Лука 20
1 И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
或 日イエス宮にて民を教へ、福音を宣べゐ給ふとき、祭司長・學者らは、長老どもと共に近づき來り、
2 И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
イエスに語りて言ふ『なにの權威をもて此 等の事をなすか、此の權威を授けし者は誰か、我らに告げよ』
3 А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
答へて言ひ給ふ『われも一言なんぢらに問はん、答へよ。
4 Крштење Јованово или би с неба или од људи?
ヨハネのバプテスマは天よりか、人よりか』
5 А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
彼ら互に論じて言ふ『もし「天より」と言はば「なに故かれを信ぜざりし」と言はん。
6 Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
もし「人より」と言はんか、民みなヨハネを預言者と信ずるによりて、我らを石にて撃たん』
7 И одговорише: Не знамо откуда.
遂に何處よりか知らぬ由を答ふ。
8 А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
イエス言ひたまふ『われも何の權威をもて此 等の事をなすか、汝らに告げじ』
9 А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
かくて次の譬を民に語りいで給ふ『ある人、葡萄園を造りて農夫どもに貸し、遠く旅立して久しくなりぬ。
10 И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
時 至りて、葡萄園の所得を納めしめんとて、一人の僕を農夫の許に遣ししに、農夫ども之を打ちたたき、空手にて歸らしめたり。
11 И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
又ほかの僕を遣ししに、之をも打ちたたき、辱しめ、空手にて歸らしめたり。
12 И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
なほ三度めの者を遣ししに、之をも傷つけて逐ひ出したり。
13 Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
葡萄園の主いふ「われ何を爲さんか。我が愛しむ子を遣さん、或は之を敬ふなるべし」
14 А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
農夫ども之を見て互に論じて言ふ「これは世嗣なり。いざ殺して其の嗣業を我らの物とせん」
15 И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
かくてこれを葡萄園の外に逐ひ出して殺せり。さらば葡萄園の主かれらに何を爲さんか、
16 Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
來りてかの農夫どもを亡し、葡萄園を他の者どもに與ふべし』人々これを聽きて言ふ『然はあらざれ』
17 А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
イエス彼らに目を注めて言ひ給ふ『されば「造家者らの棄てる石は、これぞ隅の首石となれる」と録されたるは何ぞや。
18 Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
凡そその石の上に倒るる者は碎け、又その石、人の上に倒るれば、その人を微塵にせん』
19 И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
此のとき學者・祭司長ら、イエスに手をかけんと思ひたれど、民を恐れたり。この譬の己どもを指して言ひ給へるを悟りしに因る。
20 И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
かくて彼ら機を窺ひ、イエスを司の支配と權威との下に付さんとて、その言を捉ふるために、義人の樣したる間諜どもを遣したれば、
21 И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
其の者どもイエスに問ひて言ふ『師よ、我らは汝の正しく語り、かつ教へ、外貌を取らず、眞をもて神の道を教へ給ふを知る。
22 Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
われら貢をカイザルに納むるは、善きか、惡しきか』
23 А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
イエスその惡巧を知りて言ひ給ふ、
24 Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
『デナリを我に見せよ。これは誰の像、たれの號なるか』『カイザルのなり』と答ふ。
25 А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
イエス言ひ給ふ『さらばカイザルの物はカイザルに、神の物は神に納めよ』
26 И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
かれら民の前にて其の言をとらへ得ず、且その答を怪しみて默したり。
27 А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
また復活なしと言張るサドカイ人の或 者ども、イエスに來り問ひて言ふ、
28 Говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
『師よ、モーセは、人の兄弟もし妻あり子なくして死なば、其の兄弟かれの妻を娶りて、兄弟のために嗣子を擧ぐべしと、我らに書き遣したり。
29 Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
さて茲に七人の兄弟ありて、兄、妻を娶り、子なくして死に、
30 И узе други жену, и он умре без деце;
第二、第三の者も之を娶り、
31 И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
七人みな同じく子を殘さずして死に、
32 А после свих умре и жена.
後には其の女も死にたり。
33 О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
されば復活の時、この女は誰の妻たるべきか、七人これを妻としたればなり』
イエス言ひ給ふ『この世の子らは娶り嫁ぎすれど、 (aiōn g165)
35 А који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати; (aiōn g165)
かの世に入るに、死人の中より甦へるに相應しとせらるる者は、娶り嫁ぎすることなし。 (aiōn g165)
36 Јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
彼 等ははや死ぬること能はざればなり。御使たちに等しく、また復活の子どもにして、神の子供たるなり。
37 А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
死にたる者の甦へる事は、モーセも柴の條に、主を「アブラハムの神、イサクの神、ヤコブの神」と呼びて之を示せり。
38 А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
神は死にたる者の神にあらず、生ける者の神なり。それ神の前には皆 生けるなり』
39 А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
學者のうちの或 者ども答へて『師よ、善く言ひ給へり』と言ふ。
40 И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
彼 等ははや何事をも問ひ得ざりし故なり。
41 Како говоре да је Христос син Давидов?
イエス彼らに言ひたまふ『如何なれば人々、キリストをダビデの子と言ふか。
42 Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
ダビデ自ら詩 篇に言ふ「主わが主に言ひたまふ、
43 Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
われ汝の敵を汝の足臺となすまでは、わが右に坐せよ」
44 Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
ダビデ斯く彼を主と稱ふれば、爭でその子ならんや』
45 А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
民の皆ききをる中にて、イエス弟子たちに言ひ給ふ、
46 Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
『學者らに心せよ。彼らは長き衣を著て歩むことを好み、市場にての敬禮、會堂の上座、饗宴の上席を喜び、
47 Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
また寡婦らの家を呑み、外見をつくりて長き祈をなす。其の受くる審判は更に嚴しからん』
