Лука 7
1 А кад сврши све речи своје пред народом, дође у Капернаум.
Сар пэрэашыля тэ дэл дума кай мануша, Исусо жыля андо Капернаумо.
2 У капетана пак једног беше слуга болестан на умору који му беше мио.
Котэ, кав екх халавдо, пхурэдэр англай шэл халавдэ, сас бутярно, вов лэс фартэ танголас. Вов сас фартэ насвало и мэрэлас.
3 А кад чу за Исуса, посла к Њему старешине јудејске молећи Га да би дошао да му исцели слугу.
Кала халавдо ашундя палав Исусо, бишалдя Лэстэ иудеёндирэн пхурэдэрэн тэ мангэн Лэс, кай тэ авэл и тэ састярэл лэстирэ бутярнэс.
4 А они дошавши к Исусу мољаху Га лепо говорећи: Достојан је да му то учиниш;
Пхурэдэра авиле кав Исусо и линэ тэ мангэн Лэс: — Кадва мануш ашэл, кай Ту тэ терэс када важ лэсти.
5 Јер љуби народ наш, и начини нам зборницу.
Вов камэл амарэн манушэн и тердя амэнди синагога.
6 А Исус иђаше с њима. И кад већ беху близу куће, посла капетан к Њему пријатеље говорећи Му: Господе! Не труди се, јер нисам достојан да уђеш под моју стреху;
Исусо жыля лэнца. Кала Вов поджалас кав чер, пхурэдэр шэлэнго бишалдя Лэстэ пэстирэ амалэн тэ пхэнэн: — Рай, на лэ пэр пэстэ пхаримос. Мэ на ашав, кай ту тэ зажас талай ушарди мэрнэ черэстирэ.
7 Зато и не држах себе достојног да Ти дођем, него само реци реч, и оздравиће слуга мој.
Мэ ежэно на ашав тэ авав Тутэ. Нэ пхэн качи лав, и мэрно бутярно састёла.
8 Јер и ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Дођи, и дође; и слузи свом: Учини то, и учини.
Мэ ежэно кандав, со припхэнэн манди мэрнэ пхурэдэра. И мандэ исин майцэкнэ мандар халавдэ, савэ кандэн ман. Мэ пхэнав екхэсти: «Жа!» — и жал, аврэсти: «Ав кардэ!» — и кодва авэл. Бутярнэсти пэстирэсти пхэнав: «Стер када!» — и вов терэл.
9 А кад то чу Исус, зачуди му се, и окренувши се народу који иђаше за Њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толике вере не нађох.
Исусо шундя када, дивосайля, обрисайля кай мануша, савэ жанас пала Лэстэ, пхэндя: — Пхэнав тумэнди, со и андэ Израилё Мэ на аракхлем кацаво патимос.
10 И вративши се послани нађоше болесног слугу здравог.
Кола, савэн бишалдэ, рисайле андо чер, аракхле бутярнэс састярдэса.
11 И потом иђаше у град који се зови Наин, и с Њим иђаху многи ученици Његови и мноштво народа.
На прожыля бут вряма, тунчи Исусо жыля андо форо, саво акхарэлпэ Наино. Лэса жанас Лэстирэ сытярнэ и бут авэр мануша.
12 Кад се приближише к вратима градским, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она беше удовица и народа из града много иђаше с њом.
Кала Вов поджыля кай форости удар, котар выандярэнас мулэс. Вов сас екх шаво кай дэй, ай вой сас пхивли. Екхэтанэ ласа андав форо выжанас бут мануша.
13 И видевши је Господ сажали Му се за њом, и рече јој: Не плачи.
Кала Рай удикхля кала жувля, Вов тангосардя ла. — На ров, — пхэндя Вов лати.
14 И приступивши прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: Момче! Теби говорим, устани.
Тунчи Вов поджыля, ляпэ кав сикрио. Кола, ко андярэлас лэс, ашыле. Исусо пхэндя: — Шаворо, пхэнав тути: вщи!
15 И седе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.
Муло бэшля и ля тэ дэл дума. Исусо отдя лэс лэстиря дати.
16 А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: Велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој.
Пэ всаворэ, ко сас котэ, авиля бари дар, и мануша линэ тэ лашарэн Дэвлэс и тэ пхэнэн: — Баро пророко авиля амэндэ! Дэл авиля кай Пэстирэ мануш!
17 И отиде глас овај о Њему по свој Јудеји и по свој околини.
Кацави дума розжыляпэ пала Лэстэ пай всавори Иудея и всавори пхув.
18 И јавише Јовану ученици његови за све ово.
Сытярнэ Иоаностирэ роспхэндэ лэсти пала вся кода. Тунчи Иоано акхардя пэстэ дуен андар лэндэ.
19 И дозвавши Јован два од ученика својих посла их к Исусу говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?
И бишалдя лэн кав Рай тэ пушэн: — Ту кодва, Ко трэбуй тэ авэл, или амэнди тэ ажутярас аврэс?
20 Дошавши пак људи к Њему рекоше: Јован крститељ посла нас к теби говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?
Кала мурша авиле кав Исусо и пхэндэ: — Иоано Болдэмарё бишалдя амэн Тутэ тэ пушас: «Ту Кодва, Ко трэбуй тэ авэл, или амэнди тэ ажутярас аврэс?»
21 А у тај час исцели многе од болести и од мука и од злих духова, и многима слепима дарова вид.
Андэ кодья вряма Исусо састярдя бутэн манушэн насвалимастар, дукхатар и холятирэ духондар, и бутэнди корэнди отпхэрнадя якха.
22 И одговарајући Исус рече им: Идите и кажите Јовану шта видесте и чусте: слепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глуви чују, мртви устају, сиромашнима проповеда се јеванђеље.
Исусо пхэндя бишалдэнди: — Жантэ, роспхэнэнтэ Иоаности, со тумэ дикхле и шундэ: корэ дикхэн, бангэ пхирэн, насвалэ проказаса жужарэнпэ латар, кашукэ ашунэн, мулэ жундён, и чёрэнди роспхэнэлпэ Радосаво Лав.
23 И благо ономе који се не саблазни о мене.
Бахтало кодва, ко на хасарэла патимо андэ Мандэ!
24 А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: Шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља ветар?
Кала бишалдэ сытярнэ Иоаностирэ ужыле, Исусо ля тэ дэл дума манушэнди палав Иоано: — Со тумэ пхирдэ тэ дикхэн андэ мал? Чяр, сави тинолпэ балвалятар?
25 Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царским су дворовима.
Тунчи, со тумэ пхирдэ тэ дикхэн? Манушэс, урявдэс андэ барвали йида? Най! Кола, савэ урявдэ андэ ковли йида, жувэн барвалэс андэ тхагарэндирэ чера.
26 Шта сте дакле изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка;
Тунчи, со тумэ пхирдэ тэ дикхэн? Пророкос? Кадя, пхэнав тумэнди, со майбарэс, сар пророко.
27 Јер је ово онај за кога је писано: Ето ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим који ће приправити пут Твој пред Тобом.
Вов кодва, пала кастэ пистросардо: «Акэ, Мэ бишалав англав Тутэ Мэрнэс ангелос, саво гытола англав Тутэ Тиро дром».
28 Јер вам кажем: Ниједан између рођених од жена није већи пророк од Јована крститеља; а најмањи у царству Божијем већи је од њега.
Пхэнав тумэнди: колэндар, савэн бэяндэ жувля, нинай майбарэс пророкос, сар Иоано. Но майцэкно андэ Тхагаримос Дэвлэско — майбаро лэстар.
29 И сви људи који слушаху и цариници оправдаше Бога, и крстише се крштењем Јовановим;
Всаворэ мануша тай стидэмаря налогонэндирэ, ашундэ и прижангле Дэвлэско дром чячюно и прилинэ болдимос Иоаноско.
30 А фарисеји и књижевници одбацише савет Божји за њих, И не хтеше да их он крсти.
А фарисеёря и сытяримаря Законостирэ отпхэндэпэ тэ терэ, со пхэндя о Дэл, и на болдэпэ Иоаностар.
31 А Господ рече: Какви ћу казати да су људи овог рода? И какви су?
Исусо пхэндя: — Пэр кастэ тунчи шонпэ мануша кала родостар? Пэр кастэ онэ мэзимэ?
32 Они су као деца која седе по улицама и дозивају једно друго и говоре: Свирасмо вам, и не играсте, жалисмо вам се, и не плакасте.
Онэ — сар бэяцэ, савэ бэшэн пэ тарго и цыписавэн ек екхэсти: «Амэ дилабасас тумэнди пэ дудка, и тумэ на цэлэнас. Амэ дилабасас тумэнди ровиканэ диля, и тумэ на ровэнас».
33 Јер дође Јован крститељ који ни једе хлеб ни пије вино, а ви кажете: Ђаво је у њему;
Акэ, авиля Иоано Болдэмарё, на хал марно и на пэл мол, и тумэ пхэнэн: «Андэр лэстэ бэнг».
34 Дође Син човечији који и једе и пије, а ви кажете: Гле човека изелице и пијанице, друга цариницима и грешницима.
Авиля Шаво Манушыкано, хал и пэл, и тумэ пхэнэн: «Акэ мануш, саво обхалпэ, и матимари, амал стидэмаренго налогонэндиро и бэзэхалэ манушэнго».
35 И оправдаше премудрост сва деца њена.
Нэ допхэнэлпэ годи рындонца всаворэ бэяцэнца.
36 Мољаше Га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву седе за трпезу:
Екх андай фарисеёря акхардя Исусос пэстэ черэ тэ хал. Исусо авиля лэстэ черэ и бэшля палай мэсаля.
37 И гле, жена у граду која беше грешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира;
Андэ кадья вряма екх жувли колэ форостар, савя жанэнас сар бэзэхаля, ужангля, кай Исусо хал андо чер фарисеёско, андя кордэ кхоро андай алебастро лэ духонэнца.
38 И ставши састраг код ногу Његових плакаше, и стаде прати ноге Његове сузама, и косом од своје главе отираше, и целиваше ноге Његове, и мазаше миром.
Жувли тэрдиля палал паша пэрнэ кав Исусо, фартэ ровэлас, и ясва прастэнас Лэсти пэ пэрнэ. Вой ля тэ выкхосэл Лэсти пэрнэ пэсти балэнца, чюминдэлас лэн и макхэлас духонэнца.
39 А кад виде фарисеј који Га је дозвао, рече у себи говорећи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грешница.
Кала фарисеё, саво акхардя Исусос, дикхля када, вов гындосардя: «Сар Кадва Мануш чячес тэ авэл пророкоса, то Вов жанэлас бы, со манушни, сави Лэстэ лэлпэ, — бэзэхали».
40 И одговарајући Исус рече му: Симоне! Имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу! Кажи.
Тунчи Исусо пхэндя лэсти: — Симоно, Мэ камав тути варисо тэ пхэнав. Кодва пхэндя: — Пхэн, Сытяримари.
41 А Исус рече: Двојица беху дужни једном дужнику, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет.
— Дуй мануша сас ужылэ екхэ и колэсти манушэсти. Екх ужыло сас панч шэл динария, а авэр — пандэша.
42 А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити.
И екхэсти, и аврэсти на сас, соса тэ рисарэн ужылимос. Колэстар вов эртисардя дуенди. Ко лэндар авэла майфартэ тэ камэл лэс?
43 А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме највише поклони. А Он му рече: Право си судио.
Симоно пхэндя: — Гындосарав, кодва, касти сас будэр ужылимос эртисардо. — Ту чячес полэс, — пхэндя Исусо.
44 И окренувши се к жени рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге ниси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отре.
Обрисайля кай жувли, пхэндя Симоности: — Ту дикхэс акала жувля? Мэ авилем адо чер тиро. Ту паи манди на дян, кай тэ выхалавав пэрнэ, а вой выхаладя Мэрнэ пэрнэ ясвэнца и выкхосля пэстирэ балэнца!
45 Целива ми ниси дао; а она откако уђох не преста целивати ми ногу.
Ту на чюминдян Ман, сар авилем тутэ, а кадья жувли кола вряматар, сар Мэ зажылем тутэ, на пэрэашэл тэ чюминдэл Манди пэрнэ.
46 Уљем ниси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге.
Ту на дян Манди оливково дзэто тэ макхав шэро, а вой кучютнэ духонэнца помакхля Манди пэрнэ.
47 Зато кажем ти: опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав.
Важ кода Мэ пхэнав тути: лати эртисардэпэ бут бэзэха, пала кода вой покамля кадя бут. А кодва, касти цыра эртисардо, и камэл майцыра.
48 А њој рече: Опраштају ти се греси.
Тунчи Иисусо пхэндя жувляти: — Тирэ бэзэха эртисардэ.
49 И стадоше у себи говорити они што сеђаху с Њим за трпезом: Ко је Овај што и грехе опрашта?
Нэ авэр мануша, савэ сас паша мэсали, гындонас: «Ко Вов кацаво, со и бэзэха эртисарэл?»
50 А жени рече: Вера твоја поможе ти; иди с миром.
Исусо пхэндя жувляти: — Тиро патимос фэрисардя тут. Жа лэ мироса.
