Лука 18
1 Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
And he spoke also a parable to them to the purport that they should always pray and not faint,
2 Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
saying, There was a judge in a city, not fearing God and not respecting man:
3 А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.
and there was a widow in that city, and she came to him, saying, Avenge me of mine adverse party.
4 И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,
And he would not for a time; but afterwards he said within himself, If even I fear not God and respect not man,
5 Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
at any rate because this widow annoys me I will avenge her, that she may not by perpetually coming completely harass me.
6 Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.
And the Lord said, Hear what the unjust judge says.
7 А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?
And shall not God at all avenge his elect, who cry to him day and night, and he bears long as to them?
8 Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?
I say unto you that he will avenge them speedily. But when the Son of man comes, shall he indeed find faith on the earth?
9 А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:
And he spoke also to some, who trusted in themselves that they were righteous and made nothing of all the rest [of men], this parable:
10 Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
Two men went up into the temple to pray; the one a Pharisee, and the other a tax-gatherer.
11 Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
The Pharisee, standing, prayed thus to himself: God, I thank thee that I am not as the rest of men, rapacious, unjust, adulterers, or even as this tax-gatherer.
12 Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.
I fast twice in the week, I tithe everything I gain.
13 А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.
And the tax-gatherer, standing afar off, would not lift up even his eyes to heaven, but smote upon his breast, saying, O God, have compassion on me, the sinner.
14 Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.
I say unto you, This [man] went down to his house justified rather than that [other]. For every one who exalts himself shall be humbled, and he that humbles himself shall be exalted.
15 Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.
And they brought to him also infants that he might touch them, but the disciples when they saw [it] rebuked them.
16 А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.
But Jesus calling them to [him] said, Suffer little children to come to me, and do not forbid them, for of such is the kingdom of God.
17 И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.
Verily I say to you, Whosoever shall not receive the kingdom of God as a little child shall in no wise enter therein.
18 И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни? (aiōnios g166)
And a certain ruler asked him saying, Good teacher, having done what, shall I inherit eternal life? (aiōnios g166)
19 А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
But Jesus said to him, Why callest thou me good? There is none good but one, God.
20 Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.
Thou knowest the commandments: Do not commit adultery, Do not kill, Do not steal, Do not bear false witness, Honour thy father and thy mother.
21 А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
And he said, All these things have I kept from my youth.
22 А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.
And when Jesus had heard this, he said to him, One thing is lacking to thee yet: Sell all that thou hast and distribute to the poor, and thou shalt have treasure in the heavens, and come, follow me.
23 А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.
But when he heard this he became very sorrowful, for he was very rich.
24 А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!
But when Jesus saw that he became very sorrowful, he said, How difficultly shall those who have riches enter into the kingdom of God;
25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.
for it is easier for a camel to enter through a needle's eye than for a rich man to enter into the kingdom of God.
26 А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?
And those who heard it said, And who can be saved?
27 А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.
But he said, The things that are impossible with men are possible with God.
28 А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.
And Peter said, Behold, we have left all things and have followed thee.
29 А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,
And he said to them, Verily I say to you, There is no one who has left home, or parents, or brethren, or wife, or children, for the kingdom of God's sake,
31 Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.
And he took the twelve to [him] and said to them, Behold, we go up to Jerusalem, and all things that are written of the Son of man by the prophets shall be accomplished;
32 Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,
for he shall be delivered up to the nations, and shall be mocked, and insulted, and spit upon.
33 И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.
And when they have scourged [him] they will kill him; and on the third day he will rise again.
34 И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.
And they understood nothing of these things. And this word was hidden from them, and they did not know what was said.
35 А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.
And it came to pass when he came into the neighbourhood of Jericho, a certain blind man sat by the wayside begging.
36 А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?
And when he heard the crowd passing, he inquired what this might be.
37 И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
And they told him that Jesus the Nazaraean was passing by.
38 И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.
And he called out saying, Jesus, Son of David, have mercy on me.
39 И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.
And those [who were] going before rebuked him that he might be silent; but he cried out so much the more, Son of David, have mercy on me.
40 И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га
And Jesus stood still, and commanded him to be led to him. And when he drew nigh he asked him [saying],
41 Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.
What wilt thou that I shall do to thee? And he said, Lord, that I may see.
42 А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.
And Jesus said to him, See: thy faith has healed thee.
43 И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.
And immediately he saw, and followed him, glorifying God. And all the people when they saw [it] gave praise to God.
