Лука 6
1 Догоди Му се пак у прву суботу по другом дану пасхе да иђаше кроз усеве, и ученици Његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.
Now it came to pass for him to be going through the grain fields on a particular sabbath, and his disciples were plucking the ears and were eating, rubbing them in their hands.
2 А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините шта не ваља чинити у суботу?
But some of the Pharisees said to them, Why do ye what is not permitted to do on the sabbath day?
3 И одговарајући Исус рече им: Зар нисте читали оно што учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?
And having answered them, Jesus said, Have ye not read even this, what David did when he was hungry, and those who were with him,
4 Како уђе у кућу Божију, и узе хлебове постављене и изједе, и даде их онима што беху с њим, којих никоме не ваљаше јести осим јединих свештеника.
how he entered into the house of God, and took and ate the loaves of the presentation, and also gave to those who were with him, which is not permitted to eat, except the priests alone?
5 И рече им: Син је човечији Господар и од суботе.
And he said to them, The Son of man is lord also of the sabbath.
6 А догоди се у другу суботу да Он уђе у зборницу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше сува.
And it also came to pass on another sabbath for him to enter into the synagogue and teach. And a man was there, and his right hand was withered.
7 Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве.
And the scholars and the Pharisees watched if he would heal on the sabbath, so that they might find an accusation against him.
8 А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде.
But he knew their thoughts, and he said to the man who had the withered hand, Rise up, and stand forth in the midst. And having risen, he stood up.
9 А Исус рече им: Да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло? Одржати душу или погубити? А они ћутаху.
Then Jesus said to them, I will question you. What? Is it permitted on the sabbath to do good, or to do harm, to save life, or to kill?
10 И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.
And having looked around on them all, he said to him, Stretch forth thy hand. And he did, and his hand was restored whole as the other.
11 А они се сви напунише безумља, и говораху један другом шта би учинили Исусу.
But they were filled with fury, and deliberated with each other what they might do to Jesus.
12 Тих, пак, дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој.
And he happened in these days to go out onto the mountain to pray, and he was continuing all night in prayer to God.
13 И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва:
And when it became day, he called his disciples, and chose twelve from them, whom he also named apostles:
14 Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његовог, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,
Simon, whom he also named Peter, and Andrew his brother, James and John, Philip and Bartholomew,
15 Матеја и Тому, Јакова Алфејевог и Симона прозваног Зилота,
Matthew and Thomas, James the son of Alphaeus, and Simon who was called the Zealot,
16 Јуду Јаковљевог, и Јуду Искариотског, који Га и издаде.
Judas the son of James, and Judas Iscariot who also became a traitor.
17 И изишавши с њима стаде на месту равном, и гомила ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског,
And having come down with them, he stood on a level place. And a company of his disciples, and a large number of the people from all Judea and Jerusalem, and the maritime Tyre and Sidon, were those who came to hear him, and to be healed from their diseases,
18 Који дођоше да Га слушају и да се исцељују од својих болести, и које мучаху духови нечисти; и исцељиваху се.
also those who were afflicted with unclean spirits. And they were healed.
19 И сав народ тражаше да Га се дотакну; јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све.
And all the multitude sought to touch him, because power came forth from him, and healed them all.
20 И Он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.
And having lifted up his eyes on his disciples, he said, Blessed are the poor, because the kingdom of God is what belongs to you.
21 Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати.
Blessed are those who hunger now, because ye will be filled. Blessed are those who weep now, because ye will laugh.
22 Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег.
Blessed are ye, when men will hate you, and when they will exclude you, and revile you, and cast out your name as evil, because of the Son of man.
23 Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови.
Rejoice ye in that day, and leap, for behold, your reward is great in heaven, for their fathers did in the same way to the prophets.
24 Али тешко вама богати; јер сте већ примили утеху своју.
However, woe to you the rich, because ye have received your consolation.
25 Тешко вама сити сад; јер ћете огладнети. Тешко вама који се смејете сад; јер ћете заплакати и заридати.
Woe to you who are filled now, because ye will hunger. Woe to you who laugh now, because ye will mourn and weep.
26 Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажним пророцима очеви њихови.
Woe when men will speak well of you, for their fathers did in the same way to the false prophets.
27 Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;
But I say to you, to those who hear, love your enemies. Do good to those who hate you.
28 Благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вређају.
Bless those who curse you. Pray for those who mistreat you.
29 Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.
To him who strikes thee on the cheek offer the other also, and from him who takes away thy cloak, also do not withhold thy coat.
30 А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.
Give to every man who asks thee, and from him who takes away thy personal things do not demand them back.
31 И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.
And as ye desire that men would do to you, do ye also to them likewise.
32 И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе.
And if ye love those who love you, what credit is for you? For even sinners love those who love them.
33 И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако.
And if ye do good to those who do good to you, what credit is for you? For even sinners do the same.
34 И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико.
And if ye lend to whom ye hope to receive, what credit is for you? For even sinners lend to sinners, to receive as much again.
35 Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима.
But love your enemies, and do good, and lend, despairing nothing, and your reward will be great. And ye will be sons of the Most High, because he is good toward the ungrateful and bad.
36 Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив.
Become ye therefore merciful, even as your Father is merciful.
37 И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.
And do not criticize, and ye will, no, not be criticized. And do not condemn, and ye will, no, not be condemned. Forgive, and ye will be forgiven.
38 Дајте, и даће вам се: меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете онаквом ће вам се вратити.
Give, and it will be given to you, good measure, pressed down, shaken together, and running over, they will give into your bosom. For with the same measure with which ye measure, it will be measured again to you.
39 И каза им причу: Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба пасти у јаму?
And he spoke a parable to them. Can a blind man lead a blind man? Will they not both fall into a ditch?
40 Нема ученика над учитељем својим, него и сасвим кад се изучи, биће као и учитељ његов.
A disciple is not above his teacher, but every disciple who is fully developed will be as his teacher.
41 А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у свом оку не осећаш?
And why do thou see the speck in thy brother's eye, but do not perceive the beam in thine own eye?
42 Или како можеш рећи брату свом: Брате! Стани да извадим трун који је у оку твом, кад сам не видиш брвна у свом оку? Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.
Or how can thou say to thy brother, Brother, allow me to take out the speck that is in thine eye, when thou thyself do not see the beam in thine own eye? Thou hypocrite, first take out the beam from thine own eye, and then thou will see clearly to take out the speck in thy brother's eye.
43 Јер нема дрвета доброг да рађа зао род; нити дрвета злог да рађа добар род.
For a good tree is not producing corrupt fruit, nor a corrupt tree producing good fruit.
44 Јер се свако дрво по роду свом познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине,
For each tree is known from its own fruit. For they do not gather figs from thorns, nor do they harvest grapes from a bramble bush.
45 Добар човек из добре клети срца свог износи добро, а зао човек из зле клети срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.
The good man out of the good treasure of his heart brings forth the good, and the bad man out of the bad treasure of his heart brings forth the bad, for out of the abundance of the heart his mouth speaks.
46 А што ме зовете: Господе! Господе! А не извршујете шта вам говорим?
And why do ye call me, Lord, Lord, and not do the things that I say?
47 Сваки који иде за мном и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је:
Every man who comes to me, and hears my sayings, and does them, I will show you to whom he is like.
48 Он је као човек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали река на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.
He is like a man who builds a house, who dug and excavated, and laid a foundation upon the rock. And when a flood developed, the stream beat upon that house, and could not shake it, for it had been founded upon the rock.
49 А који слуша и не извршује он је као човек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.
But he who heard, and not having done, is like a man who built a house upon the soil without a foundation, on which the stream beat, and straightaway it fell. And the ruin of that house became great.
