Лука 18
1 Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
And he spake a parable unto them to this end, that men ought always to pray, and not to faint;
2 Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
Saying, There was in a city a judge, which feared not YHWH, neither regarded man:
3 А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.
And there was a widow in that city; and she came unto him, saying, Avenge me of mine adversary.
4 И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,
And he would not for a while: but afterward he said within himself, Though I fear not Elohim, nor regard man;
5 Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
Yet because this widow troubleth me, I will avenge her, lest by her continual coming she weary me.
6 Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.
And Yahushua said, Hear what the unjust judge saith.
7 А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?
And shall not YHWH avenge his own elect, which cry day and night unto him, though he bear long with them?
8 Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?
I tell you that he will avenge them speedily. Nevertheless when the Son of man cometh, shall he find faith on the earth?
9 А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:
And he spake this parable unto certain which trusted in themselves that they were righteous, and despised others:
10 Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
Two men went up into the temple to pray; the one a Pharisee, and the other a publican.
11 Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
The Pharisee stood and prayed thus with himself, Elohim, I thank thee, that I am not as other men are, extortioners, unjust, adulterers, or even as this publican.
12 Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.
I fast twice in the week, I give tithes of all that I possess.
13 А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.
And the publican, standing afar off, would not lift up so much as his eyes unto heaven, but smote upon his breast, saying, Elohim be merciful to me a sinner.
14 Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.
I tell you, this man went down to his house justified rather than the other: for every one that exalteth himself shall be abased; and he that humbleth himself shall be exalted.
15 Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.
And they brought unto him also infants, that he would touch them: but when his disciples saw it, they rebuked them.
16 А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.
But Yahushua called them unto him, and said, Suffer little children to come unto me, and forbid them not: for of such is the kingdom of YHWH.
17 И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.
Verily I say unto you, Whosoever shall not receive the kingdom of YHWH as a little child shall in no wise enter therein.
18 И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни? (aiōnios g166)
And a certain ruler asked him, saying, Good Master, what shall I do to inherit eternal life? (aiōnios g166)
19 А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
And Yahushua said unto him, Why callest thou me good? none is good, save one, that is, YHWH.
20 Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.
Thou knowest the commandments, Do not commit adultery, Do not kill, Do not steal, Do not bear false witness, Honour thy father and thy mother.
21 А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
And he said, All these have I kept from my youth up.
22 А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.
Now when Yahushua heard these things, he said unto him, Yet lackest thou one thing: sell all that thou hast, and distribute unto the poor, and thou shalt have treasure in heaven: and come, follow me.
23 А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.
And when he heard this, he was very sorrowful: for he was very rich.
24 А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!
And when Yahushua saw that he was very sorrowful, he said, How hardly shall they that have riches enter into the kingdom of YHWH!
25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.
For it is easier for a camel to go through a needle's eye, than for a rich man to enter into the kingdom of YHWH.
26 А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?
And they that heard it said, Who then can be saved?
27 А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.
And he said, The things which are impossible with men are possible with YHWH.
28 А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.
Then Kepha said, Lo, we have left all, and followed thee.
29 А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,
And he said unto them, Verily I say unto you, There is no man that hath left house, or parents, or brethren, or wife, or children, for the kingdom of YHWH 's sake,
31 Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.
Then he took unto him the twelve, and said unto them, Behold, we go up to Jerusalem, and all things that are written by the prophets concerning the Son of man shall be accomplished.
32 Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,
For he shall be delivered unto the Gentiles, and shall be mocked, and spitefully entreated, and spitted on:
33 И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.
And they shall scourge him, and put him to death: and the third day he shall rise again.
34 И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.
And they understood none of these things: and this saying was hid from them, neither knew they the things which were spoken.
35 А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.
And it came to pass, that as he was come nigh unto Jericho, a certain blind man sat by the way side begging:
36 А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?
And hearing the multitude pass by, he asked what it meant.
37 И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
And they told him, that Yahushua of Nazareth passeth by.
38 И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.
And he cried, saying, Yahushua, thou Son of David, have mercy on me.
39 И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.
And they which went before rebuked him, that he should hold his peace: but he cried so much the more, Thou Son of David, have mercy on me.
40 И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га
And Yahushua stood, and commanded him to be brought unto him: and when he was come near, he asked him,
41 Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.
Saying, What wilt thou that I shall do unto thee? And he said, Rabbi, that I may receive my sight.
42 А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.
And Yahushua said unto him, Receive thy sight: thy faith hath saved thee.
43 И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.
And immediately he received his sight, and followed him, glorifying YHWH: and all the people, when they saw it, gave praise unto Elohim.
