Лука 20
1 И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
And it came to pass, that on one of those days, as he taught the people in the temple, and preached the gospel, the chief priests and the scribes came upon him with the elders,
2 И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
And spoke to him, saying, Tell us, by what authority doest thou these things? or who is he that gave thee this authority?
3 А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
And he answered and said to them, I will also ask you one thing; and answer me:
4 Крштење Јованово или би с неба или од људи?
The baptism of John, was it from heaven, or from men?
5 А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
And they reasoned with themselves, saying, If we shall say, From heaven; he will say, Why then believed ye him not?
6 Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
But if we say, From men; all the people will stone us: for they are persuaded that John was a prophet.
7 И одговорише: Не знамо откуда.
And they answered, that they could not tell where it was from.
8 А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
And Jesus said to them, Neither do I tell you by what authority I do these things.
9 А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
Then he began to speak to the people this parable; A certain man planted a vineyard, and let it out to vinedressers, and went into a far country for a long time.
10 И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
And at the season he sent a servant to the vinedressers, that they should give him of the fruit of the vineyard: but the vinedressers beat him, and sent him away empty.
11 И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
And again he sent another servant: and they beat him also, and treated him shamefully, and sent him away empty.
12 И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
And again he sent the third: and they wounded him also, and cast him out.
13 Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
Then said the lord of the vineyard, What shall I do? I will send my beloved son: it may be when they see him they will reverence him.
14 А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
But when the vinedressers saw him, they reasoned among themselves, saying, This is the heir: come, let us kill him, that the inheritance may be ours.
15 И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
So they cast him out of the vineyard, and killed him. What therefore shall the lord of the vineyard do to them?
16 Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
He shall come and destroy these vinedressers, and shall give the vineyard to others. And when they heard it, they said, may that never be.
17 А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
And he beheld them, and said, What is this then that is written, The stone which the builders rejected, the same is become the head of the corner?
18 Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
Whoever shall fall upon that stone shall be broken; but on whomever it shall fall, it will grind him to powder.
19 И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
And the chief priests and the scribes the same hour sought to lay hands on him; and they feared the people: for they perceived that he had spoken this parable against them.
20 И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
And they watched him, and sent forth spies, who pretended to be righteous men, that they might take hold of his words, that so they might deliver him to the power and authority of the governor.
21 И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
And they asked him, saying, Master, we know that thou sayest and teachest rightly, neither acceptest thou the person of any, but teachest the way of God truly:
22 Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
Is it lawful for us to give tribute to Caesar, or not?
23 А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
But he perceived their craftiness, and said to them, Why tempt ye me?
24 Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
Show me a penny. Whose image and superscription hath it? They answered and said, Caesar’s.
25 А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
And he said to them, Render therefore to Caesar the things which are Caesar’s, and to God the things which are God’s.
26 И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
And they could not take hold of his words before the people: and they marvelled at his answer, and held their peace.
27 А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
Then came to him certain of the Sadducees, who deny that there is any resurrection; and they asked him,
28 Говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
Saying, Master, Moses wrote to us, If any man’s brother should die, having a wife, and he should die without children, that his brother should take his wife, and raise up seed to his brother.
29 Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
There were therefore seven brothers: and the first took a wife, and died without children.
30 И узе други жену, и он умре без деце;
And the second took her for a wife, and he died childless.
31 И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
And the third took her; and in like manner the seven also: and they left no children, and died.
32 А после свих умре и жена.
Last of all the woman died also.
33 О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
Therefore in the resurrection whose wife of them is she? for seven had her for a wife.
And Jesus answering said to them, The children of this world marry, and are given in marriage: (aiōn g165)
35 А који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати; (aiōn g165)
But they who shall be accounted worthy to obtain that world, and the resurrection from the dead, neither marry, nor are given in marriage: (aiōn g165)
36 Јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
Neither can they die any more: for they are equal to the angels; and are the children of God, being the children of the resurrection.
37 А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
Now that the dead are raised, even Moses showed at the bush, when he calleth the Lord the God of Abraham, and the God of Isaac, and the God of Jacob.
38 А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
For he is not a God of the dead, but of the living: for all live to him.
39 А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
Then certain of the scribes answering said, Master, thou hast well said.
40 И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
And after that they dared not ask him any question at all.
41 Како говоре да је Христос син Давидов?
And he said to them, How say they that Christ is David’s son?
42 Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
And David himself saith in the book of Psalms, The LORD said to my Lord, Sit thou on my right hand,
43 Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
Till I make thy enemies thy footstool.
44 Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
David therefore calleth him Lord, how is he then his son?
45 А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
Then in the hearing of all the people he said to his disciples,
46 Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
Beware of the scribes, who desire to walk in long robes, and love greetings in the markets, and the highest seats in the synagogues, and the best places at feasts;
47 Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
Who devour widows’ houses, and for a show make long prayers: the same shall receive greater condemnation.
