Лука 7
1 А кад сврши све речи своје пред народом, дође у Капернаум.
After he had ended all his sayings in the ears of the people, he entered into Capernaum.
2 У капетана пак једног беше слуга болестан на умору који му беше мио.
And a certain centurion’s servant, who was dear unto him, was sick and at the point of death.
3 А кад чу за Исуса, посла к Њему старешине јудејске молећи Га да би дошао да му исцели слугу.
And when he heard concerning Jesus, he sent unto him elders of the Jews, asking him that he would come and save his servant.
4 А они дошавши к Исусу мољаху Га лепо говорећи: Достојан је да му то учиниш;
And they, when they came to Jesus, besought him earnestly, saying, He is worthy that thou shouldest do this for him;
5 Јер љуби народ наш, и начини нам зборницу.
for he loveth our nation, and himself built us our synagogue.
6 А Исус иђаше с њима. И кад већ беху близу куће, посла капетан к Њему пријатеље говорећи Му: Господе! Не труди се, јер нисам достојан да уђеш под моју стреху;
And Jesus went with them. And when he was now not far from the house, the centurion sent friends to him, saying unto him, Lord, trouble not thyself; for I am not worthy that thou shouldest come under my roof:
7 Зато и не држах себе достојног да Ти дођем, него само реци реч, и оздравиће слуга мој.
wherefore neither thought I myself worthy to come unto thee: but say the word, and my servant shall be healed.
8 Јер и ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Дођи, и дође; и слузи свом: Учини то, и учини.
For I also am a man set under authority, having under myself soldiers: and I say to this one, Go, and he goeth; and to another, Come, and he cometh; and to my servant, Do this, and he doeth it.
9 А кад то чу Исус, зачуди му се, и окренувши се народу који иђаше за Њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толике вере не нађох.
And when Jesus heard these things, he marvelled at him, and turned and said unto the multitude that followed him, I say unto you, I have not found so great faith, no, not in Israel.
10 И вративши се послани нађоше болесног слугу здравог.
And they that were sent, returning to the house, found the servant whole.
11 И потом иђаше у град који се зови Наин, и с Њим иђаху многи ученици Његови и мноштво народа.
And it came to pass soon afterwards, that he went to a city called Nain; and his disciples went with him, and a great multitude.
12 Кад се приближише к вратима градским, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она беше удовица и народа из града много иђаше с њом.
Now when he drew near to the gate of the city, behold, there was carried out one that was dead, the only son of his mother, and she was a widow: and much people of the city was with her.
13 И видевши је Господ сажали Му се за њом, и рече јој: Не плачи.
And when the Lord saw her, he had compassion on her, and said unto her, Weep not.
14 И приступивши прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: Момче! Теби говорим, устани.
And he came nigh and touched the bier: and the bearers stood still. And he said, Young man, I say unto thee, Arise.
15 И седе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.
And he that was dead sat up, and began to speak. And he gave him to his mother.
16 А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: Велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој.
And fear took hold on all: and they glorified God, saying, A great prophet is arisen among us: and, God hath visited his people.
17 И отиде глас овај о Њему по свој Јудеји и по свој околини.
And this report went forth concerning him in the whole of Judæa, and all the region round about.
18 И јавише Јовану ученици његови за све ово.
And the disciples of John told him of all these things.
19 И дозвавши Јован два од ученика својих посла их к Исусу говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?
And John calling unto him two of his disciples sent them to the Lord, saying, Art thou he that cometh, or look we for another?
20 Дошавши пак људи к Њему рекоше: Јован крститељ посла нас к теби говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?
And when the men were come unto him, they said, John the Baptist hath sent us unto thee, saying, Art thou he that cometh, or look we for another?
21 А у тај час исцели многе од болести и од мука и од злих духова, и многима слепима дарова вид.
In that hour he cured many of diseases and plagues and evil spirits; and on many that were blind he bestowed sight.
22 И одговарајући Исус рече им: Идите и кажите Јовану шта видесте и чусте: слепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глуви чују, мртви устају, сиромашнима проповеда се јеванђеље.
And he answered and said unto them, Go and tell John the things which ye have seen and heard; the blind receive their sight, the lame walk, the lepers are cleansed, and the deaf hear, the dead are raised up, the poor have good tidings preached to them.
23 И благо ономе који се не саблазни о мене.
And blessed is he, whosoever shall find no occasion of stumbling in me.
24 А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: Шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља ветар?
And when the messengers of John were departed, he began to say unto the multitudes concerning John, What went ye out into the wilderness to behold? a reed shaken with the wind?
25 Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царским су дворовима.
But what went ye out to see? a man clothed in soft raiment? Behold, they that are gorgeously apparelled, and live delicately, are in kings’ courts.
26 Шта сте дакле изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка;
But what went ye out to see? a prophet? Yea, I say unto you, and much more than a prophet.
27 Јер је ово онај за кога је писано: Ето ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим који ће приправити пут Твој пред Тобом.
This is he of whom it is written, Behold, I send my messenger before thy face, Who shall prepare thy way before thee.
28 Јер вам кажем: Ниједан између рођених од жена није већи пророк од Јована крститеља; а најмањи у царству Божијем већи је од њега.
I say unto you, Among them that are born of women there is none greater than John: yet he that is but little in the kingdom of God is greater than he.
29 И сви људи који слушаху и цариници оправдаше Бога, и крстише се крштењем Јовановим;
And all the people when they heard, and the publicans, justified God, being baptized with the baptism of John.
30 А фарисеји и књижевници одбацише савет Божји за њих, И не хтеше да их он крсти.
But the Pharisees and the lawyers rejected for themselves the counsel of God, being not baptized of him.
31 А Господ рече: Какви ћу казати да су људи овог рода? И какви су?
Whereunto then shall I liken the men of this generation, and to what are they like?
32 Они су као деца која седе по улицама и дозивају једно друго и говоре: Свирасмо вам, и не играсте, жалисмо вам се, и не плакасте.
They are like unto children that sit in the marketplace, and call one to another; who say, We piped unto you, and ye did not dance; we wailed, and ye did not weep.
33 Јер дође Јован крститељ који ни једе хлеб ни пије вино, а ви кажете: Ђаво је у њему;
For John the Baptist is come eating no bread nor drinking wine; and ye say, He hath a demon.
34 Дође Син човечији који и једе и пије, а ви кажете: Гле човека изелице и пијанице, друга цариницима и грешницима.
The Son of man is come eating and drinking; and ye say, Behold, a gluttonous man, and a winebibber, a friend of publicans and sinners!
35 И оправдаше премудрост сва деца њена.
And wisdom is justified of all her children.
36 Мољаше Га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву седе за трпезу:
And one of the Pharisees desired him that he would eat with him. And he entered into the Pharisee’s house, and sat down to meat.
37 И гле, жена у граду која беше грешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира;
And behold, a woman who was in the city, a sinner; and when she knew that he was sitting at meat in the Pharisee’s house, she brought an alabaster cruse of ointment,
38 И ставши састраг код ногу Његових плакаше, и стаде прати ноге Његове сузама, и косом од своје главе отираше, и целиваше ноге Његове, и мазаше миром.
and standing behind at his feet, weeping, she began to wet his feet with her tears, and wiped them with the hair of her head, and kissed his feet, and anointed them with the ointment.
39 А кад виде фарисеј који Га је дозвао, рече у себи говорећи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грешница.
Now when the Pharisee that had bidden him saw it, he spake within himself, saying, This man, if he were a prophet, would have perceived who and what manner of woman this is that toucheth him, that she is a sinner.
40 И одговарајући Исус рече му: Симоне! Имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу! Кажи.
And Jesus answering said unto him, Simon, I have somewhat to say unto thee. And he saith, Teacher, say on.
41 А Исус рече: Двојица беху дужни једном дужнику, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет.
A certain lender had two debtors: the one owed five hundred shillings, and the other fifty.
42 А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити.
When they had not [wherewith] to pay, he forgave them both. Which of them therefore will love him most?
43 А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме највише поклони. А Он му рече: Право си судио.
Simon answered and said, He, I suppose, to whom he forgave the most. And he said unto him, Thou hast rightly judged.
44 И окренувши се к жени рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге ниси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отре.
And turning to the woman, he said unto Simon, Seest thou this woman? I entered into thy house, thou gavest me no water for my feet: but she hath wetted my feet with her tears, and wiped them with her hair.
45 Целива ми ниси дао; а она откако уђох не преста целивати ми ногу.
Thou gavest me no kiss: but she, since the time I came in, hath not ceased to kiss my feet.
46 Уљем ниси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге.
My head with oil thou didst not anoint: but she hath anointed my feet with ointment.
47 Зато кажем ти: опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав.
Wherefore I say unto thee, Her sins, which are many, are forgiven; for she loved much: but to whom little is forgiven, [the same] loveth little.
48 А њој рече: Опраштају ти се греси.
And he said unto her, Thy sins are forgiven.
49 И стадоше у себи говорити они што сеђаху с Њим за трпезом: Ко је Овај што и грехе опрашта?
And they that sat at meat with him began to say within themselves, Who is this that even forgiveth sins?
50 А жени рече: Вера твоја поможе ти; иди с миром.
And he said unto the woman, Thy faith hath saved thee; go in peace.
