Лука 18
1 Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
And then He told them a parable, the point being that one needs to always pray and not lose heart,
2 Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
saying: “There was a judge in a certain town who did not fear God nor regard man.
3 А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.
But there was a widow in that town, and she kept coming to him, saying, ‘Get justice for me from my adversary.’
4 И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,
And for a while he refused; but afterward he said to himself, ‘Even though I don't fear God nor regard man,
5 Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
yet because this widow keeps bothering me, I will defend her, so that her endless coming doesn't wear me out!’”
6 Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.
Then the Lord said: “Hear what the unjust judge said.
7 А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?
And will not God get justice for His elect who are crying out to Him day and night, indeed being patient with them?
8 Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?
I tell you that He will get justice for them quickly. However, when the Son of the Man comes, will He actually find the faith on the earth?”
9 А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:
Then He told this parable to some who trusted in themselves that they were righteous, and despised the rest:
10 Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
“Two men went up to the temple to pray, one a Pharisee and the other a tax collector.
11 Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
The Pharisee stood and started praying to himself like this: ‘God, I thank you that I am not like all the rest—robbers, unjust, adulterers—or even like this tax collector.
12 Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.
I fast twice a week; I tithe all that I get.’
13 А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.
The tax collector, staying a good ways off, did not even venture to look up to heaven, but started beating on his chest, saying, ‘God, be merciful to me a sinner!’
14 Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.
I say to you that this one went back home justified rather than that one; because everyone who exalts himself will be humbled, but he who humbles himself will be exalted.”
15 Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.
Then they even started bringing their babies to Him, that He might touch them; but when the disciples saw it, they rebuked them.
16 А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.
But Jesus summoned them and said: “Allow the little children to come to me, and do not hinder them; because the Kingdom of God is of such.
17 И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.
I tell you assuredly, whoever does not receive the Kingdom of God the way a little child does will by no means enter it.”
18 И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни? (aiōnios g166)
A certain ruler asked Him, saying, “Good teacher, what must I do to inherit eternal life?” (aiōnios g166)
19 А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
So Jesus said to him: “Why do you call me good? No one is good except one—God.
20 Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.
You know the commandments: ‘Do not commit adultery, do not murder, do not steal, do not give false testimony, honor your father and your mother.’”
21 А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
And he said, “All these I have kept from my youth.”
22 А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.
Well upon hearing these things Jesus said to him, “You still lack one thing: sell all you have and distribute to the poor, and you will have treasure in heaven; and come, follow me.”
23 А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.
But when he heard this he became very sad, because he was extremely rich.
24 А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!
When Jesus saw that he became sad, He said: “How difficult it is for those who have riches to enter the Kingdom of God!
25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.
It is actually easier for a camel to go through the eye of a needle than for a rich man to enter the Kingdom of God!”
26 А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?
So the hearers said, “Who then can be saved?”
27 А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.
And He said, “The things that are impossible with men are possible with God.”
28 А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.
Then Peter said, “Notice that we have left all and followed you!”
29 А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,
So He said to them, “Assuredly I say to you, there is no one who has left house or parents or brothers or wife or children, for the sake of the Kingdom of God,
31 Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.
Then He took the Twelve aside and said to them: “Take note, we are going up to Jerusalem, and all the things that are written by the prophets concerning the Son of the Man will be fulfilled:
32 Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,
He will be betrayed to the Gentiles, and will be mocked and insulted and spit upon,
33 И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.
and they will scourge and kill Him. And on the third day He will rise again.”
34 И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.
But they understood none of these things; this saying was hidden from them, and they did not know what was being said.
35 А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.
Then it happened, as He approached Jericho, that a certain blind man was sitting alongside the road begging.
36 А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?
Hearing a crowd going by, he asked what it was.
37 И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
So they told him that Jesus the Natsorean was passing by.
38 И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.
Well he shouted, saying, “Jesus, Son of David, have mercy on me!”
39 И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.
Those who led the way started reproving him, to shut him up; but he kept calling out all the more, “Son of David, have mercy on me!”
40 И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га
So Jesus stopped and ordered that he be brought to Him. When he got close He asked him, saying,
41 Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.
“What do you want me to do for you?” So he said, “Lord, that I may see again!”
42 А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.
Then Jesus said to him: “See again! Your faith has made you well.”
43 И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.
And immediately he did! and he followed Him, glorifying God. And all who witnessed it gave praise to God.
