Лука 17

1 А ученицима рече: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;

2 Боље би му било да му се воденични камен обеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих.

3 Чувајте се. Ако ти сагреши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.

4 И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође к теби и рече: Кајем се, опрости му.

5 И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере.

6 А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушичино, и рекли бисте овом дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.

7 Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу?

8 Него не каже ли му: Уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?

9 Еда ли ће он захвалити слузи том кад сврши шта му се заповеди? Не верујем.

10 Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити.

11 И кад иђаше у Јерусалим, Он пролажаше између Самарије и Галилеје.

12 И кад улажаше у једно село сретоше Га десет губавих људи, који сташе издалека,

13 И подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! Помилуј нас.

14 И видевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.

15 А један од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога гласно,

16 И паде ничице пред ноге Његове, и захвали Му. И то беше Самарјанин.

17 А Исус одговарајући рече: Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица?

18 Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?

19 И рече му: Устани, иди; вера твоја поможе ти.

20 А кад Га упиташе фарисеји: Кад ће доћи царство Божије? Одговарајући рече им: Царство Божије неће доћи да се види;

21 Нити ће се казати: Ево га овде или онде; јер гле, царство је Божије унутра у вама.

22 А ученицима рече: Доћи ће време кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечијег, и нећете видети.

23 И рећи ће вам: Ево овде је, или: Ено онде; али не излазите, нити тражите.

24 Јер као што муња сине с неба, и засветли се преко свега што је под небом, тако ће бити и Син човечији у свој дан.

25 Али Му најпре треба много пострадати, и окривљеном бити од рода овог.

26 И како је било у време Нојево онако ће бити у дане Сина човечијег:

27 Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.

28 Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;

29 А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.

30 Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити Син човечији.

31 У онај дан који се деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.

32 Опомињите се жене Лотове.

33 Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживеће је.

34 Кажем вам: у ону ноћ биће два на једном одру, један ће се узети а други ће се оставити;

35 Две ће млети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;

36 Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.

37 И одговарајући рекоше Му: Где, Господе? А Он им рече: Где је стрвина онамо ће се и орлови скупити.