Лука 17

1 А ученицима рече: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;

Tedy řekl učedlníkům: Není možné, aby nepřišla pohoršení, ale běda, skrze kohož přicházejí.

2 Боље би му било да му се воденични камен обеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих.

Lépe by mu bylo, aby žernov osličí vložen byl na hrdlo jeho, a uvržen byl do moře, než by pohoršil jednoho z těchto maličkých.

3 Чувајте се. Ако ти сагреши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.

Šetřte se. Zhřešil-li by pak proti tobě bratr tvůj, potresci ho, a bude-liť toho želeti, odpusť mu.

4 И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође к теби и рече: Кајем се, опрости му.

A byť pak sedmkrát za den zhřešil proti tobě, a sedmkrát za den obrátil se k tobě, řka: Žel mi toho, odpusť mu.

5 И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере.

I řekli apoštolé Pánu: Přispoř nám víry.

6 А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушичино, и рекли бисте овом дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.

I dí Pán: Kdybyste měli víru jako zrno horčičné, řekli byste této moruši: Vykořeň se, a přesaď se do moře, a uposlechla by vás.

7 Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу?

Kdo pak jest z vás, maje služebníka, ješto oře aneb pase, aby jemu, když by se s pole navrátil, hned řekl: Poď a sedni za stůl?

8 Него не каже ли му: Уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?

Anobrž zdali nedí jemu: Připrav, ať povečeřím, a opáše se, služ mi, až se najím a napím, a potom i ty jez a pí?

9 Еда ли ће он захвалити слузи том кад сврши шта му се заповеди? Не верујем.

Zdali děkuje služebníku tomu, že učinil to, což mu bylo rozkázáno? Nezdá mi se.

10 Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити.

Tak i vy, když učiníte všecko, což vám přikázáno, rcete: Služebníci neužiteční jsme. Což jsme povinni byli učiniti, učinili jsme.

11 И кад иђаше у Јерусалим, Он пролажаше између Самарије и Галилеје.

I stalo se, když se bral do Jeruzaléma, že šel skrze Samaří a Galilei.

12 И кад улажаше у једно село сретоше Га десет губавих људи, који сташе издалека,

A když vcházel do nějakého městečka, potkalo se s ním deset mužů malomocných, kteříž stáli zdaleka.

13 И подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! Помилуј нас.

A pozdvihše hlasu, řekli: Ježíši přikazateli, smiluj se nad námi.

14 И видевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.

Kteréžto on uzřev, řekl jim: Jdouce, ukažte se kněžím. I stalo se, když šli, že očištěni jsou.

15 А један од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога гласно,

Jeden pak z nich uzřev, že jest uzdraven, navrátil se, s velikým hlasem velebě Boha.

16 И паде ничице пред ноге Његове, и захвали Му. И то беше Самарјанин.

A padl na tvář k nohám jeho, díky čině jemu. A ten byl Samaritán.

17 А Исус одговарајући рече: Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица?

I odpověděv Ježíš, řekl: Zdaliž jich deset není očištěno? A kdež jich devět?

18 Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?

Nenalezli se, aby vrátíce se, chválu Bohu vzdali, jediné cizozemec tento?

19 И рече му: Устани, иди; вера твоја поможе ти.

I řekl jemu: Vstana jdi, víra tvá tě uzdravila.

20 А кад Га упиташе фарисеји: Кад ће доћи царство Божије? Одговарајући рече им: Царство Божије неће доћи да се види;

Byv pak otázán od farizeů, kdy přijde království Boží, odpověděl jim, a řekl: Nepřijdeť království Boží s šetřením.

21 Нити ће се казати: Ево га овде или онде; јер гле, царство је Божије унутра у вама.

Aniž řeknou: Aj, tuto, aneb aj, tamto. Nebo aj, království Boží jestiť mezi vámi.

22 А ученицима рече: Доћи ће време кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечијег, и нећете видети.

I řekl učedlníkům: Přijdou dnové, že budete žádati viděti v jeden den Syna člověka, ale neuzříte.

23 И рећи ће вам: Ево овде је, или: Ено онде; али не излазите, нити тражите.

A dějíť vám: Aj, zde, aneb hle, tamto. Ale nechoďte, aniž následujte.

24 Јер као што муња сине с неба, и засветли се преко свега што је под небом, тако ће бити и Син човечији у свој дан.

Nebo jakož blesk osvěcující se z jedné krajiny, kteráž pod nebem jest, až do druhé, kteráž též pod nebem jest, svítí, tak bude i Syn člověka ve dni svém.

25 Али Му најпре треба много пострадати, и окривљеном бити од рода овог.

Ale nejprvé musí mnoho trpěti, a zavržen býti od národu tohoto.

26 И како је било у време Нојево онако ће бити у дане Сина човечијег:

A jakož se dálo za dnů Noé, tak bude i za dnů Syna člověka.

27 Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.

Jedli, pili, ženili se, vdávaly se až do toho dne, v kterémž Noé všel do korábu; i přišla potopa, a zahladila všecky.

28 Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;

A též podobně, jakž se dálo ve dnech Lotových: Jedli, pili, kupovali, prodávali, štěpovali, stavěli.

29 А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.

Ale dne toho, když vyšel Lot z Sodomy, dštil ohněm a sirou s nebe, a zahladil všecky.

30 Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити Син човечији.

Takť nápodobně bude v ten den, když se Syn člověka zjeví.

31 У онај дан који се деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.

V ten den kdo by byl na střeše, a nádobí jeho v domu, nesstupuj, aby je pobral; a kdo na poli, též nevracuj se zase.

32 Опомињите се жене Лотове.

Pomněte na Lotovu ženu.

33 Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживеће је.

Kdož by koli hledal duši svou zachovati, ztratíť ji; a kdož by ji koli ztratil, obživíť ji.

34 Кажем вам: у ону ноћ биће два на једном одру, један ће се узети а други ће се оставити;

Pravímť vám: V tu noc budou dva na loži jednom; jeden bude vzat, a druhý opuštěn.

35 Две ће млети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;

Dvě budou mleti spolu; jedna bude vzata, a druhá opuštěna.

36 Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.

Dva budou na poli; jeden bude vzat, a druhý opuštěn.

37 И одговарајући рекоше Му: Где, Господе? А Он им рече: Где је стрвина онамо ће се и орлови скупити.

I odpověděvše, řekli jemu: Kde, Pane? On pak řekl jim: Kdežť bude tělo, tamť se shromáždí i orlice.