Лука 20
1 И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
Андэ екх дес, кала Исусо сытярэлас андо храмо и пхэнэлас Радосаво Лав, Лэстэ авиле барэ рашая, сытяримаря Законостирэ и пхурэдэра.
2 И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
— Пхэн амэнди, савэ баримаса Ту када терэс? Ко дя тути кацаво баримос? — пушле онэ.
3 А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
Исусо пхэндя лэнди: — Тунчи и Мэ пушава тумэндар. Пхэнэн Манди,
4 Крштење Јованово или би с неба или од људи?
болдимос Иоаноско сас пав болыбэн чи манушэндар?
5 А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
Онэ линэ тэ дэн дума машкар пэстэ: — Сар пхэнаса: «Пав упралимос», — то Вов пхэнэла: «Состар тумэ на патяйле лэсти?»
6 Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
Сар пхэнаса: «Манушэндар», тунчи всаворэ мануша марэна амэн лэ барэнца, колэстар со онэ патян, кай Иоано сас пророко.
7 И одговорише: Не знамо откуда.
И пхэнэнас онэ Лэсти: — На жанас, катар.
8 А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
Исусо пхэндя лэнди: — И Мэ на пхэнава тумэнди, савэ баримаса Мэ када терав.
9 А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
Вов ля тэ роспхэнэл манушэнди кацави дума: — Екх мануш ганадя винограднико, ашадя пэ вряма лэ бутярнэнди, а ежэно улагля пэ бут вряма.
10 И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
Кала поджыля и вряма, бишалдя лэндэ пэстирэс бутярнэс, кай онэ тэ дэн лэско котор пав винограднико, нэ онэ помардэ лэн и отмэкле шушэ вастэнца.
11 И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
Инке бишалдя аврэс бутярнэс, нэ онэ и кадалэс помардэ, акушле и отмэкле шушэ вастэнца.
12 И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
И тритонэс бутярнэс бишалдя, нэ онэ и кодлэс помардэ жы кав рат и вышутэ андай винограднико.
13 Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
Тоди пхэндя о хулай виноградникоско: — Со манди тэ терав? Бишалава пэстирэс шавэс, савэс мэ камав. Ко жанэл, чи на лажана лэстар?
14 А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
Кала бутярнэ удикхле лэ шавэс, пхэндэ машкар пэстэ: «Акэ лэско шаво, саво авэла хулай лэ виноградникоско. Авэн, умараса лэс, и всаворо хулаимос заласа пэсти».
15 И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
Онэ выандярдэ лэс андав винограднико и умардэ. Со терэла лэнца о хулай виноградникоско?
16 Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
Вов авэла тай умарэла колэн бутярнэн, ай винограднико отдэла аврэнди. Ко шунэлас, кала пхэндэ: — Мэк на авэл кадя!
17 А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
Нэ Исус подикхля пэр лэндэ и пхэндя: — Сар тэ полэ кала лава андай Пистросаримос: «Бар, саво отшутэ кола, ко терэнас о чер, ашыля англунэ барэса, пэ саво ритярдёл всаворо чер»?
18 Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
Кожно, ко пэрэла пэ кадва бар, розмардёла, и пэр кастэ пэрэла кадва бар, колэс ростасавэла.
19 И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
Сытяримаря Законостирэ и барэ рашая полинэ, со кадья дума Исусо роспхэндя пала лэндэ, и камле сыго тэ лэн Лэс, нэ даранас манушэндар.
20 И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
Онэ линэ тэ дикхэн палав Исусо тай подбишалдэ Лэстэ хохавнэн манушэн, савэ притердэпэ, кай онэ пативалэ, тэ астарэн Лэс андэ лава и тэ отдэн Лэс андэ васта барэ раести андав Римо.
21 И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
Кола пушле Лэс: — Сытяримари! Амэ жанас, кай Ту чячес пхэнэс и сытярэс. И на дикхэс, ко англав тутэ ашэл, нэ чячимаса сытярэс Дэвлэстирэ дромэсти.
22 Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
Трэбуй тэ дас налогоря лэ императорости чи нат?
23 А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
Вов поля лэнго хрантимос и пхэндя:
24 Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
— Сикавэнтэ Манди динариё. Каско муй пэр лэстэ вымардо, и каско пэр лэстэ алав? — Императороско, — пхэндэ онэ.
25 А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
— Акэ и отдэн императороско императорости, а Дэвлэско — Дэвлэсти, — пхэндя Вов.
26 И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
И кадя онэ на астардэ Лэс англай мануша пала Лэстирэ лава. Онэ дивосайле Лэстирэ лавэнди и ашыле мулком.
27 А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
Кав Исусо поджыле коисавэ садукеёря. Онэ сытярэнас, кай мулэ на жундён. Тай пушле Лэстар:
28 Говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
— Сытяримари! Моисеё пистросардя, сар кастэ мэрэла пхрал, савэстэ ашэлапэ ромни и на сас бэяцэ, тунчи авэр пхрал трэбуй тэ лэл ла пэстиря ромняса, кай тэ авэн бэяцэ андо лэндиро родо.
29 Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
Сас эхта пхрала. Англуно ля пэсти ромня, нэ муля бибэяцэнго.
30 И узе други жену, и он умре без деце;
И авэр,
31 И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
и трито лэнас ла пэстиря ромняса, и кадя всаворэ эхта пхрала муле и на ашадэ бэяцэн.
32 А после свих умре и жена.
Тунчи муля и ромни.
33 О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
Сар жундёна андай мулэ, кастири вой авэла ромни? Акэ, всаворэ эхта пхрала сас латирэ ромэнца!
Исусо пхэндя лэнди: — Икхатар мануша лэн пэсти ромнян и выжан палав ром. (aiōn g165)
35 А који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати; (aiōn g165)
Ай кола, савэ авэна тэ жувэн андэ авэр люма тай жундёна андай мулэ, на авэна тэ лэн пэсти ромнян и тэ жан палав ром. (aiōn g165)
36 Јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
Онэ на мэрэна, нэ авэна, сар ангелоря. Онэ — шавэ Дэвлэстирэ, савэ жундиле.
37 А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
Ай со мулэ жундён, андо роспхэнимос, сар пхаболас о пусаимаско кустарнико, сикадя Моисеё, кала акхардя Раес Дэвлэс «Дэл Авраамоско, Дэл Исаакоско и Дэл Иаковоско».
38 А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
Дэл исин Дэл на мулэнго, ай жундэнго. Важ Лэсти всаворэ жундэ!
39 А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
Коисавэ андай сытяримаря Законостирэ пхэндэ: — Мишто Ту пхэндян, Сытяримари!
40 И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
И будэр нико на пушэлас Лэстар.
41 Како говоре да је Христос син Давидов?
Тунчи Исусо пушля лэндар: — Состар дэн дума, со Христосо — шаво лэ Давидоско?
42 Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
Ай ежэно Давидо пхэнэл андо пэско лил псалморя: Пхэндя Рай Дэл мэрнэ Раести: «Бэш пай право риг Мандар,
43 Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
кола вряматэ, кала шава тирэ вражымарен кай и пэрнэ Тирэ».
44 Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
Сар Давидо акхарэл Лэс Раеса, сар жэ Вов Шаво лэсти?
45 А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
Кала всаворэ мануша ашунэнас Лэс, Вов пхэндя Пэстирэ сытярнэнди:
46 Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
— Фэрисавэн лэ сытяримарендар Законостирэ. Лэнди чялёл тэ урявэнпэ андэ лунго йида, онэ камэн, кай мануша лэнди тэ пхэнэн пэ форо: «Тэ авэн бахталэ», и соб тэ бэшэн пэ англунэ тхана андэ синагоги ай пэ свэнкоря.
47 Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
Онэ залэн чера кай пхивля и бут мангэнпэ Дэвлэс, кай тэ удикхэн лэн мануша. Лэн ажутярэл майбаро сындо.
