Лука 18
1 Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
Il leur adressa encore une parabole, pour montrer qu'il faut prier toujours et sans se lasser.
2 Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
Il dit: " Il y avait dans une ville un juge qui ne craignait point Dieu, et ne se souciait pas des hommes.
3 А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.
Il y avait aussi dans cette ville une veuve qui venait à lui, disant: Fais-moi justice de mon adversaire.
4 И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,
Et pendant longtemps il ne le voulut point; mais ensuite il dit en lui-même: Encore que je ne craigne pas Dieu et ne me soucie pas des hommes,
5 Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
cependant, parce que cette veuve m'importune, je lui ferai justice, afin qu'elle ne vienne pas sans cesse me tourmenter. —
6 Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.
Entendez, ajouta le Seigneur, ce que dit ce juge inique.
7 А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?
Et Dieu ne ferait pas justice à ses élus qui crient à lui nuit et jour, et il tarderait à leur égard?
8 Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?
Je vous le dis, il leur fera bientôt justice. Seulement, quand le Fils de l'homme viendra, trouvera-t-il la foi sur terre? "
9 А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:
Il dit encore cette parabole en vue de quelques gens persuadés de leur propre perfection, et pleins de mépris pour les autres:
10 Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
" Deux hommes montèrent au temple pour prier; l'un était Pharisien, l'autre publicain.
11 Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
Le Pharisien, debout, priait ainsi en lui-même: O Dieu, je vous rends grâces de ce que je ne suis pas comme le reste des hommes, qui sont voleurs, injustes et adultères, ni encore comme ce publicain.
12 Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.
Je jeûne deux fois la semaine; je paie la dîme de tous mes revenus.
13 А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.
Le publicain, se tenant à distance, ne voulait pas même lever les yeux au ciel; mais il frappait sa poitrine en disant: O Dieu, ayez pitié de moi qui suis un pécheur!
14 Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.
Je vous le dis, celui-ci descendit justifié dans sa maison, plutôt que celui-là; car quiconque s'élève sera abaissé, et quiconque s'abaisse sera élevé. "
15 Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.
Des personnes lui apportaient aussi leurs petits enfants pour qu'il les touchât; ce que voyant, ses disciples les réprimandèrent.
16 А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.
Mais Jésus appela ces enfants et dit: " Laissez les petits enfants venir à moi, et ne les empêchez pas; car le royaume de Dieu est à ceux qui leur ressemblent.
17 И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.
En vérité, je vous le dis, quiconque ne recevra pas le royaume de Dieu comme un petit enfant, n'y entrera point. "
18 И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни? (aiōnios g166)
Alors un chef lui demanda: " Bon Maître, que dois-je faire pour obtenir la vie éternelle? " (aiōnios g166)
19 А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
Jésus lui dit: " Pourquoi m'appelles-tu bon? Il n'y a de bon que Dieu seul.
20 Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.
Tu connais les commandements: Ne commets point l'adultère; ne tue point; ne dérobe point; ne porte point de faux témoignage; honore ton père et ta mère. "
21 А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
Il répondit: " J'ai observé tout cela depuis ma jeunesse. "
22 А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.
Ayant entendu cette réponse, Jésus lui dit: " Une chose te manque encore: vends tout ce que tu as, distribue-le aux pauvres, et tu auras un trésor dans le ciel; puis viens, et suis-moi. "
23 А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.
Mais lui, ayant entendu ces paroles, devint triste, parce qu'il était fort riche.
24 А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!
Voyant qu'il était devenu triste, Jésus dit: " Qu'il est difficile à ceux qui possèdent la richesse d'entrer dans le royaume de Dieu!
25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.
Il est, en effet, plus aisé qu'un chameau passe par le trou d'une aiguille, qu'il ne l'est à un riche d'entrer dans le royaume de Dieu. "
26 А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?
Ceux qui l'écoutaient dirent: " Qui peut donc être sauvé? "
27 А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.
Il répondit: " Ce qui est impossible aux hommes est possible à Dieu. "
28 А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.
Pierre dit alors: " Voyez, nous avons tout quitté et vous avons suivi. "
29 А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,
Il leur dit: " Je vous le dis, en vérité, nul n'aura quitté sa maison, ou ses parents, ou ses frères, ou son épouse, ou ses enfants, à cause du royaume de Dieu,
31 Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.
Ensuite Jésus prit à part les Douze, et leur dit: " Voici que nous montons à Jérusalem, et que va s'accomplir tout ce que les prophètes ont écrit du Fils de l'homme.
32 Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,
Il sera livré aux Gentils, et moqué, et injurié, et couvert de crachats;
33 И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.
et après l'avoir flagellé, on le mettra à mort et il ressuscitera le troisième jour. "
34 И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.
Mais ils ne comprirent rien à cela; c'était pour eux un langage caché, dont ils ne saisissaient pas le sens.
35 А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.
Comme Jésus approchait de Jéricho, il arriva qu'un aveugle était assis sur le bord du chemin, demandant l'aumône.
36 А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?
Entendant passer beaucoup de gens, il demanda ce que c'était.
37 И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
On lui dit: " C'est Jésus de Nazareth qui passe. "
38 И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.
Aussitôt il s'écria: " Jésus, fils de David, ayez pitié de moi! "
39 И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.
Ceux qui marchaient devant le réprimandaient pour le faire taire; mais il criait beaucoup plus fort: " Fils de David, ayez pitié de moi! "
40 И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га
Alors Jésus s'arrêtant, commanda qu'on le lui amenât, et quand l'aveugle se fut approché, il lui demanda:
41 Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.
" Que veux-tu que je te fasse? " Il dit: " Que je voie. "
42 А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.
Et Jésus lui dit: " Vois! ta foi t'a sauvé. "
43 И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.
A l'instant il vit, et il le suivait en glorifiant Dieu. Et tout le peuple, voyant cela, donna louange à Dieu.
