Лука 17
1 А ученицима рече: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;
A uèenicima reèe: nije moguæe da ne doðu sablazni; ali teško onome s koga dolaze;
2 Боље би му било да му се воденични камен обеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих.
Bolje bi mu bilo da mu se vodenièni kamen objesi o vratu, i da ga bace u more, nego da sablazni jednoga od ovijeh malijeh.
3 Чувајте се. Ако ти сагреши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.
Èuvajte se. Ako ti sagriješi brat tvoj, nakaraj ga; pa ako se pokaje, oprosti mu.
4 И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође к теби и рече: Кајем се, опрости му.
I ako ti sedam puta na dan sagriješi, i sedam puta na dan doðe k tebi i reèe: kajem se, oprosti mu.
5 И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере.
I rekoše apostoli Gospodu: dometni nam vjere.
6 А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушичино, и рекли бисте овом дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.
A Gospod reèe: kad biste imali vjere koliko zrno gorušièno, i rekli biste ovome dubu: išèupaj se i usadi se u more, i poslušao bi vas.
7 Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу?
Koji pak od vas kad ima slugu koji ore ili èuva stoku pa kad doðe iz polja, reèe mu: hodi brzo i sjedi za trpezu?
8 Него не каже ли му: Уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?
Nego ne kaže li mu: ugotovi mi da veèeram, i zapregni se te mi služi dok jedem i pijem, pa onda i ti jedi i pij?
9 Еда ли ће он захвалити слузи том кад сврши шта му се заповеди? Не верујем.
Eda li æe on zahvaliti sluzi tome kad svrši što mu se zapovjedi? Ne vjerujem.
10 Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити.
Tako i vi kad svršite sve što vam je zapovjeðeno, govorite: mi smo zaludne sluge, jer uèinismo što smo bili dužni èiniti.
11 И кад иђаше у Јерусалим, Он пролажаше између Самарије и Галилеје.
I kad iðaše u Jerusalim, on prolažaše izmeðu Samarije i Galileje.
12 И кад улажаше у једно село сретоше Га десет губавих људи, који сташе издалека,
I kad ulažaše u jedno selo sretoše ga deset gubavijeh ljudi, koji staše izdaleka,
13 И подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! Помилуј нас.
I podigoše glas govoreæi: Isuse uèitelju! pomiluj nas.
14 И видевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.
I vidjevši ih reèe im: idite i pokažite se sveštenicima. I oni iduæi oèistiše se.
15 А један од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога гласно,
A jedan od njih vidjevši da se iscijeli povrati se hvaleæi Boga iza glasa,
16 И паде ничице пред ноге Његове, и захвали Му. И то беше Самарјанин.
I pade nièice pred noge njegove, i zahvali mu. I to bješe Samarjanin.
17 А Исус одговарајући рече: Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица?
A Isus odgovarajuæi reèe: ne iscijeliše li se desetorica? Gdje su dakle devetorica?
18 Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?
Kako se meðu njima koji ne naðe da se vrati da zahvali Bogu, nego sam ovaj tuðin?
19 И рече му: Устани, иди; вера твоја поможе ти.
I reèe mu: ustani, idi; vjera tvoja pomože ti.
20 А кад Га упиташе фарисеји: Кад ће доћи царство Божије? Одговарајући рече им: Царство Божије неће доћи да се види;
A kad ga upitaše fariseji: kad æe doæi carstvo Božije? odgovarajuæi reèe im: carstvo Božije neæe doæi da se vidi;
21 Нити ће се казати: Ево га овде или онде; јер гле, царство је Божије унутра у вама.
Niti æe se kazati: evo ga ovdje ili ondje; jer gle, carstvo je Božije unutra u vama.
22 А ученицима рече: Доћи ће време кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечијег, и нећете видети.
A uèenicima reèe: doæi æe vrijeme kad æete zaželjeti da vidite jedan dan sina èovjeèijega, i neæete vidjeti.
23 И рећи ће вам: Ево овде је, или: Ено онде; али не излазите, нити тражите.
I reæi æe vam: evo ovdje je, ili: eno ondje; ali ne izlazite, niti tražite.
24 Јер као што муња сине с неба, и засветли се преко свега што је под небом, тако ће бити и Син човечији у свој дан.
Jer kako što munja sine s neba, i zasvijetli se preko svega što je pod nebom, tako æe biti i sin èovjeèij u svoj dan.
25 Али Му најпре треба много пострадати, и окривљеном бити од рода овог.
Ali mu najprije treba mnogo postradati, i okrivljenu biti od roda ovoga.
26 И како је било у време Нојево онако ће бити у дане Сина човечијег:
I kako je bilo u vrijeme Nojevo onako æe biti u dane sina èovjeèijega:
27 Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.
Jeðahu, pijahu, ženjahu se, udavahu se do onoga dana kad Noje uðe u kovèeg, i doðe potop i pogubi sve.
28 Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;
Tako kao što bi u dane Lotove: jeðahu, pijahu, kupovahu, prodavahu, saðahu, zidahu;
29 А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.
A u dan kad iziðe Lot iz Sodoma, udari oganj i sumpor iz neba i pogubi sve.
30 Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити Син човечији.
Tako æe biti i u onaj dan kad æe se javiti sin èovjeèij.
31 У онај дан који се деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.
U onaj dan koji se desi na krovu a pokuæstvo njegovo u kuæi, neka ne silazi da ga uzme; i koji se desi u polju, tako neka se ne vraæa natrag.
32 Опомињите се жене Лотове.
Opominjite se žene Lotove.
33 Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживеће је.
Koji poðe da saèuva dušu svoju, izgubiæe je; a koji je izgubi, oživljeæe je.
34 Кажем вам: у ону ноћ биће два на једном одру, један ће се узети а други ће се оставити;
Kažem vam: u onu noæ biæe dva na jednome odru, jedan æe se uzeti a drugi æe se ostaviti;
35 Две ће млети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;
Dvije æe mljeti zajedno, jedna æe se uzeti a druga æe se ostaviti;
36 Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.
Dva æe biti na njivi, jedan æe se uzeti a drugi æe se ostaviti.
37 И одговарајући рекоше Му: Где, Господе? А Он им рече: Где је стрвина онамо ће се и орлови скупити.
I odgovarajuæi rekoše mu: gdje, Gospode? A on im reèe: gdje je strvina onamo æe se i orlovi skupiti.
