Лука 18
1 Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
Jesus told his disciples a parable to show them that they should always pray and never despair.
2 Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
“There was,” he said, “in a certain town a judge, who had no fear of God nor regard for people.
3 А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.
In the same town there was a widow who went to him again and again, and said ‘Grant me justice against my opponent.’
4 И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,
For a time the judge refused, but afterward he said to himself ‘Although I am without fear of God or regard for people,
5 Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
yet, as this widow is so troublesome, I will grant her justice, to stop her from plaguing me with her endless visits.’”
6 Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.
Then the Master added, “Listen to what this iniquitous judge says!
7 А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?
And God – won’t he see that his own people, who cry to him night and day, have justice done them – though he holds his hand?
8 Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?
He will, I tell you, give them justice soon enough! Yet, when the Son of Man comes, will he find faith on earth?”
9 А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:
Another time, speaking to people who were satisfied that they were religious, and who regarded everyone else with scorn, Jesus told this parable –
10 Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
“Two men went up into the Temple Courts to pray. One was a Pharisee and the other a tax-gatherer.
11 Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
The Pharisee stood forward and began praying to himself in this way – ‘God, I thank you that I am not like other men – thieves, rogues, adulterers – or even like this tax-gatherer.
12 Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.
I fast twice a week, and give a tenth of everything I get to God.’
13 А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.
Meanwhile the tax-gatherer stood at a distance, not venturing even to raise his eyes to heaven, but he kept striking his breast and saying ‘God, have mercy on me, a sinner.’
14 Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.
This man, I tell you, went home pardoned, rather than the other. For everyone who exalts himself will be humbled, while everyone who humbles himself will be exalted.”
15 Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.
Some of the people were bringing even their babies to Jesus, for him to touch them; but, when the disciples saw it, they began to find fault with those who had brought them.
16 А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.
Jesus, however, called the little children to him. “Let the little children come to me,” he said, “and do not hinder them, for it is to the childlike that the kingdom of God belongs.
17 И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.
I tell you, unless a man receives the kingdom of God like a child, he will not enter it at all.”
18 И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни? (aiōnios g166)
And one of the leaders asked Jesus this question – “Good teacher, what must I do if I am to gain eternal life?” (aiōnios g166)
19 А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
“Why do you call me good?” answered Jesus. “No one is good but God.
20 Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.
You know the commandments – Do not commit adultery, Do not kill, Do not steal, Do not say what is false about others, Honor your father and your mother.”
21 А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
“I have observed all these,” he replied, “from childhood.”
22 А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.
Hearing this, Jesus said to him, “There is one thing still lacking in you; sell everything that you have, and distribute to the poor, and you will have wealth in heaven; then come and follow me.”
23 А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.
But the man became greatly distressed on hearing this, for he was extremely rich.
24 А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!
Seeing this, Jesus said to his disciples, “How hard it is for the wealthy to enter the kingdom of God!
25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.
It is easier, indeed, for a camel to get through a needle’s eye than for a rich person to enter the kingdom of God!”
26 А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?
“Then who can be saved?” asked those who heard this.
27 А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.
But Jesus said, “What is impossible with people is possible with God.”
28 А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.
“But we,” said Peter, “we left what belonged to us and followed you.”
29 А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,
“I tell you,” he answered, “that there is no one who has left house, or wife, or brothers, or parents, or children, for the sake of the kingdom of God,
31 Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.
Gathering the Twelve around him, Jesus said to them, “Listen! We are going up to Jerusalem; and there everything that is written in the prophets will be done to the Son of Man.
32 Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,
For he will be given up to the Gentiles, mocked, insulted and spat on;
33 И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.
they will scourge him, and then put him to death; and on the third day he will rise again.”
34 И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.
The apostles did not comprehend any of this. His meaning was unintelligible to them and they did not understand what he was saying.
35 А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.
As Jesus was getting near Jericho, a blind man was sitting by the roadside, begging.
36 А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?
Hearing a crowd going by, the man asked what was the matter;
37 И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
and, when people told him that Jesus of Nazareth was passing,
38 И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.
he shouted out, “Jesus, Son of David, take pity on me!”
39 И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.
Those who were in front kept telling him to be quiet, but he continued to call out the louder, “Son of David, take pity on me!”
40 И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га
Then Jesus stopped and ordered the man to be brought to him. And, when he had come close up to him, Jesus asked him,
41 Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.
“What do you want me to do for you?” “Master,” he said, “I want to recover my sight.”
42 А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.
And Jesus said, “Recover your sight, your faith has delivered you.”
43 И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.
Instantly he recovered his sight, and began to follow Jesus, praising God. And all the people, on seeing it, gave glory to God.
