Лука 22
1 Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.
Now the feast of unleavened bread, which is called the Passover, was approaching.
2 И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.
The chief priests and the scribes sought how they might put him to death, for they feared the people.
3 А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
Satan entered into Judah, who was also called Iscariot, who was counted with the twelve.
4 И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.
He went away and talked with the chief priests and captains about how he might deliver him to them.
5 И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
They were glad, and agreed to give him money.
6 И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.
He consented and sought an opportunity to deliver him to them in the absence of the multitude.
7 А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
The day of unleavened bread came, on which the Passover must be sacrificed.
8 И посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
Yeshua sent Peter and Yochanan, saying, “Go and prepare the Passover for us, that we may eat.”
9 А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
They said to him, “Where do you want us to prepare?”
10 А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
He said to them, “Behold, when you have entered into the city, a man carrying a pitcher of water will meet you. Follow him into the house which he enters.
11 И кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
Tell the master of the house, ‘The Rabbi says to you, “Where is the guest room, where I may eat the Passover with my disciples?”’
12 И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
He will show you a large, furnished upper room. Make preparations there.”
13 А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
They went, found things as Yeshua had told them, and they prepared the Passover.
14 И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
When the hour had come, he sat down with the twelve emissaries.
15 И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
He said to them, “I have earnestly desired to eat this Passover with you before I suffer,
16 Јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
for I tell you, I will no longer by any means eat of it until it is fulfilled in God’s Kingdom.”
17 И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
He received a cup, and when he had given thanks, he said, “Take this and share it amongst yourselves,
18 Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
for I tell you, I will not drink at all again from the fruit of the vine, until God’s Kingdom comes.”
19 И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
He took bread, and when he had given thanks, he broke and gave it to them, saying, “This is my body which is given for you. Do this in memory of me.”
20 А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
Likewise, he took the cup after supper, saying, “This cup is the new covenant in my blood, which is poured out for you.
21 Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
But behold, the hand of him who betrays me is with me on the table.
22 И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
The Son of Man indeed goes as it has been determined, but woe to that man through whom he is betrayed!”
23 И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
They began to question amongst themselves which of them it was who would do this thing.
24 А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
A dispute also arose amongst them, which of them was considered to be greatest.
25 А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
He said to them, “The kings of the nations lord it over them, and those who have authority over them are called ‘benefactors.’
26 Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
But not so with you. Rather, the one who is greater amongst you, let him become as the younger, and one who is governing, as one who serves.
27 Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
For who is greater, one who sits at the table, or one who serves? Isn’t it he who sits at the table? But I am amongst you as one who serves.
28 А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
“But you are those who have continued with me in my trials.
29 И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
I confer on you a kingdom, even as my Father conferred on me,
30 Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест кољена Израиљевих.
that you may eat and drink at my table in my Kingdom. You will sit on thrones, judging the twelve tribes of Israel.”
31 Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
The Lord said, “Simon, Simon, behold, Satan asked to have all of you, that he might sift you as wheat,
32 А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
but I prayed for you, that your faith wouldn’t fail. You, when once you have turned again, establish your brothers.”
33 А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
He said to him, “Lord, I am ready to go with you both to prison and to death!”
34 А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
He said, “I tell you, Peter, the rooster will by no means crow today until you deny that you know me three times.”
35 И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
He said to them, “When I sent you out without purse, bag, and sandals, did you lack anything?” They said, “Nothing.”
36 А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
Then he said to them, “But now, whoever has a purse, let him take it, and likewise a bag. Whoever has none, let him sell his cloak, and buy a sword.
37 Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
For I tell you that this which is written must still be fulfilled in me: ‘He was counted with transgressors.’ For that which concerns me is being fulfilled.”
38 А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
They said, “Lord, behold, here are two swords.” He said to them, “That is enough.”
39 И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
He came out and went, as his custom was, to the Mount of Olives. His disciples also followed him.
40 А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.
When he was at the place, he said to them, “Pray that you don’t enter into temptation.”
41 И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу
He was withdrawn from them about a stone’s throw, and he knelt down and prayed,
42 Говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.
saying, “Father, if you are willing, remove this cup from me. Nevertheless, not my will, but yours, be done.”
43 А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.
An angel from heaven appeared to him, strengthening him.
44 И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.
Being in agony, he prayed more earnestly. His sweat became like great drops of blood falling down on the ground.
45 И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,
When he rose up from his prayer, he came to the disciples and found them sleeping because of grief,
46 И рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
and said to them, “Why do you sleep? Rise and pray that you may not enter into temptation.”
47 Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.
While he was still speaking, a crowd appeared. He who was called Judah, one of the twelve, was leading them. He came near to Yeshua to kiss him.
48 А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?
But Yeshua said to him, “Judah, do you betray the Son of Man with a kiss?”
49 А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?
When those who were around him saw what was about to happen, they said to him, “Lord, shall we strike with the sword?”
50 И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.
A certain one of them struck the servant of the high priest, and cut off his right ear.
51 А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.
But Yeshua answered, “Let me at least do this”—and he touched his ear and healed him.
52 А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?
Yeshua said to the chief priests, captains of the temple, and elders, who had come against him, “Have you come out as against a robber, with swords and clubs?
53 Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.
When I was with you in the temple daily, you didn’t stretch out your hands against me. But this is your hour, and the power of darkness.”
54 А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.
They seized him and led him away, and brought him into the high priest’s house. But Peter followed from a distance.
55 А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.
When they had kindled a fire in the middle of the courtyard and had sat down together, Peter sat amongst them.
56 Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.
A certain servant girl saw him as he sat in the light, and looking intently at him, said, “This man also was with him.”
57 А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.
He denied Yeshua, saying, “Woman, I don’t know him.”
58 И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.
After a little while someone else saw him and said, “You also are one of them!” But Peter answered, “Man, I am not!”
59 И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.
After about one hour passed, another confidently affirmed, saying, “Truly this man also was with him, for he is a Galilean!”
60 А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.
But Peter said, “Man, I don’t know what you are talking about!” Immediately, while he was still speaking, a rooster crowed.
61 И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.
The Lord turned and looked at Peter. Then Peter remembered the Lord’s word, how he said to him, “Before the rooster crows you will deny me three times.”
62 И изишавши напоље плака горко.
He went out, and wept bitterly.
63 А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.
The men who held Yeshua mocked him and beat him.
64 И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?
Having blindfolded him, they struck him on the face and asked him, “Prophesy! Who is the one who struck you?”
65 И друге многе хуле говораху на Њ.
They spoke many other things against him, insulting him.
66 И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд
As soon as it was day, the assembly of the elders of the people were gathered together, both chief priests and scribes, and they led him away into their council, saying,
67 Говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.
“If you are the Messiah, tell us.” But he said to them, “If I tell you, you won’t believe,
68 А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
and if I ask, you will in no way answer me or let me go.
69 Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.
From now on, the Son of Man will be seated at the right hand of the power of God.”
70 Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.
They all said, “Are you then the Son of God?” He said to them, “You say it, because I am.”
71 А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.
They said, “Why do we need any more witness? For we ourselves have heard from his own mouth!”
