Лука 18
1 Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
Sade han ock en liknelse till dem derom, att man skall alltid bedja, och icke förtröttas;
2 Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
Sägandes: En domare var uti en stad, den icke fruktade Gud, och ej heller hade försyn för några mennisko;
3 А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.
Så var i samma stad en enka; hon kom till honom, och sade: Hjelp mig ifrå min trätobroder.
4 И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,
Och han ville icke till någon tid. Sedan sade han vid sig: Ändock jag icke fruktar Gud, ej heller hafver försyn för någon mennisko;
5 Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
Dock, fördenskull att denna enkan öfverfaller mig så svåra, måste jag fly henne rätt, att hon icke skall komma på det sista, och ropa på mig.
6 Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.
Och sade Herren: Hörer här, hvad den orätta domaren säger.
7 А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?
Skulle ock icke Gud hämnas sina utkorade, som ropa till honom dag och natt; skulle han hafva tålamod dermed?
8 Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?
Jag säger eder, att han skall hämnas dem snarliga. Dock likväl, då menniskones Son kommer, månn han skall finna tro på jordene?
9 А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:
Sade han ock till somliga, som tröste på sig sjelfva, att de voro rättfärdige, och försmådde andra, denna liknelsen:
10 Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
Två män gingo upp i templet till att bedja; den ene en Pharisee, och den andre en Publican.
11 Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
Phariseen stod och bad så vid sig sjelf: Jag tackar dig Gud, att jag är icke såsom andra menniskor, röfvare, orättfärdige, horkarlar, eller ock såsom denne Publicanen.
12 Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.
Jag fastar två resor i veckone, och gifver tiond af allt det jag äger.
13 А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.
Och Publicanen stod långt ifrån, och ville icke lyfta sin ögon upp till himmelen; utan slog sig för sitt bröst, och sade: Gud, miskunda dig öfver mig syndare.
14 Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.
Jag säger eder: Denne gick dädan hem igen rättfärdigad, mer än den andre; ty den sig upphöjer, han varder förnedrad; och den sig förnedrar, han varder upphöjd.
15 Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.
Så båro de ock barn till honom, att han skulle taga på dem; då hans Lärjungar det sågo, näpste de dem.
16 А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.
Men Jesus kallade dem till sig, och sade: Låter barnen komma till mig, och förmener dem icke; ty sådana hörer Guds rike till.
17 И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.
Sannerliga säger jag eder: Hvilken som icke tager Guds rike som ett barn, han skall icke komma derin.
18 И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни? (aiōnios g166)
Och frågade honom en öfverste, sägandes: Gode Mästar, hvad skall jag göra, att jag må få evinnerligit lif? (aiōnios g166)
19 А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
Sade Jesus till honom: Hvi kallar du mig godan? Ingen är god, utan allena Gud.
20 Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.
Budorden vetst du: Du skall icke bedrifva hor; du skall icke dräpa; du skall icke stjäla; du skall icke säga falskt vittnesbörd; du skall ära din fader och dina moder.
21 А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
Då sade han: Allt detta hafver jag hållit af min ungdom.
22 А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.
Då Jesus det hörde, sade han till honom: Än fattas dig ett; sälj bort allt det du hafver, och skift emellan de fattiga, och du skall få en skatt i himmelen; och kom, och följ mig.
23 А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.
Då han det hörde, vardt han storliga bedröfvad; ty han var ganska rik.
24 А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!
Då Jesus såg honom vara mägta bedröfvad, sade han: O! med huru stor plats komma de i Guds rike, som penningar hafva;
25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.
Ty snarare kan en camel gå igenom ett nålsöga, än en riker komma in i Guds rike.
26 А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?
Då sade de som det hörde: Ho kan då varda salig?
27 А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.
Men han sade: Det omöjeligit är för menniskom, det är möjeligit för Gud.
28 А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.
Då sade Petrus: Si, vi hafve all ting öfvergifvit, och följt dig.
29 А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,
Sade han till dem: Sannerliga säger jag eder; ingen är den som hafver öfvergifvit hus, eller föräldrar, eller bröder, eller hustru, eller barn, för Guds rikes skull;
31 Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.
Då tog Jesus till sig de tolf, och sade till dem: Si, vi gåm upp till Jerusalem, och all ting skola fullbordad varda, som skrifven äro af Propheterna om menniskones Son.
32 Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,
Ty han skall öfverantvardas Hedningom, och begabbas, och försmädas, och bespottas.
33 И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.
Och sedan de hafva hudflängt honom, skola de döda honom; och tredje dagen skall han uppstå igen.
34 И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.
Men de förstodo der intet af, och talet var dem så fördoldt, att de icke förstodo hvad som sades.
35 А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.
Så hände sig, att när han kom in mot Jericho, satt en blinder vid vägen, och tiggde.
36 А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?
Och när han hörde folket framgå, frågade han hvad det var?
37 И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
Då sade de till honom, att Jesus af Nazareth gick der fram.
38 И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.
Då ropade han, och sade: Jesu, Davids Son, varkunna dig öfver mig.
39 И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.
Men de, som föregingo, näpste honom, att han skulle tiga; men han ropade dessmer: Davids Son, varkunna dig öfver mig.
40 И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га
Då stadnade Jesus, och böd leda honom till sig. Då han kom fram, frågade han honom,
41 Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.
Sägandes: Hvad vill du, att jag skall göra dig? Då sade han: Herre, att jag måtte få min syn.
42 А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.
Och Jesus sade till honom: Haf din syn; din tro hafver frälst dig.
43 И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.
Och straxt fick han sin syn igen, och följde honom, prisandes Gud. Och allt folket, som detta sågo, lofvade Gud.
