< Лука 14 >

1 И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.
Y aconteció que entrando en casa de un príncipe de los Fariseos un sábado a comer pan, ellos le acechaban.
2 И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.
Y, he aquí, un hombre hidrópico estaba delante de él.
3 И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?
Y respondiendo Jesús, habló a los doctores de la ley, y a los Fariseos, diciendo: ¿Es lícito sanar en sábado?
4 А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.
Y ellos callaron. Entonces él tomándo le, le sanó, y le envió.
5 И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?
Y respondiendo a ellos, dijo: ¿El asno o el buey de cual de vosotros caerá en un pozo, y él no le sacará luego en día de sábado?
6 И не могоше Му одговорити на то.
Y no le podían replicar a estas cosas.
7 А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:
Y propuso una parábola a los convidados, atento como escogían los primeros asientos a la mesa, diciéndoles:
8 Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;
Cuando fueres convidado de alguno a bodas, no te asientes en el primer lugar; porque podrá ser que otro mas honrado que tú sea convidado de él;
9 И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.
Y viniendo el que te llamó a ti y a él, te diga: Da lugar a éste; y entonces comiences con vergüenza a tener el postrer lugar.
10 Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.
Mas cuando fueres llamado, vé, y asiéntate en el postrer lugar; porque cuando viniere el que te llamó, te diga: Amigo, sube más arriba: entonces tendrás gloria delante de los que juntamente se asientan a la mesa.
11 Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.
Porque cualquiera que se ensalza, será humillado, y el que se humilla, será ensalzado.
12 А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;
Y decía también al que le había convidado: Cuando haces comida o cena, no llames a tus amigos, ni a tus hermanos, ni a tus parientes, ni a tus vecinos ricos; porque también ellos no te vuelvan a convidar, y te sea hecha paga.
13 Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;
Mas cuando haces banquete, llama a los pobres, los mancos, los cojos, los ciegos;
14 И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.
Y serás bienaventurado; porque ellos no te pueden pagar; mas te será pagado en la resurrección de los justos.
15 А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!
Y oyendo esto uno de los que juntamente estaban sentados a la mesa, le dijo: Bienaventurado el que comerá pan en el reino de los cielos.
16 А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;
El entonces le dijo: Un hombre hizo una grande cena, y llamó a muchos.
17 И кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.
Y a la hora de la cena envió a su siervo a decir a los convidados: Veníd, que ya todo está aparejado.
18 И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.
Y comenzaron todos a una a escusarse. El primero le dijo: He comprado un cortijo, y he menester de salir, y verle: te ruego que me tengas por escusado.
19 И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.
Y el otro dijo: He comprado cinco yuntas de bueyes, y voy a probarlos: ruégote que me tengas por escusado.
20 И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.
Y el otro dijo: Me he casado; y por tanto no puedo venir.
21 И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.
Y vuelto el siervo, hizo saber estas cosas a su señor. Entonces el padre de familias, enojado dijo a su siervo: Vé presto por las plazas, y por las calles de la ciudad, y mete acá los pobres, los mancos, y cojos, y ciegos.
22 И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.
Y dijo el siervo: Señor, hecho es como mandaste, y aun hay lugar.
23 И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа.
Y dijo el señor al siervo: Vé por los caminos, y por los vallados, y fuérza los a entrar, para que se llene mi casa.
24 Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.
Porque yo os digo, que ninguno de aquellos varones que fueron llamados, gustará mi cena.
25 Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:
Y grandes multitudes iban con él; y volviéndose les dijo:
26 Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.
Si alguno viene a mí, y no aborrece a su padre, y madre, y mujer, e hijos, y hermanos, y hermanas, y aun también su vida, no puede ser mi discípulo.
27 И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.
Y cualquiera que no trae su cruz, y viene en pos de mí, no puede ser mi discípulo.
28 И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?
Porque ¿cuál de vosotros, queriendo edificar una torre, no cuenta primero sentado los gastos, si tiene lo que ha menester para acabar la?
29 Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати
Porque después que haya puesto el fundamento, y no pueda acabar la, todos los que lo vieren, no comiencen a hacer burla de él,
30 Говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.
Diciendo: Este hombre comenzó a edificar, y no pudo acabar.
31 Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?
¿O cuál rey, habiendo de ir a hacer guerra contra otro rey, sentándose primero no consulta si puede salir al encuentro con diez mil al que viene contra él con veinte mil?
32 Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.
De otra manera, cuando el otro está aun lejos, le ruega por la paz, enviándole embajada.
33 Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.
Así pues cualquiera de vosotros que no renuncia a todas las cosas que posee, no puede ser mi discípulo.
34 Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?
Buena es la sal; mas si la sal perdiere su sabor, ¿con qué será salada?
35 Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.
Ni para la tierra, ni aun para el muladar es buena: fuera la echan. Quien tiene oídos para oír, oiga.

< Лука 14 >