they said, We have no more than five loaves and two fishes; except we should go and buy food for all this people.
14 Јер беше људи око пет хиљада. Али Он рече ученицима својим: Посадите их на гомиле по педесет.
For they were about five thousand men. And he said unto his disciples, Make them sit down in companies, about fifty each.
15 И учинише тако, и посадише их све.
And they did so, and made them all sit down.
16 А Он узе оних пет хлебова и обе рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да раздаду народу.
And he took the five loaves and the two fishes, and looking up to heaven, he blessed them, and brake; and gave to the disciples to set before the multitude.
17 И једоше и наситише се сви, и накупише комада дванаест котарица што им претече.
And they did eat, and were all filled: and there was taken up that which remained over to them of broken pieces, twelve baskets.
18 И кад се једанпут мољаше Богу насамо, с Њим беху ученици, и запита их говорећи: Ко говоре људи да сам ја?
And it came to pass, as he was praying alone, the disciples were with him: and he asked them, saying, Who do the multitudes say that I am?
19 А они одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован крститељ, а други да си Илија; а други да је који устао од старих пророка.
And they answering said, John the Baptist; but others [say], Elijah; and others, that one of the old prophets is risen again.
20 А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божји.
And he said unto them, But who say ye that I am? And Peter answering said, The Christ of God.
21 А Он им запрети и заповеди да никоме не казују то,
But he charged them, and commanded [them] to tell this to no man;
22 Говорећи да Син човечији треба много пострадати, и да ће Га старешине и главари свештенички и књижевници окривити, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.
saying, The Son of man must suffer many things, and be rejected of the elders and chief priests and scribes, and be killed, and the third day be raised up.
23 А свима говораше: Ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и узме крст свој и иде за мном.
And he said unto all, If any man would come after me, let him deny himself, and take up his cross daily, and follow me.
24 Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати.
For whosoever would save his life shall lose it; but whosoever shall lose his life for my sake, the same shall save it.
25 Јер какву ће корист имати човек ако сав свет придобије, а себе изгуби или себи науди?
For what is a man profited, if he gain the whole world, and lose or forfeit his own self?
26 Јер ко се постиди мене и мојих речи, њега ће се Син човечији постидети кад дође у слави својој и Очевој и светих анђела.
For whosoever shall be ashamed of me and of my words, of him shall the Son of man be ashamed, when he cometh in his own glory, and [the glory] of the Father, and of the holy angels.
27 А заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје.
But I tell you of a truth, There be some of them that stand here, which shall in no wise taste of death, till they see the kingdom of God.
28 А кад прође осам дана после оних речи, узе Петра и Јована и Јакова и изиђе на гору да се помоли Богу.
And it came to pass about eight days after these sayings, he took with him Peter and John and James, and went up into the mountain to pray.
29 И кад се мољаше постаде лице Његово другачије, и одело Његово бело и сјајно.
And as he was praying, the fashion of his countenance was altered, and his raiment [became] white [and] dazzling.
30 И гле, два човека говораху с Њим, који беху Мојсије и Илија.
And behold, there talked with him two men, which were Moses and Elijah;
31 Показаше се у слави, и говораху о изласку Његовом који Му је требало свршити у Јерусалиму.
who appeared in glory, and spake of his decease which he was about to accomplish at Jerusalem.
32 А Петар и који беху с њим беху заспали; али пробудивши се видеше славу Његову и два човека који с Њим стајаху.
Now Peter and they that were with him were heavy with sleep: but when they were fully awake, they saw his glory, and the two men that stood with him.
33 И кад се одвојише од Њега рече Петар Исусу: Учитељу! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: једну Теби, и једну Мојсију, и једну Илији: не знајући шта говораше.
And it came to pass, as they were parting from him, Peter said unto Jesus, Master, it is good for us to be here: and let us make three tabernacles; one for thee, and one for Moses, and one for Elijah: not knowing what he said.
34 А док Он то говораше дође облак и заклони их; и уплашише се кад зађоше у облак.
And while he said these things, there came a cloud, and overshadowed them: and they feared as they entered into the cloud.
35 И чу се глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, Њега послушајте.
And a voice came out of the cloud, saying, This is my Son, my chosen: hear ye him.
36 И кад се чујаше глас нађе се Исус сам. И они ућуташе, и ником не јавише ништа у оне дане од оног шта видеше.
And when the voice came, Jesus was found alone. And they held their peace, and told no man in those days any of the things which they had seen.
37 А догоди се други дан кад сиђоше с горе срете Га мноштво народа.
And it came to pass, on the next day, when they were come down from the mountain, a great multitude met him.
38 И гле, човек из народа повика говорећи: Учитељу! Молим Ти се, погледај на сина мог, јер ми је јединац:
And behold, a man from the multitude cried, saying, Master, I beseech thee to look upon my son; for he is mine only child:
39 И гле, хвата га дух, и уједанпут виче, и ломи га с пеном, и једва отиде од њега кад га изломи;
and behold, a spirit taketh him, and he suddenly crieth out; and it teareth him that he foameth, and it hardly departeth from him, bruising him sorely.
40 И молих ученике Твоје да га истерају, па не могоше.
And I besought thy disciples to cast it out; and they could not.
41 И одговарајући Исус рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи ми сина свог амо:
And Jesus answered and said, O faithless and perverse generation, how long shall I be with you, and bear with you? bring hither thy son.
42 А док још иђаше к Њему обори га ђаво, и стаде га ломити. А Исус запрети духу нечистом, и исцели момче, и даде га оцу његовом.
And as he was yet a coming, the devil dashed him down, and tare [him] grievously. But Jesus rebuked the unclean spirit, and healed the boy, and gave him back to his father.
43 И сви се дивљаху величини Божијој. А кад се сви чуђаху свему што чињаше Исус, рече ученицима својим:
And they were all astonished at the majesty of God. But while all were marveling at all the things which he did, he said unto his disciples,
44 Метните ви у уши своје ове речи: јер Син човечији треба да се преда у руке човечије.
Let these words sink into your ears: for the Son of man shall be delivered up into the hands of men.
45 А они не разумеше реч ову; јер беше сакривена од њих да је не могоше разумети; и бојаху се да Га запитају за ову реч.
But they understood not this saying, and it was concealed from them, that they should not perceive it: and they were afraid to ask him about this saying.
46 А уђе мисао у њих ко би био највећи међу њима.
And there arose a reasoning among them, which of them should be greatest.
47 А Исус знајући помисли срца њихових узе дете и метну га преда се,
But when Jesus saw the reasoning of their heart, he took a little child, and set him by his side,
48 И рече им: Који прими ово дете у име моје, мене прима; и који мене прима, прима Оног који ме је послао; јер који је најмањи међу вама он је велики.
and said unto them, Whosoever shall receive this little child in my name receiveth me: and whosoever shall receive me receiveth him that sent me: for he that is least among you all, the same is great.
49 А Јован одговарајући рече: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе, и забранисмо му, јер не иде с нама за Тобом.
And John answered and said, Master, we saw one casting out devils in thy name; and we forbade him, because he followeth not with us.
50 И рече му Исус: Не браните; јер ко није против вас с вама је.
But Jesus said unto him, Forbid [him] not: for he that is not against you is for you.
51 А кад се навршише дани узећа Његовог, Он намери да иде право у Јерусалим.
And it came to pass, when the days were well-nigh come that he should be received up, he stedfastly set his face to go to Jerusalem,
52 И посла гласнике пред лицем својим; и они отидоше и дођоше у село самарјанско да Му уготове где ће ноћити.
and sent messengers before his face: and they went, and entered into a village of the Samaritans, to make ready for him.
53 И не примише Га; јер видеше да иде у Јерусалим.
And they did not receive him, because his face was [as though he were] going to Jerusalem.
54 А кад видеше ученици Његови, Јаков и Јован, рекоше: Господе! Хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе с неба и да их истреби као и Илија што учини?
And when his disciples James and John saw [this], they said, Lord, wilt thou that we bid fire to come down from heaven, and consume them?
55 А Он окренувши се запрети им и рече: Не знате каквог сте ви духа;
But he turned, and rebuked them.
56 Јер Син човечији није дошао да погуби душе човечије него да сачува. И отидоше у друго село.
And they went to another village.
57 А кад иђаху путем рече Му неко: Господе! Ја идем за Тобом куд год Ти пођеш.
And as they went in the way, a certain man said unto him, I will follow thee whithersoever thou goest.
58 И рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда: а Син човечији нема где заклонити главе.
And Jesus said unto him, The foxes have holes, and the birds of the heaven [have] nests; but the Son of man hath not where to lay his head.
59 А другом рече: Хајде за мном. А он рече: Господе! Допусти ми да идем најпре да укопам оца свог.
And he said unto another, Follow me. But he said, Lord, suffer me first to go and bury my father.
60 А Исус рече му: Остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије.
But he said unto him, Leave the dead to bury their own dead; but go thou and publish abroad the kingdom of God.
61 А други рече: Господе! Ја идем за Тобом; али допусти ми најпре да идем да се опростим с домашњима својим.
And another also said, I will follow thee, Lord; but first suffer me to bid farewell to them that are at my house.
62 А Исус рече му: Ниједан није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг.
But Jesus said unto him, No man, having put his hand to the plough, and looking back, is fit for the kingdom of God.
