Лука 7
1 А кад сврши све речи своје пред народом, дође у Капернаум.
Əysa kɵpqilikkǝ bu sɵzlǝrning ⱨǝmmisini ⱪilip bolƣandin keyin, Kǝpǝrnaⱨum xǝⱨirigǝ [ⱪayta] kirdi.
2 У капетана пак једног беше слуга болестан на умору који му беше мио.
U yǝrdǝ mǝlum bir yüzbexining ǝtiwarliⱪ ⱪuli eƣir kesǝl bolup, sǝkratta yatatti.
3 А кад чу за Исуса, посла к Њему старешине јудејске молећи Га да би дошао да му исцели слугу.
Yüzbexi Əysaning hǝwirini anglap, birnǝqqǝ Yǝⱨudiy aⱪsaⱪalni uning yeniƣa berip, uning kelip ⱪulini ⱪutⱪuzuxi üqün ɵtünüxkǝ ǝwǝtti.
4 А они дошавши к Исусу мољаху Га лепо говорећи: Достојан је да му то учиниш;
Ular Əysaning aldiƣa kǝlgǝndǝ uningƣa: — Bu ixni tiligüqi bolsa, tilikini ijabǝt ⱪilixingizƣa ⱨǝⱪiⱪǝtǝn ǝrziydiƣan adǝm.
5 Јер љуби народ наш, и начини нам зборницу.
Qünki u bizning [Yǝⱨudiy] elimizni yahxi kɵridu wǝ ⱨǝtta biz üqün bir sinagogmu selip bǝrdi, — dǝp jiddiy ⱪiyapǝttǝ ɵtünüxti.
6 А Исус иђаше с њима. И кад већ беху близу куће, посла капетан к Њему пријатеље говорећи Му: Господе! Не труди се, јер нисам достојан да уђеш под моју стреху;
Əysa ular bilǝn billǝ bardi. Biraⱪ ɵyigǝ az ⱪalƣanda, yüzbexi Əysaning aldiƣa birnǝqqǝ dostini ǝwǝtip uningƣa mundaⱪ degüzdi: — «Tǝⱪsir, ɵzlirini awarǝ ⱪilmisila, ɵzlirining torusumning astiƣa kelixlirigǝ ǝrzimǝymǝn.
7 Зато и не држах себе достојног да Ти дођем, него само реци реч, и оздравиће слуга мој.
Xunga ɵzümnimu silining aldiliriƣa berixⱪa layiⱪ ⱨesablimidim. Sili pǝⱪǝt bir eƣiz sɵz ⱪilip ⱪoysila, ⱪulum saⱪiyip ketidu.
8 Јер и ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Дођи, и дође; и слузи свом: Учини то, и учини.
Qünki mǝnmu baxⱪa birsining ⱨoⱪuⱪi astidiki adǝmmǝn, ⱪol astimdimu lǝxkǝrlirim bar. Birigǝ bar desǝm baridu, birigǝ kǝl desǝm, kelidu; ⱪulumƣa bu ixni ⱪil desǝm, u xu ixni ⱪilidu».
9 А кад то чу Исус, зачуди му се, и окренувши се народу који иђаше за Њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толике вере не нађох.
Əysa bu gǝpni anglap [yüzbexiƣa] tǝǝjjüblǝndi. U burulup kǝynigǝ ǝgǝxkǝn halayiⱪⱪa: Dǝrwǝⱪǝ, ⱨǝtta Israildimu bundaⱪ zor ixǝnqni tapalmiƣanidim! — dedi.
10 И вративши се послани нађоше болесног слугу здравог.
Yüzbexi ǝwǝtkǝn kixilǝr ⱪaytip barƣanda, kesǝl bolƣan ⱪulning sǝllimaza saⱪayƣanliⱪini kɵrdi.
11 И потом иђаше у град који се зови Наин, и с Њим иђаху многи ученици Његови и мноштво народа.
Bu ixtin keyin u Nain degǝn bir xǝⱨǝrgǝ bardi. Uning muhlisliri wǝ yǝnǝ top-top kixilǝr uningƣa ǝgixip mangdi.
12 Кад се приближише к вратима градским, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она беше удовица и народа из града много иђаше с њом.
U xǝⱨǝr ⱪowuⱪiƣa yeⱪinlaxⱪanda, mana kixilǝr jinaza kɵtürüp qiⱪiwatⱪanidi. Ɵlgüqi anisining yǝkkǝ-yeganǝ oƣli idi, uning üstigǝ anisi tul ayal idi. Xǝⱨǝrdin qong bir top adǝm ayalƣa ⱨǝmraⱨ bolup qiⱪⱪanidi.
13 И видевши је Господ сажали Му се за њом, и рече јој: Не плачи.
Rǝb uni kɵrüp, uningƣa iqini aƣritip: — Yiƣlimiƣin, — dedi.
14 И приступивши прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: Момче! Теби говорим, устани.
Xuning bilǝn u ɵtüp, tawutⱪa ⱪolini tǝgküziwidi, tawut kɵtürgǝnlǝr tohtidi. U: — Yigit, sanga eytimǝn, oyƣan! — dedi.
15 И седе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.
Ɵlgüqi bolsa ruslinip tik olturdi wǝ gǝp ⱪilixⱪa baxlidi. [Əysa] uni anisiƣa tapxurup bǝrdi.
16 А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: Велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој.
Ⱨǝmmǝylǝnni ⱪorⱪunq besip, ular Hudani uluƣlap: — «Arimizda uluƣ bir pǝyƣǝmbǝr turƣuzuldi!» wǝ «Huda Ɵz hǝlⱪini yoⱪlap kǝldi!» — deyixti.
17 И отиде глас овај о Њему по свој Јудеји и по свој околини.
Uning toƣrisidiki bu hǝwǝr pütün Yǝⱨudiyǝ zemini wǝ ǝtraptiki rayonlarƣa tarⱪilip kǝtti.
18 И јавише Јовану ученици његови за све ово.
Yǝⱨyaning muhlisliri ǝmdi bu barliⱪ ixlarning hǝwirini uningƣa yǝtküzdi. Yǝⱨya muhlisliridin ikkiylǝnni ɵzigǝ qaⱪirip,
19 И дозвавши Јован два од ученика својих посла их к Исусу говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?
Ularni Əysaning aldiƣa ǝwǝtip: «Kelixi muⱪǝrrǝr zat ɵzüngmu, yaki baxⱪa birsini kütüximiz kerǝkmu?» dǝp sorap kelixkǝ ǝwǝtti.
20 Дошавши пак људи к Њему рекоше: Јован крститељ посла нас к теби говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?
Ular Əysaning aldiƣa berip: — Qɵmüldürgüqi Yǝⱨya bizni sǝndin: «Kelixi muⱪǝrrǝr zat ɵzüngmu, yaki baxⱪa birsini kütüximiz kerǝkmu?» dǝp sorap kelixkǝ yeningƣa ǝwǝtti — dedi.
21 А у тај час исцели многе од болести и од мука и од злих духова, и многима слепима дарова вид.
Dǝl xu waⱪitta [Əysa] aƣriⱪ-silaⱪ wǝ kesǝl-waba basⱪan wǝ yaman roⱨlar qaplaxⱪan nurƣun kixilǝrni saⱪaytti wǝ nurƣun ⱪariƣularni kɵridiƣan ⱪildi.
22 И одговарајући Исус рече им: Идите и кажите Јовану шта видесте и чусте: слепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глуви чују, мртви устају, сиромашнима проповеда се јеванђеље.
Xuning bilǝn u [Yǝⱨyaning muhlisliriƣa]: — Silǝr ⱪaytip berip, Yǝⱨyaƣa ɵz angliƣan wǝ kɵrgǝnliringlar toƣruluⱪ hǝwǝr yǝtküzüp — «Korlar kɵrǝlǝydiƣan wǝ tokurlar mangalaydiƣan boldi, mahaw kesili bolƣanlar saⱪaytildi, gaslar angliyalaydiƣan boldi, ɵlgǝnlǝrmu tirildürüldi wǝ kǝmbǝƣǝllǝrgǝ hux hǝwǝr jakarlandi» — dǝp eytinglar.
23 И благо ономе који се не саблазни о мене.
[Uningƣa yǝnǝ]: «Mǝndin gumanlanmay putlixip kǝtmigǝn kixi bolsa bǝhtliktur!» dǝp ⱪoyunglar, — dedi.
24 А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: Шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља ветар?
Yǝⱨyaning ǝlqiliri kǝtkǝndin keyin, u top-top adǝmlǝrgǝ Yǝⱨya toƣruluⱪ sɵz eqip: — «Silǝr [burun Yǝⱨyani izdǝp] qɵlgǝ barƣininglarda, zadi nemini kɵrgili bardinglar? Xamalda yǝlpünüp turƣan ⱪomuxnimu?
25 Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царским су дворовима.
Yaki esil kiyim kiygǝn bir ǝrbabnimu? Mana, esil kiyimlǝrni kiygǝn, ǝyx-ixrǝt iqidǝ yaxaydiƣanlar padixaⱨlarning ordiliridin tepiliduƣu!
26 Шта сте дакле изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка;
Əmdi silǝr nemǝ kɵrgili bardinglar? Bir pǝyƣǝmbǝrnimu? Durus, ǝmma mǝn xuni silǝrgǝ eytip ⱪoyayki, [bu bolsa] pǝyƣǝmbǝrdinmu üstün bir bolƣuqidur.
27 Јер је ово онај за кога је писано: Ето ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим који ће приправити пут Твој пред Тобом.
Qünki [muⱪǝddǝs yazmilardiki]: — «Mana, yüz aldingƣa ǝlqimni ǝwǝtimǝn; U sening aldingda yolungni tǝyyarlaydu» — dǝp yezilƣan sɵz mana dǝl uning toƣrisida yezilƣandur.
28 Јер вам кажем: Ниједан између рођених од жена није већи пророк од Јована крститеља; а најмањи у царству Божијем већи је од њега.
Qünki mǝn silǝrgǝ xuni eytip ⱪoyayki, ayallardin tuƣulƣanlar arisida Yǝⱨyadinmu uluƣi yoⱪ; ǝmma Hudaning padixaⱨliⱪidiki ǝng kiqik bolƣinimu uningdin uluƣ turidu
29 И сви људи који слушаху и цариници оправдаше Бога, и крстише се крштењем Јовановим;
(ǝmdi [Yǝⱨyani] angliƣan puⱪralar, ⱨǝtta bajgirlarmu Hudaning yolini toƣra dǝp Yǝⱨyaning qɵmüldürüxi bilǝn qɵmüldürülgǝnidi.
30 А фарисеји и књижевници одбацише савет Божји за њих, И не хтеше да их он крсти.
Lekin Pǝrisiylǝr wǝ Tǝwratxunaslar Yǝⱨyaning qɵmüldürüxini ⱪobul ⱪilmay, Hudaning ɵzlirigǝ bolƣan mǝⱪsǝt-iradisini qǝtkǝ ⱪaⱪⱪanidi).
31 А Господ рече: Какви ћу казати да су људи овог рода? И какви су?
Lekin bu zamanning kixilirini zadi kimlǝrgǝ ohxitay? Ular kimlǝrgǝ ohxaydu?
32 Они су као деца која седе по улицама и дозивају једно друго и говоре: Свирасмо вам, и не играсте, жалисмо вам се, и не плакасте.
Ular huddi rǝstǝ-bazarlarda olturuwelip, bir-birigǝ: «Biz silǝrgǝ sunay qelip bǝrsǝkmu, ussul oynimidinglar», «Matǝm pǝdisigǝ qelip bǝrsǝkmu, yiƣa-zar ⱪilmidinglar» dǝp [ⱪaⱪxaydiƣan tuturuⱪsiz] balilarƣa ohxaydu.
33 Јер дође Јован крститељ који ни једе хлеб ни пије вино, а ви кажете: Ђаво је у њему;
Qünki Qɵmüldürgüqi Yǝⱨya kelip ziyapǝttǝ olturmaytti, [xarab] iqmǝytti. Xuning bilǝn silǝr: «Uningƣa jin qaplixiptu» deyixisilǝr.
34 Дође Син човечији који и једе и пије, а ви кажете: Гле човека изелице и пијанице, друга цариницима и грешницима.
Insan’oƣli bolsa kelip ⱨǝm yǝydu ⱨǝm iqidu wǝ mana silǝr: «Taza bir toymas wǝ mǝyhor ikǝn. U bajgirlar wǝ gunaⱨkarlarning dostidur» deyixisilǝr.
35 И оправдаше премудрост сва деца њена.
Lekin danaliⱪ bolsa ɵzining barliⱪ pǝrzǝntliri arⱪiliⱪ durus dǝp tonulidu».
36 Мољаше Га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву седе за трпезу:
Pǝrisiylǝrdin biri uningdin ɵyümdǝ meⱨman bolsingiz dǝp ɵtündi. Əmdi u Pǝrisiyning ɵyigǝ kirip dastihanda olturdi.
37 И гле, жена у граду која беше грешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира;
Wǝ mana, u xǝⱨǝrdǝ buzuⱪ dǝp tonulƣan bir ayal Əysaning bu Pǝrisiyning ɵyidǝ dastihanda olturƣanliⱪini anglap, aⱪ ⱪaxtexidin yasalƣan bir ⱪutida murmǝkki elip kǝldi.
38 И ставши састраг код ногу Његових плакаше, и стаде прати ноге Његове сузама, и косом од своје главе отираше, и целиваше ноге Његове, и мазаше миром.
U yiƣliƣan peti uning kǝynidǝ, putiƣa yeⱪin turup, kɵz yaxliri ⱪilip, putlirini ⱨɵl ⱪiliwǝtti; andin qaqliri bilǝn uning putlirini ertip ⱪurutti ⱨǝm putlirini tohtimay sɵyüp, üstigǝ ǝtir sürdi.
39 А кад виде фарисеј који Га је дозвао, рече у себи говорећи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грешница.
Əmdi uni qaⱪirƣan Pǝrisiy bu ixni kɵrüp, iqidǝ: «Bu adǝm rast pǝyƣǝmbǝr bolƣan bolsa, ɵzigǝ tegiwatⱪan bu ayalning kim wǝ ⱪandaⱪ ikǝnlikini bilǝtti. Qünki u bir buzuⱪ!» dǝp oylidi.
40 И одговарајући Исус рече му: Симоне! Имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу! Кажи.
Xuning bilǝn Əysa uningƣa jawabǝn: — Simon, sanga dǝydiƣan bir gepim bar, — dedi. — Eyting, ustaz, — dedi Simon.
41 А Исус рече: Двојица беху дужни једном дужнику, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет.
— Ikki adǝm mǝlum bir ⱪǝrz igisigǝ ⱪǝrzdar ikǝn. Biri bǝx yüz kümüx dinarƣa, yǝnǝ biri bolsa ǝllik kümüx dinarƣa ⱪǝrzdar ikǝn.
42 А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити.
Lekin ⱨǝr ikkisining ⱪǝrzni ⱪayturƣili ⱨeqnǝrsisi bolmiƣaqⱪa, ⱪǝrz igisi meⱨribanliⱪ ⱪilip ⱨǝr ikkisining ⱪǝrzini kǝqürüm ⱪiptu. Seningqǝ, ularning ⱪaysisi uni bǝkrǝk sɵyidu? — dǝp soridi Əysa.
43 А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме највише поклони. А Он му рече: Право си судио.
Simon jawabǝn: — Meningqǝ, [ⱪǝrzi] kɵprǝk kǝqürüm ⱪilinƣan kixi, — dedi. — Toƣra ⱨɵküm ⱪilding, — dedi Əysa.
44 И окренувши се к жени рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге ниси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отре.
Andin ⱨeliⱪi ayalƣa burulup, Simonƣa: — Bu ayalni kɵrdüngmu? Mǝn ɵyünggǝ kirginim bilǝn, sǝn putlirimni yuyuxⱪa su bǝrmigǝniding; lekin u kɵz yexi bilǝn putlirimni yudi wǝ qeqi bilǝn ertip ⱪurutti.
45 Целива ми ниси дао; а она откако уђох не преста целивати ми ногу.
Sǝn meni salam berip sɵymiding; lekin u mǝn kirgǝndin tartip putlirimni sɵyüxtin tohtimidi.
46 Уљем ниси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге.
Sǝn beximƣimu may sürkimigǝniding; biraⱪ u mening putlirimƣa murmǝkkini sürkǝp ⱪoydi.
47 Зато кажем ти: опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав.
Xunga xuni sanga eytip ⱪoyayki, uning nurƣun gunaⱨliri kǝqürüm ⱪilindi. Qünki mana, uning kɵrsǝtkǝn meⱨir-muⱨǝbbiti qongⱪur ǝmǝsmu? Əmma kǝqürümi az bolƣanlarning meⱨir-muⱨǝbbǝtni kɵrsitiximu az bolidu, — dedi.
48 А њој рече: Опраштају ти се греси.
Andin u ayalƣa: — Gunaⱨliring kǝqürüm ⱪilindi, — dedi.
49 И стадоше у себи говорити они што сеђаху с Њим за трпезом: Ко је Овај што и грехе опрашта?
Ular bilǝn ⱨǝmdastihan olturƣanlar kɵnglidǝ: «Kixilǝrning gunaⱨlirinimu kǝqürüm ⱪilƣuqi bu adǝm zadi kimdu?» deyixti.
50 А жени рече: Вера твоја поможе ти; иди с миром.
Əysa ⱨeliⱪi ayalƣa: — Etiⱪading seni ⱪutⱪuzdi; aman-hatirjǝmlik bilǝn ⱪaytⱪin! — dedi.
