Лука 8
1 После тога иђаше Он по градовима и по селима учећи и проповедајући јеванђеље о царству Божијем, и дванаесторица с Њим.
Тунчи Исусо пхирэлас пав гавэн тай форонэн, сиклярэлас и розпхэнэлас Бахтало Лав пала Дэвлэхкэрэ Тхагарима. Паша Лэ сле дэшудуй апостолуря.
2 И неке жене које беху исцељене од злих духова и болести: Марија, која се зваше Магдалина, из које седам ђавола изиђе,
Сле паша Лэстэ кади ж и джювля, савэндар Вов вытрадэня налачен тай састярда насвалимастар: Мария, савя акхарэнас Магдалина и савятар выджиле эфта бэнгэн,
3 И Јована, жена Хузе пристава Иродовог, и Сусана, и друге многе које служаху Њему имањем својим.
Иоанна, ромни Хузохкири, саво Иродостэ дыкхэлас пала цэр, Сусанна и бут аврэн джювлен, савэ подрицарэнас Исусо и сиклярнэн пэхкэрэ барвалимаґа.
4 А кад се сабра народа много, и из свих градова долажаху к Њему, каза у причи:
Екхвар, кала паша Исусо стидэняпэ бут манушэн, савэ авэнас Лэстэ бутэ форонэндар, Вов пхэнда кацави дума:
5 Изиђе сејач да сеје семе своје; и кад сејаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га,
— Выджиля мануш тэ чувэ ворзо дэ пхув. Кала чувэлас, екх ворзо пэля паша дром. И койсаво ворзо чирикля упралимахкэрэ похале, а койсаво мануша тасавдэ пурэнца.
6 А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге.
Авэр ворзо пэля пэ барэн тай сиго бариля, нэ зашутиля, колэсти со котэ на сля пани.
7 И друго паде у трње, и узрасте трње, и удави га.
Трито ворзо пэля машкар пусани чяр. Кодыя чяр бариля тай затасавда ворзо.
8 А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе род сто пута онолико. Говорећи ово повика: Ко има уши да чује нека чује.
Штарто ворзо пэля дэ лачи пхув, ваздэняпэ тай анда барило дэ шэл молы будэр. Тунчи Исусо пхэнда зоралэ ґласоґа: — Кастэ исин кана тэ шунэ, мэк шунэл!
9 А ученици Његови питаху Га говорећи: Шта значи прича ова?
Лэхкэрэ сиклярнэ пхучле Лэстар: — Сар тэ полэ кадэла лава?
10 А Он рече: Вама је дано да знате тајне царства Божијег; а осталима у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју.
Вов пхэнда: — Тумэнди дэно тэ джянэ чёраханэ лава пала Дэвлэхкэрэ Тхагарима. Ай аврэнди пхэнэлпэ дума, соб вонэ тэ дыкхэн и тэ на удыкхэн, тэ шунэн и тэ на полэн.
11 А прича ова значи: Семе је реч Божија.
Акэ сар трэбуни тэ полэ кадыя дума. Ворзо — када исин Дэвлэхкоро Лав.
12 А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво, и узима реч из срца њиховог, да не верују и да се не спасу.
Ворзо, саво пэля паша дром, када исин мануша, савэ шунэн Лав. Нэ лэндэ авэл баро бэнг тай чёрэл Лав лэнгэрэ їлэндар, соб вонэ тэ на патян и тэ на фирисарэнпэ.
13 А које је на камену то су они који кад чују с радости примају реч; и ови корена немају који за неко време верују, а кад дође време кушања отпадну.
Ворзо, саво пэля пэ барэн, када мануша, савэ шунэн Лав тай прылэн лошаґа, нэ лэндэ нэнай корни. И набут вряма вонэ патян. Нэ кала авэл пхари вряма и вонэ зумавэнпэ, тунчи вонэ отджян Дэвлэстар.
14 А које у трње паде, то су они који слушају, и отишавши, од бриге и богатства и сласти овог живота загуше се, и род не сазри.
Ворзо, саво пэля дэ пусани чяр, када мануша, савэ ашунэн Лав. Нэ пэ годя лэндэ кици, сар тэ джювэ пэ кадыя люмля и сар тэ затерэ барвалимо, и соб тэ авэл драго важ лэнгоро трупо. Вса када полокхэ авэл и затасавэл Лав, и мануша на анэн барило.
15 А које је на доброј земљи то су они који реч слушају, и у добром и чистом срцу држе, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: Ко има уши да чује нека чује.
Ворзо, саво пэля дэ лачи пхув, када мануша, савэ шунэн Лав, рицарэн лэ дэ лачё и пативало їло, вса пэрэлиджян и кодэлэсти анэн барило.
16 Нико, пак, свеће не поклапа судом кад је запали, нити меће под одар, него је метне на свећњак да виде светлост који улазе.
Кала пхабарэн лампа, тунчи на тховэн ла тала вакхор чи тала пато. Нэ тховэн упрэ, соб мануша, савэ заджян, тэ дыкхэн одуд.
17 Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видело изићи.
Нэнай нисо гаравдо, со на авэла аракхло, нэнай нисо чёрахано, со на авэла уджянгло и на выджяла аври.
18 Гледајте, дакле, како слушате; јер ко има, даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има.
Дыкхэн, сар тумэ шунэн! Кодэлэсти, кастэ исин, инте дэлапэ. А кастэ нэнай, лэстар залэлапэ и кода, со вов думисарэл, со лэстэ исин.
19 Дођоше пак к Њему мати и браћа Његова, и не могаху од народа да говоре с Њим.
Тунчи авиле Исусостэ Лэхкири дэй тай Лэхкэрэ пхрала и на поджиле Лэстэ, важ кода со паша Лэ стидэняпэ фартэ бут манушэн.
20 И јавише Му говорећи: Мати Твоја и браћа Твоја стоје напољу, хоће да Те виде.
Тай пхэндэ Лэсти: — Дэй Тири тай пхрала Тирэ ачен аври и камэн тэ дыкхэ Тут.
21 А Он одговарајући рече им: Мати моја и браћа моја они су који слушају реч Божију и извршују је.
Исусо пхэнда лэнди: — Мури дэй тай Мурэ пхрала исин кодэла, савэ шунэн Дэвлэхкоро Лав и терэн кади, сар вов пхэнэл.
22 И догоди се у један дан Он уђе с ученицима својим у лађу, и рече им: Да пређемо на оне стране језера. И пођоше.
Екхвар Исусо заджиля дэ лодка Пэхкэрэ сиклярнэнца тай пхэнда лэнди: — Авэн пэ авэр риг. Тай лагле.
23 А кад иђаху они Он заспа. И подиже се олуја на језеру, и топљаху се, и беху у великој невољи.
Кала вонэ джянас пав пане пэ лодка, Исусо засута. Ваздэняпэ бари барвал пэ пане, лодка пхэрдэня панеґа, и вонэ ачиле тэ тасё.
24 И приступивши пробудише Га говорећи: Учитељу! Учитељу! Изгибосмо. А Он устаде, и запрети ветру и валовима; и престадоше и поста тишина.
Поджиле Исусостэ, джюнгавдэ Лэ и пхэндэ: — Сиклимари! Сиклимари! Амэ хасявах! Исусо вщиля, запхэнда барваляти и барэ панести, саво ваздэласпэ. Тунчи барвал и пани улилепэ, и вса заачиля мулком.
25 А њима рече: Где је вера ваша? А они се поплашише, и чуђаху се говорећи један другом: Ко је Овај што и ветровима и води заповеда, и слушају Га?
Тунчи Исусо пхэнда сиклярнэнди: — Тев тумаро патявимо? Вонэ фартэ дарэне, и лэнди на заджялас дэ шэрэ, со када терэлпэ. И вонэ кици пхэнэнас екх екхэсти: — Ко исин Кадэва, со и барваляти запхэнэл, и панести, и вонэ кандэн Лэ?
26 И дођоше у околину гадаринску која је према Галилеји.
Тай авиле дэ пхув Гераса, сави исин пэ авэр риг Галилеятар.
27 А кад изиђе Он на земљу, срете Га један човек из града у коме беху ђаволи од много година, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима.
Кала Исусо выджиля лодкатар, авиля Лэстэ форостар екх мануш, дэ савэ бэшэнас бэнга. Вов бут вряма пхирэлас нанго и джювэлас на дэ цэр, нэ дэ склепо, тев мулэн гаравэнас.
28 А кад виде Исуса, повика и припаде к Њему и рече здраво: Шта је теби до мене, Исусе, Сине Бога Највишег? Молим Те, не мучи ме.
Кала вов удыкхля Исусо, чутапэ Лэхкэрэ пурэндэ тай затиписиля зоралэ ґласоґа: — Со Тути трэбуни мандар, Исусо, Чяво Дэвлэ Барэдэрэхкэрэ? Мангав Тут, на тер манди бида!
29 Јер Исус заповеди духу нечистом да изиђе из човека: јер га мучаше одавно, и метаху га у вериге и у пута да га чувају, и искида свезе, и тераше га ђаво по пустињи.
Вов типисиля, колэсти со Исусо прыпхэнда нажужэсти тэ выджял манушэстар. Ай нажужо бут вряма марэлас кадэлэ манушэ, кади, со пхандэнас лэхкэрэ васта и пурэ ланцоґа и дыкхэнас пала лэ. Нэ вов розчинэлас ланцуря, и бэнг традэлас лэ дэ мален.
30 А Исус га запита говорећи: Како ти је име? А он рече: Легеон; јер многи ђаволи беху ушли у њ.
Исусо пхучля лэстар: — Сар тиро лав? Вов пхэнда: — Легионо, — колэсти со бут бэнгэн заджиле дэ лэ.
Тай мангле Исусо, соб Вов тэ на бичалэл лэн дэ хасютно тхан. (Abyssos g12)
32 А онде пасаше по гори велико крдо свиња, и мољаху Га да им допусти да у њих уђу. И допусти им.
Котэ пэ плай чяравэнаспэ фартэ бут балэн, тай бэнга мангле Исусостар, соб лэнди тэ заджя дэ балэн. Исусо домукля лэнди.
33 Тада изиђоше ђаволи из човека и уђоше у свиње; и навали крдо с брега у језеро, и утопи се.
Бэнга выджиле манушэстар тай заджиле дэ балэн. Тунчи всавэрэ балэ чутэпэ плаестар дэ пане тай потасиле.
34 А кад видеше свињари шта би, побегоше и јавише у граду и по селима.
Чукняря, савэ чяравэнас балэн, удыкхле, со тердапэ, и тунчи прастэне и розпхэндэ пала кода дэ форо и пав гавэн.
35 И изиђоше људи да виде шта је било, и дођоше к Исусу, и нађоше човека из кога ђаволи беху изишли, а он седи обучен и паметан код ногу Исусових; и уплашише се.
Кала стидэнепэ мануша, соб тэ дыкхэ, со тердапэ, воне авиле Исусостэ тай дыкхле, со мануш, дэ кастэ сле бэнга, бэшэл дэ пурэн Исусостэ, урявдо и дэ пэхкиря годя, тай фартэ дарэне.
36 А они што су видели казаше им како се исцели бесни.
Ай кодэла, савэ еджинэ дыкхле, сар вса от када тердапэ, розпхэндэ лэнди, сар састярдапэ мануш, дэ савэ сле бэнга.
37 И моли Га сав народ из околине гадаринске да иде од њих; јер се беху врло уплашили. А Он уђе у лађу и отиде натраг.
Всавэрэ мануша кадэла пхуятар, сави акхарэлпэ Гераса, мангле Исусо, соб Вов тэ джял лэндар, колэсти со фартэ дарэне. Вов заджиля дэ лодка тай рисиля павпалэ.
38 Човек, пак, из кога изиђоше ђаволи мољаше да би с Њим био; али га Исус отпусти говорећи:
Мануш, дэ савэ сле бэнга, мангля тэ джял лэсти Исусоґа. Нэ Исусо отмукля лэ тай пхэнда:
39 Врати се кући својој, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповедајући по свему граду шта му Исус учини.
— Рисяв пэстэ цэрэ и розпхэн, со терда туґа Дэвэл. Мануш джиля и всавэрэнди дэ форо розпхэнэлас, со терда лэсти Исусо.
40 А кад се врати Исус, срете Га народ, јер Га сви очекиваху.
Кала Исусо рисиля павпалэ, мануша прылиле Лэ, колэсти со вонэ дожутярэнас Исусо.
41 И гле, дође човек по имену Јаир, који беше старешина у зборници, и паде пред ноге Исусове, и мољаше Га да уђе у кућу његову;
Тай акэ, авиля екх мануш, савэ акхарэнас Иаиро и саво сля пхурэдэр дэ синагога. Вов тэлэдэня Исусости дэ пурэн тай мангля, соб Исусо тэ авэл лэстэ цэрэ.
42 Јер у њега беше јединица кћи од дванаест година, и она умираше. А кад иђаше Исус, туркаше Га народ.
Кадэлэ манушэстэ сля кици екх чей, савяти сля пашэ дэшудуй бэрш, и вой мэрэлас насвалимастар. Исусо джиля лэстэ, и мануша всавэрэ ригэндар стасавэнас Лэ.
43 И беше једна болесна жена од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити,
Машкар кадэлэн манушэн сля екх джювли, савятар дэшудуй бэрш джиля рат. Вой отдэня састимаренди вса, со латэ сля, нэ нико ла на састярда.
44 И приступивши састраг дотаче се скута од хаљине Његове, и одмах стаде течење крви њене.
Тунчи вой поджиля павпалэ, лиляпэ подятэ Исусохкиря їдатар, и екхатар рат пэрэачиля тэ джя.
45 И рече Исус: Ко је то што се дотаче мене? А кад се сви одговараху, рече Петар и који беху с њим: Учитељу! Народ Те опколио и турка Те, а Ти кажеш: Ко је то што се дотаче мене?
Исусо пхучля: — Ко лиляпэ Мандэ? Нэ нико на прыджянгляпэ. Тунчи Пётро пхэнда: — Сиклимари! Бут манушэн пашэ Тут и всавэрэ ригэндар Тут стасавэн.
46 А Исус рече: Неко се дотаче мене; јер ја осетих силу која изиђе из мене.
Нэ Исусо пхэнда: — Койсаво мануш лиляпэ Мандэ, и Мэ шундом, со Мандар выджиля зор.
47 А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхћући, и паде пред Њим, и каза Му пред свим народом зашто Га се дотаче и како одмах оздрави.
Кодыя джювли удыкхля, со лати на выджиля тэ гаравэпэ, затинисиля, поджиля Исусостэ, тэлэдэня Лэсти дэ пурэн тай розпхэнда англа всавэрэн манушэн, сости вой лиляпэ Исусостэ и сар екхатар састярдапэ насвалимастар.
48 А Он јој рече: Не бој се, кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром.
Исусо пхэнда лати: — Чей! Тиро патявимо тут састярда. Джя, и мэк авэл туґа пачя!
49 Док Он још говораше, дође неко од куће старешине зборничког говорећи му: Умре кћи твоја, не труди учитеља.
Кала Вов инте пхэнэлас кадэла лава, авиля екх мануш цэрэстар, тев джювда пхурэдэр дэ синагога, тай пхэнда лэсти: — Тири чей муля. Будэр на замисар Сиклимаре!
50 А кад чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само веруј, и оживеће.
Нэ Исусо шунда када тай пхэнда лэсти: — На дар, кици патя, и тири чей састярэлапэ.
51 А кад дође у кућу, не даде ниједноме ући осим Петра и Јована и Јакова, и девојчиног оца и матере.
Кала авиле дэ цэр, Исусо запхэнда тэ заджя пордэ манушэнди, а лиля Пэґа кици Петро, Иаково тай Иоанно и чиёракэрэн дадэ и да.
52 А сви плакаху и јаукаху за њом; а Он рече: Не плачите, није умрла него спава.
Всавэрэ ровэнас тай марэнас пэ дэ колинэн дэ баря грыжа. Нэ Исусо пхэнда лэнди: — На ровэн! Вой на муля, вой совэл.
53 И подсмеваху Му се знајући да је умрла.
И асанас Лэстар. Вонэ ж джянгле, со чиёры сля мули.
54 А Он изагнавши све узе је за руку, и зовну говорећи: Девојко! Устани!
Нэ Исусо лиля чиёра пала вастэ тай пхэнда: — Вщи, чиёры!
55 И поврати се дух њен, и устаде одмах; и заповеди да јој дају нека једе.
Тай рисиля лакоро фано, и чиёры екхатар вщиля. Тунчи Исусо пхэнда, соб тэ дэн лати тэ ха.
56 И дивише се родитељи њени. А Он им заповеди да никоме не казују шта је било.
Лакэрэ дад и дэй прылиле када пала дыво, нэ Исусо запхэнда лэнди тэ розпхэнэ пала кода, со стердапэ.
